Muzička sedmica - Festival "Ring Ring 2003." i drugo
Reksova plovidba
Oduševljenih mnogo, i tu i tamo, ali je očigledno da je Beograd u prvoj polovini maja 2003. dobio više koncerata nego što je u stanju da isprati/isplati
Operacija "Sablja"
Šta bi sa surčinskim klanom
U Surčinu se ovih dana lakše diše, ali se neka imena i dalje izgovaraju šapatom; zakon ćutanja još važi. Glavni igrači bivšeg surčinskog klana su ili mrtvi, ili u bekstvu ili u zatvoru, ali to još nije svima jasno. "Legitimni bizmismeni" iz Surčina, međutim, imaju drugačije probleme...
Intervju - Klaudio Balestri, direktor OIKOS-a
Šminka za Beograd
Posle otvaranja salona na Menhetnu i proboja na američko tržište, internacionalna kompanija OIKOS planira da "oboji" istočnoevropko tržište iz beogradske baze
Irak posle rata
Zašto strepe Iračanke
Iako je prošlo mesec dana od završetka rata u Iraku, nije proradila nijedna institucija osim naftnih bušotina. Iračanke strahuju da će islamski fundamentalizam na brzinu popuniti ogroman vakuum koji je za sobom ostavio Sadamov režim
Pirotski gumari
Neprekinuta proizvodnja
Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje se odvija u tri smene sedam dana u nedelji. U periodu od 2003. do 2005. u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. godinu
Šećerna afera
Zaslađena opomena
Svi trgovci i sve šećerane u Srbiji imale su puno pravo da jurnu u izvoz i da na toj privilegiji zarade što više, pod uslovom da ne naruše propise. Odgovornost se, dakle, ne može tražiti kod trgovaca i proizvođača, nego u Vladi Srbije, Vladi Crne Gore i kod njihovih carinskih službi
Intervju - Veselin Jevrosimović, direktor ComTradea
Šverc telefona kao i cigareta
Najveće tržište švercovanih telefona u Evropi je kod nas, a sve što se tamo ukrade završi ovde. Preti nam organizovani kriminal u toj oblasti, čim kriminalci shvate kolike se tu pare vrte
Istraživanje
Kretanje nekretnina
Ako bi bila tačna teorija da su mali oglasi prava slika jednog grada, lako bi moglo da se zaključi kako je Beograd metropola sa idealnom infrastrukturom, bezbrojnim parkovima, savršenim gradskim saobraćajem, potpuno uređenim predgrađima, stanovima ne starijim od pet godina i veoma platežnim žiteljima. Cena od nekoliko hiljada evra po kvadratu koja se nudi na beogradskom tržištu nekretnina, odgovara naime upravo takvoj idiličnoj slici. Koristeći kontrast između situacije na tržištu i realne slike, prodavci uporno previđaju da njihovi stančići nisu vile pored Ženevskog jezera, legalni i ilegalni graditelji užurbano rade, a prosečni kupci traže rupe u zakonu i najčešće postaju žrtve nesređene stambene politike