Električna pokretljivost

09.februar 2011. Slobodan Bubnjević

Kako posetiti mamu u Hanoveru

Običan laptop troši oko 6 Wh energije, dok hibridni automobil, onaj koji se kreće kombinovano na baterije i benzin, samo na putu od pet kilometara potroši više od 1 KWh, što je skoro hiljadu puta više. Da li je moguće napraviti baterije sa kojima električni automobil bez goriva može da prevali i do 500 km? I šta nam još planiraju za budućnost

Legalizacija vazduha i oporezivanje disanja

09.februar 2011. Zoran Majdin

Socijalna odgovornostna srpski način

Nije reč o postojanju poreza uopšte uzev, mada bi i o tome moglo, reč je o drastičnim promenama pravila kako se kome ćefne, a na položaju je da mu/im se može: recimo, u Srbiji se porez na nekretnine razrezuje otkako Srbija postoji, ali donedavno nije bio naročita stavka u kućnom budžetu, a sada, prema već usvojenim izmenama ne da jeste, nego je za mnoge van granice plativosti. Da li je slučajnost ili pak namera, tek na sajtu Kancelarije za evropske integracije u objavljenim odgovorima na upitnik Evropske komisije nedostaje Poglavlje 16 – Oporezivanje

Povodom dolaska novog britanskog ambasadora

02.februar 2011. Zorica Janković

Duga veza

"Nijedan strani konzul nije uspeo da uspostavi tako prisne odnose sa bilo kojim srpskim vladarom u XIX veku, kao što je to učinio Hodžes"

Tržište naftnih derivata

19.januar 2011. Zoran Majdin

Domaće, prljavije i jeftinije

Za razliku od standardnog formata Člana 9. Zakona o akcizama kojim se određuje visina akciza na goriva po grupama – benzin, dizel, tečni naftni gas…, u poslednjoj izmeni Zakona o akcizama propisane su različite akcize unutar iste grupe derivata: akcize za "neevro" goriva koje proizvodi NIS sada su niže od akciza na goriva sa "evro" prefiksom – za dizel dva, a za benzin četiri i po dinara. O čemu je reč, o monopolu koji je, kao, ukinut, ili (samo) o "tetošenju" kompanije-mezimčeta

Akcize i liberalizacija

19.januar 2011. Dimitrije Boarov

Evropska bumaška

Cela operacija "liberalizacije tržišta derivata" u Srbiji se vodi tako da se građanstvu zapravo ogadi svaka liberalizacija i da im se smuči od svake "evropske direktive"

Ličnost godine – Dragan Đilas

12.januar 2011. Momir Turudić

Dosta su mi dva mandata

Neće se dopasti svima sve moje izjave, neko me zove Džekom Drvosekom, neko smatra da progonim pripadnike seksualne manjine, neko smatra da ne volim Rome. Uvek kažem – dajte malo vremena. Danas imamo 120 romske dece koja idu u školu, a do juče nisu išla. Imaju zdravstvene knjižice, knjige, neki laptope. Radimo na tome, sada će neki od njih dobiti i stanove, koji su najugroženiji. Šta je bila opcija za njih, šta je neko uradio za njih? Nije kontejner rešenje za život, slažem se, ali da li je rešenje slično naselje koje danas ponovo imate kod Belvila? Neka uđe neko tamo, neka živi sa njima sedam dana, pa neka javi kako je

Iz ličnog ugla – Srbija 2011.

12.januar 2011. dr Dušan Pavlović

Šta će biti parola na izborima

DS već ima istoriju žrtvovanja premijerskog mesta zarad "višeg cilja". Kao i 2007. godine, demokrate će i sada lakše prihvatiti premijera iz druge stranke ako njima ostane mesto predsednika države. Naprednjaci to ne mogu da kopiraju, jer ako izađu kao najjača stranka, oni jednostavno moraju da misle da su ovlašćeni na mesto premijera

Intervju – Saša Pavlov, generalni direktor HIP Petrohemije a.d.

12.januar 2011. S. Bubnjević

Bitka za sirovinu i izvoz

"Ne vidim šta u Srbiji trenutno nije problem. Da bismo živeli, moramo nekako da izađemo iz problema. A da bismo u tome uspeli, treba da vidimo gde smo konkurentni. Treba imati jasnu viziju i ulagati u nešto što se prodaje na inostranom tržištu. Petrohemija više od 70 odsto izvoznog dela proizvodnje prodaje po odličnim cenama u zemljama Evropske unije, u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, a to nije bilo koje tržište"

Bertold Breht i svetska ekonomska kriza

28.decembar 2010. Katarina Rohringer Vešović

U klanici kapitalizma

Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno