Na “prelomnoj” sednici Glavnog odbora DS-a 8. septembra pre deset godina snage su odmerili tadašnji predsednik stranke Boris Tadić i njegov zamenik Dragan Đilas. Vreme je u broju 1132 pisalo o tom sukobu, posle koga se DS do danas nije oporavio
Aleksandru Vučiću je trebalo skoro pet meseci da zaključi da je Ana Brnabić bila dobra premijerka i da bi tu funkciju mogla da obavlja još dve godine. Zašto baš do 2024? Najverovatnije zato što će se tada održati redovni lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, pa će, po običaju, biti raspisani i republički. Oproban recept za naprednjačku pobedu glasi: izbori na svim nivoima, združena medijska kampanja, nosilac liste Aleksandar Vučić, izborni menadžment koji podrazumeva sve nepravilnosti ovoga sveta. A i potpuno je nebitno ko je na čelu vlade kojom diriguje Vučić
“Mislim da ustavni izraz – potčinjavanje države partiji – nije slučajno izabran. Naša politička stvarnost je takva da partije imaju ambiciju da se postave u ulogu gospodara koji potčinjava institucije, a naročito pojedince. Za sad im to uspeva bez većih problema i ozbiljnijeg otpora”
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
BIRODI traži od predsednika Skupštine i njegovih sedam pomoćnika da istraže da li su novoizabrani poslanici u sukobu interesa. Poslanici su u zavisnom odnosu prema predsedniku države
Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126
„Tokom svoje vladavine, Demokratska stranka je – kao Staljinov Politbiro – suspendovala sve institucije, pa su, umesto u Vladi ili u Skupštini, odluke donošene na takozvanom predsedničkom dvoru. Andrićev venac je bilo mesto sa koga se upravljalo državom“, rekao je Aleksandar Vučić u svojstvu vd predsednika Srpske napredne stranke u intervjuu za „Vreme“ u julu 2012. nakon što je Boris Tadić izgubio predsedničke a DS parlamentarne izbore, pa je on potpisao koalicioni sporazum sa Ivicom Dačićem i Mlađanom Dinkićem o formiranju Vlade. Od tada je prošlo 10 naprednjačkih godina. Kako je mislio i šta je govorio Vučić pre nego što je postao prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, pa predsednik SNS-a, premijer, predsednik države i apsolutni vladar Srbije koji vlada sa Andrićevog venca na kome se donose sve odluke, zabeležila je u intervjuu sa njim Tamara Nikčević u tekstu „Mišković i Beko nisu sastavljali Vladu“
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Govorio je Vučić i o zapadnom licemerju i o tome da je Srbija nepokolobljivo opredeljena za Evropu. Negde između pravde i nepravde i ostalih svečanih, teških i velikih reči, između toga da se Srbiji otimala i otima teritorija i da Srbi neće da prognaju ni Dostojevskog ni Čajkovskog, kratko, gotovo usput, jedna rečenica: novu Vladu čekaju „nove sankcije, nova čuda“
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
Njegovi najvatreniji obožavaoci kažu da je poput Svetog Save najveći vizionar, rešenje svih problema, poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. On za sebe kaže svašta, neretko kontradiktorno, ali bi se moglo reći da je radikal u duši, huligan po ponašanju i populista u vladanju
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Životni moto joj je „nijedan dan bez plana“. Smatra da je tokom NATO bombardovanja vođen hemijski i nuklearni rat kao i da je tom prilikom počinjen ekocid. Oštro se protivi legalizaciji marihuane u medicinske svrhe. Ne želi da bude Evropejac. Smatra da je „Vučić institucija“, a Branislav Nestorović „veliki čovek i veliki lekar“. Danica Grujičić biće prva na listi Srpske napredne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
Na predsedničkim izborima se nekada lomila sudbina Srbije. Takve neizvesnosti sada nema. Ali, nikada se ne zna
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
Kada bi se Aleksandar Vučić iz doba pravljenja naprednjaka prebacio u 2021 – prema onome kakav se tad predstavljao – ni on ne bi mogao ni da se približi današnjem Vučiću i bio bi rasturen zbog svog dugogodišnjeg političkog slepila, izdaje srpstva, stana dobijenog u vreme bombardovanja i mnogo toga drugog. Film o tadašnjem Vučiću koji bi snimio današnji Vučić sveo bi mu rejting na ispod nule. Ipak, može li sadašnja opozicija da ponešto pozitivno nauči i od njega
Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
Na početku vežbe niko nije našao za shodno da se minutom ćutanja oda pošta stradalom kolegi starijem vodniku prve klase Dejanu Stojkoviću. Zanimljivo je da čak ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije našao za shodno da uputi telegram saučešća porodici ili bar to nije saopšteno. Jedan podoficir više-manje, ne treba kvariti "veličanstveni uspeh istorijske vežbe"
Zašto je Odeljenje za poslove bezbednosti po prvi put u istoriji MUP a postalo operativno odeljenje koje odgovara direktno ministru unutrašnjih polova? Ko je sve radio u ovom Odeljenju i koga su držali na merama? Kako je Veran Matić dobivši informaciju o praćenju novinarke Svetlane Vojinović rekao da je "ovo kao kod Slavka Ćuruvije", obavestio Vučića i šta je posle bilo? Na koji način je Dijana Hrkalović došla na čelo radne grupe za Rodoljuba Milovića povodom afere "Papaja"? I zašto joj načelnik UKP a nije mogao odbrusiti "je li bre, ko si ti da mi postavljaš pitanja"? Zašto se u MUP u smatralo da ako te pozove državna sekretarka to u stvari čini ministar Nebojša Stefanović? Šta su pripadnici Gradskog SUP a pričali o dolasku Hrkalovićeve na mesto zločina posle ubistva Aleksandra Stankovića, a šta su o njoj agenti DEA u Beogradu izvestili naše organe
"Sad je preporuka za primanje u Agenciju postala diploma privatnog fakulteta, plus članska knjižica SNS-a", slikovito objašnjava jedan penzionisani pripadnik BIA. Kao primer navodi Miću Rogovića, poslanika Srpske napredne stranke koji je iz Skupštine Srbije došao na mesto operativca BIA u Priboju. To što je uslov za zapošljavanje u BIA nestranačka pripadnost, prenebregnuto je. I posle toga je krenulo po istom receptu u raznim mestima
Šta je cilj aktuelne borbe protiv kriminala? Kako je unajmljena ekipa prešla put od držanja na kratkom lancu Partizanovih navijača do državnih neprijatelja broj jedan? Kakvu su tu ulogu igrali politika, policija i nabijanje rejtinga? Zbog čega se južna tribina stadiona JNA našla u srcu tame organizovanog kriminala? Da li je čitava jedna struktura koja je godinama koordinisala, kalkulisala i mešetarila sa Belivukovom i ekipama sličnim njegovoj izgubila Vučićevo poverenje? Tačnije, kako su u ovom državnom poslu pomešali prioritete
Širok je dijapazon Vučićevih neprijatelja, ali se on kao biblijski David uspešno bori protiv tih, višestruko nadmoćnijih protivnika. Pored tradicionalnih neprijatelja – "Šiptara", "ustaša", "mudžahedina", pa i Crnogoraca – naša država je snažno ugrožena od delovanja opozicije, predvođene sveprisutnim Đilasom
