Žrtve megavata iz pepela
"Megavati iz zemlje pepela"; VREME 1037
Ivan Karić, Zeleni Srbije
Zagađenje ili glad
Istraživanje o crnim ekološkim tačkama – Obrenovac
Megavati iz zemlje pepela
Električna energija koja se proizvodi u gigantskim obrenovačkim termoelektranama, u suštini, predstavlja jedini zaista ostvariv potencijal kojim raspolaže srpska ekonomija, što uostalom vlasti u Beogradu već godinama koriste nudeći svim stranim investitorima jednu od najnižih cena struje u Evropi. Koliku cenu za to plaća životna sredina, koliku EPS, koliku Evropa, a koliku deca u obrenovačkim selima
Industrijska baština u Srbiji
Istorija nauke i tehnike
Industrijska arheologija je relativno mlada naučna disciplina. U svetu se razvija od polovine prošlog veka, a u Srbiji tek poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući aktuelnoj postavci i publikacijama Muzeja nauke i tehnike, postala je dostupna i takozvanoj široj javnosti
Dodatak Green City – Šta je "smart grid"
Pametni električni eko-sistem
Osnovna ideja smart grida je da se poveća automatizacija distributivne električne mreže, da se ona učini efikasnijom i fleksibilnijom i, što je najvažnije, da se – decentralizuje
Istraživanje o crnim ekološkim tačkama (2/6) – Bor
Bezdno gde cvetaju bagrem i rđa
"Nije to od juče, to je tako već sto godina", kaže starija gospođa koja stoji na platou pred upravom basena, kod spomenika rudara od bronze koga je prekrila zelena patina, sažimajući tim rečima sveukupno stanje stvari sa životnom sredinom u ovom gradu – ako živite u Boru, živite sa sumpor-dioksidom, sa velikom rupom i svim posledicama rudarenja
Novogodišnja razglednica
Nešto spiritualno
U šetnju sam nosio Merkurov štap koji razgoni senke. Upoznao sam svaku stopu ulice Lole Ribara. Pored Šumatovca beskućnik se spremao za spavanje. Reklama za nekakav medicinski preparat je gađala "Pravo u Centar Bola". U izlozima barova ljudi su sedeli kao na slici Dejvida Hopera Noćni sokolovi i zurili u noć
Struja u krizi
Gigavati našeg nezadovoljstva
Kako je ovogodišnji pad cene struje na evropskim berzama, najveći koji je zabeležen u istoriji, promenio investicionu situaciju u regionu Balkana
Republika Srpska – Slučaj Brčko i Elektroprenos
Krizom na krizu
Vlada RS praktično je osporila autoritet visokog predstavnika i naložila "Službenom glasniku" Republike Srpske da ne objavljuje Inckove odluke koje je on doneo 18. septembra, a koje se odnose na distrikt Brčko i Elektroprenos
Naselje Mlaka na obodu kopova rudnika "Kolubara"
Ljudi iz rupe
Svi u poslu otkad sebe, i od mali’ nogu, svako ima svoju rupu, i kopaju ugalj, ne kradu, i ne diraju nikoga, da nije uglja ne znaju šta bi
Kostolac
Mesto gde nastaje struja
Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat