"Mislim da u poslednje vreme investitori imaju veću sigurnost u Srbiju, pogotovo u Vojvodini. Strategija privlačenja investitora je kao svuda u svetu. Ko želi da investira, kaže šta mu je potrebno a mi vidimo kako možemo da mu izađemo u susret, ali ko god je došao u opštinu Vrbas nije otišao iz nje", kaže Željko Vidović
Zašto je i dalje na snazi zloupotreba službenog položaja umesto da je zamenjena konkretnim krivičnim delima, jasno definisanim i nepodložnim proizvoljnim tumačenjima
Posle vođstva u prvom krugu predsedničkih izbora socijalista Fransoa Oland ima dobre izglede da u drugom krugu 6. maja pobedi aktuelnog predsednika Nikolu Sarkozija i prekine neprijatnu seriju izbornih poraza evropskih levih partija. Ključ izbora drže glasači Nacionalnog fronta Marine le Pen, koja je sa 1,5 miliona glasova nadmašila rezultat svog oca Žan-Marija le Pena iz 2002. Sarkozi kampanju prilagođava biračima sa ekstremne desnice a Olanda optužuje da zapravo predvodi la gauche caviar – kavijarsku levicu
Tupak Šakur je pre neki dan na pozornici ponovo zapevao i zaigrao, mada ga nema među živima već petnaestak godina, a Snup Dogi Dog je izašao na scenu pored njega, mada je živ. Ovaj trenutak na čuvenom Koačela festivalu održanom u SAD pamtiće mnogi, jer im je mimo svake logike ispunjena želja da bar za trenutak ponovo vide Tupaka "uživo", makar njegovu hologramsku projekciju. Sledeće pitanje je koga još od mrtvih ili nepostojećih pop zvezda želite da vidite na pozornici – "živog Elvisa", operu koju izvodi "živi Šaljapin" ili "Marija Kalas", ranog "Majlsa Dejvisa"? Zašto samo da stanemo na muzici, zamislite ostale izvođačke delatnosti – ili čak sport? Zamislite utakmice poznatih holograma?
Kada se uzme u obzir spisak prisutnih na otvaranju fabrike "Fijat automobili Srbija", jasno je da su se u Kragujevcu "zapljunuli" predstavnici gotovo svih stranaka koje trenutno participiraju u vlasti, a koje na predstojeće izbore izlaze odvojeno, pa im dobro dođe da sebi pripišu makar delić zasluge za ovu, najveću investiciju u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija
"Proces evropskih integracija je veoma značajan – nije reč o tome da se usvoje kriterijumi nametnuti u Briselu, već je suština u traženju podrške evropskih institucija za korist i zemlje i građana"
"Ono što je New Deal značio za Ameriku posle velike ekonomske krize, to bi mogla da bude izgradnja Južnog toka kroz Srbiju. Jer se na ovakav projekat prirodno naslanjaju mala i srednja preduzeća"
"Zahvaljujući sličnostima, srpska i italijanska privreda mogu veoma uspešno da se integrišu i to je ono što se dešavalo u poslednjih nekoliko godina"
Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"
Imajući u vidu sve ciljeve Strategije za razvoj obrazovanja, jasno je da su oni svakako poželjni. Međutim, ostaju dva ključna pitanja u vezi sa njenim sprovođenjem: koliko je osam godina, koliko je ostalo do 2020. realan rok da oni budu ispunjeni, a drugo koliko je temeljne promene u sistemu obrazovanja moguće sprovesti bez temeljnih promena u privredi, na tržištu rada, a dobrim delom i bez temeljnih društvenih promena
Obećanje Demokratske stranke Srbije da će obezbediti deset milijardi evra iz Ruske Federacije za pomoć domaćoj privredi izazvalo je burne reakcije u javnosti. Pojedini ekonomski analitičari skočili su kao opareni na ovu ideju
Premijeru Italije Mariju Montiju predstoji do sada najteži zadatak: reforma zakona kojima se reguliše tržište rada, a koju zahteva Evropska centralna banka. Poslodavcima bi to omogućilo da lakše otpuštaju radnike, sindikati najavljuju proteste
