Prosvetni radnici smatraju da je prosveta u katastrofalnom stanju. Mislili su to i pre nego što je učenik „Ribnikara“ ubio druge učenike. Ova tragedija je u prvi plan izbacila bezbednost u srpskim školama – i učenika, ali i nastavnika neretko izloženih učeničkom nasilju.
Prosvetari se žale i na niska primanja, na položaj u društvu, na političke pritiske, kao i da ih Ministarstvo prosvete ni za šta ne konsultuje, da se odluke o nastavnim programima donose mimo onih koji treba da ih sprovode.
Bivši ministar zadužen za prosvetu Branko Ružić hteo je pošto-poto da brže-bolje izgura državnu maturu, bio je zbog toga izložen brojnim kritikama, protestovali su učenici srednjih škola koji su ministru pokušali da objasne da nemaju nište protiv državne mature, ali da ona može da se uvede tek za generaciju koja sada upisuje srednju školu, koja će znati šta ih čeka posle četiri godine, a ne ovako, iznebuha.
Ružić je potom dao ostavku, ali ne zbog državne mature, već zbog masovnog ubistva u „Ribnikaru“, pa je i to ostavljeno u amanet Slavici Đukić Dejanović.
Jedni je smatraju prelaznim rešenjem, drugi uvredom za prosvetu, a malo ko od nje očekuje bilo kakvu inicijativu za promenu stanja u prosveti.
„Predlog da nova ministarka prosvete bude prof. dr Slavica Đukić Dejanović vodi nas još dalje i dublje u političku atmosferu devedesetih. Kandidatkinja za ministarku bila je potpredsednica SPS-a devedesetih godina koje predstavljaju najteže godine u novijoj istoriji Srbije obeležene sankcijama, ratovima, izolacijom, bombardovanjima, ratnim profiterstvom, kulturnim i obrazovnim sunovratom,“ bio je napisao za portal „Vremena“ profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i narodni poslanik Vldimir Obradović u tekstu Slavica Đukić Dejanović: Večita ministarka opšte prakse, kada je Đukić Dejanović počela da slovi za Ružićevu naslednicu.
Verna sledbenica Slobodana Miloševića
Zajedno sa Ivicom Dačićem preživela je politički Peti oktobar i sve izazove posle svragavanja Slobodana Miloševića i Mire Marković a vlasti.
„Naša Slavica stalno radi. Ima neku čudnu energiju. Hiperaktivna je i stalno traži pravdu. Takva je odmalena.“ Ovim rečima su roditelji tadašnje predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović 2008. godine dočekali ekipu „Večernjih novosti“ koja je došla da napravi reportažu o njoj. SPS je kao jezičak na vagi tada bio deo koalicione tzv. proevropske Vlade koje su činile tzv. proevropske partije.
Tada se ispostavilo da roditelji zaista dobro poznaju svoje dete, pisalo je tada „Vreme“ u tekstu Lekar bez granica.
Jer, osim što je obavljala dužnost predsednice parlamenta, redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, predavala na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, bila angažovana i na poslovima ekspertize lekova u Galenici, na čijem su čelu bili kadrovi Socijalističke partije Srbije kojoj i sama pripada, a slične poslove obavljala za više stranih kompanija. Nakon velike halabuke koja se digla u medijima i parlamentu i otkrića da za usluge koje pruža Galenici predsednica Skupštine dobija honorar u iznosu od 700 evra mesečno, o ovom slučaju raspravljao je i Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa.
Slavica Đukić Dejanović bila je i jedan od glavnih aktera izborne krađe u Kragujevcu 1996, nakon čega su izbili višemesečni protest. Upitana kao predsednica Skupštine 12 godina kasnije da prokomentariše kritike o izbornoj krađi u Kragujevcu, odgovorila je da se svi oni koji nemaju argumente za nešto konkretno i kreativno u ovom momentu vraćaju u prošlost. Odgovor dostojan Vučića.
Važila je za osobu u koju je Slobodan Milošević imao bezgranično poverenje. Bila je prisutna u vili Mir prilikom njegovog hapšenja 31. marta 2001. U junu 2008. godine nije se ustručavala da kao nova predsednica parlamenta sedi među Miloševićevim poštovaocima na predstavljanju zbirke njegovih govora.
Na papiru impresivna biografija
Bez životopisnih detalja njena biografija na zvaničnom papiru deluje impresivno.
Slavica Đukić Dejanović bila je zamenica predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića oko godinu dana.
U tri mandata, bila je poslanica u Skupštini Republike Srbije i predsednica Odbora za zdravlje, a od 2000. do 2006. godine, poslanica u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U prelaznoj vladi Skupštine Republike Srbije bila je ministarka za brigu o porodici i članica Interparlamentarne unije.
Nakon konstituisanja Skupštine 25. juna 2008. poslanici liste Za Evropsku Srbiju, koalicije SPS-PUPS-JS i poslanici manjina izabrali su Slavicu Đukić-Dejanović za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Dana 5. aprila 2012. godine postaje vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, kada je predsednik Boris Tadić podneo i ostavku, a na toj funkciji je bila do 31. maja 2012. godine kada je Tomislav Nikolić, polaganjem zakletve, preuzeo dužnost predsednika Srbije.
Nakon što je jula 2012. formiran kabinet Ivice Dačića prof. dr Slavica Đukić Dejanović je imenovana za ministarku zdravlja, na toj funkciji je bila do 2014.
Od avgusta 2014. godine do avgusta 2016. Đukić Dejanović bila je direktorka najveće Klinike za psihijatrijske bolesti u Srbiji ,, Dr Laza Lazarević,,.
Od 2016. godine obavlja dužnost ministarke u Vladi Srbije zadužene za demografiju i populacionu politiku.
Od decembra 2020. godine je specijalna savetnica premijerke Srbije Ane Brnabić.
M.N./Arhiv „Vremena“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
