Funkcionerka Socijalističke partije Srbije spada u političke dugoprugašice. Pri vrhu vlasti je decenijama, zauzimala je svakojake funkcije, od predsednice Skupštine, preko direktorke psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“, do specijalne savetnice premijerke Brnabić. Ne talasa, ne istrčava se i tako opstaje. Sada je ministarka prosvete
Čini se da je naprednjački projekat blizu kraja. Sistem se raspada pred našim očima. I Vučiću je to jasno pa pokušava da se distancira od rođene stranke. Osnivanje novog Pokreta za ovo i ono – pokušaj je rebrendiranja proizvoda koji se više ne kupuje, bar ne u dovoljnoj meri da bi se održala likvidnost kompanije. Pitanje je samo da li je u tome zakasnio. Postavljanjem “čoveka bez svojstava”, bespogovornog poslušnika Miloša Vučevića na čelo SNS-a, Vučić je istovremeno zadržao potpunu kontrolu nad strankom za slučaj da mu projekat Pokreta propadne
Ni u Srbiji ni u Srpskoj naprednoj stranci, ama na kugli zemaljskoj nema bića koje veruje kako se Aleksandar Vučić povukao iz SNS-a. Naprotiv, živi bili pa videli kako će suvereno vladati Narodnim pokretom u koji će se SNS utopiti
Dosadašnja članica SNS-a otkrila je da napušta stranku i da neće biti na skupu u petak, poručivši građanima da isto treba da se ohrabre i ne odu na njega, jer će dalje produbiti nasilje i sukobe u društvu
Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić nemaju veliko iskustvo u organizovanju skupova na otvorenom. Štaviše, to rade retko, ali kad rade, rade za sve pare. Naše pare…
Činjenica je da ni ovo nije pravi događaj, nego deo PR paketa za ovaj period godine: proizvodnja sadržaja koji nema nikakvu suštinu, zatrpavanje javnosti besmislicama da se ne bi videle očigledne stvari i da bi se napravio prostor Aleksandru Vučiću da predahne od onoga što ga čeka u nastavku godine
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
Kako funkcioniše kadrovska politika najmoćnijeg čoveka u Srbiji? Zašto je Nebojša Stefanović ponovo politički aktivan na jugu zemlje, a Dijana Hrkalović uživa u odbrani Vladimira Đukanovića? Zbog čega se za Sinišu Malog i Aleksandra Šapića “ne lepe” afere koje stižu jedna drugu? Zapravo, kola su se, i to ne u potpunosti, lomila samo na “sitnim ribama”: Milutinu Jeličiću Jutki, Dragoljubu Simonoviću i Aleksandru Jovičiću. U čemu je tajna Vučićeve brige za svoje partijske ljude
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata putem televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ništa se ne čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod
Na “prelomnoj” sednici Glavnog odbora DS-a 8. septembra pre deset godina snage su odmerili tadašnji predsednik stranke Boris Tadić i njegov zamenik Dragan Đilas. Vreme je u broju 1132 pisalo o tom sukobu, posle koga se DS do danas nije oporavio
Aleksandru Vučiću je trebalo skoro pet meseci da zaključi da je Ana Brnabić bila dobra premijerka i da bi tu funkciju mogla da obavlja još dve godine. Zašto baš do 2024? Najverovatnije zato što će se tada održati redovni lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, pa će, po običaju, biti raspisani i republički. Oproban recept za naprednjačku pobedu glasi: izbori na svim nivoima, združena medijska kampanja, nosilac liste Aleksandar Vučić, izborni menadžment koji podrazumeva sve nepravilnosti ovoga sveta. A i potpuno je nebitno ko je na čelu vlade kojom diriguje Vučić
“Mislim da ustavni izraz – potčinjavanje države partiji – nije slučajno izabran. Naša politička stvarnost je takva da partije imaju ambiciju da se postave u ulogu gospodara koji potčinjava institucije, a naročito pojedince. Za sad im to uspeva bez većih problema i ozbiljnijeg otpora”
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
BIRODI traži od predsednika Skupštine i njegovih sedam pomoćnika da istraže da li su novoizabrani poslanici u sukobu interesa. Poslanici su u zavisnom odnosu prema predsedniku države
Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126
„Tokom svoje vladavine, Demokratska stranka je – kao Staljinov Politbiro – suspendovala sve institucije, pa su, umesto u Vladi ili u Skupštini, odluke donošene na takozvanom predsedničkom dvoru. Andrićev venac je bilo mesto sa koga se upravljalo državom“, rekao je Aleksandar Vučić u svojstvu vd predsednika Srpske napredne stranke u intervjuu za „Vreme“ u julu 2012. nakon što je Boris Tadić izgubio predsedničke a DS parlamentarne izbore, pa je on potpisao koalicioni sporazum sa Ivicom Dačićem i Mlađanom Dinkićem o formiranju Vlade. Od tada je prošlo 10 naprednjačkih godina. Kako je mislio i šta je govorio Vučić pre nego što je postao prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, pa predsednik SNS-a, premijer, predsednik države i apsolutni vladar Srbije koji vlada sa Andrićevog venca na kome se donose sve odluke, zabeležila je u intervjuu sa njim Tamara Nikčević u tekstu „Mišković i Beko nisu sastavljali Vladu“
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Govorio je Vučić i o zapadnom licemerju i o tome da je Srbija nepokolobljivo opredeljena za Evropu. Negde između pravde i nepravde i ostalih svečanih, teških i velikih reči, između toga da se Srbiji otimala i otima teritorija i da Srbi neće da prognaju ni Dostojevskog ni Čajkovskog, kratko, gotovo usput, jedna rečenica: novu Vladu čekaju „nove sankcije, nova čuda“
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
Njegovi najvatreniji obožavaoci kažu da je poput Svetog Save najveći vizionar, rešenje svih problema, poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. On za sebe kaže svašta, neretko kontradiktorno, ali bi se moglo reći da je radikal u duši, huligan po ponašanju i populista u vladanju
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Životni moto joj je „nijedan dan bez plana“. Smatra da je tokom NATO bombardovanja vođen hemijski i nuklearni rat kao i da je tom prilikom počinjen ekocid. Oštro se protivi legalizaciji marihuane u medicinske svrhe. Ne želi da bude Evropejac. Smatra da je „Vučić institucija“, a Branislav Nestorović „veliki čovek i veliki lekar“. Danica Grujičić biće prva na listi Srpske napredne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
