Intervju – Goranka Matić, istoričarka umetnosti i fotografkinja, svedok vremena
Istorija na tri sprata
"Miša Vasić me je jednog dana, početkom 1990. godine, obavestio da se osniva prvi privatni nedeljnik u Jugoslaviji i da bi bilo lepo da se pridružim. Rekla sam dobro, dobro, ali prvo idem Transsibirskom železnicom u Kinu, gde sam ostala dva meseca"
Lični stav
Lav na papiru
Bio jednom jedan lav. Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav. Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva… Strašno, strašno
Lični stav
O Dari iz Jasenovca
Ako su mnogi među istoričarima i filmskim kritičarima ćutali do sada, vreme je da progovore ne toliko o filmu, nego o genocidu u NDH, i da se bore za izgradnju narativa o toj prošlosti koji neće da deli nego da ujedini, i to ne samo na nacionalnoj osnovi, nego na transnacionalnom zajedničkom deljenju istih vrednosti i istog pristupa suočavanju s prošlošću: bez upoređivanja i hijerarhizacije žrtava, bez mešanja Drugog svetskog rata i ratova devedesetih, bez negiranja zločina koji su protiv drugih počinjeni u naše ime
Italija – Vlada za nacionalni spas
Supermoći Super Marija
Nijedna vlada nije uživala toliku podršku u italijanskom parlamentu koliku je dobila vlada Marija Dragija (na slici) koja bi zemlju uz ogromnu finansijsku pomoć iz EU trebalo da izvede iz duboke krize. "Super Mariju" će za to biti potrebne sve supermoći koje mu se pripisuju
Intervju – Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka
Promovisanje vrednosti javnog interesa
"Smatram da je za Srbiju najbolje rešenje da se regulatorno telo REM i pravni akti na osnovu kojih ono radi ukinu; da se zajedno sa RATEL-om osnuje novo nezavisno regulatorno telo u čiju nadležnost bi spadala sva prava"
Dara iz Jasenovca i komentari
Je li Dara prevršila meru
Kada autoritarna država odluči da nešto uradi, nema te procedure ili "struke" koja je može sprečiti u realizaciji. Negde gore je doneta odluka da Dara iz Jasenovca ima biti kandidat Srbije za Oskara za najbolji strani film, pa se tako i desilo. Kakva sad pravila kada je stradanje u pitanju! Kada je film, za mnoge očekivano, ispao iz trke za Oskara, režiser Antonijević je konstatovao otprilike da je u pitanju antisrpska zavera i da "na Zapadu nema ništa novo"
Ekonomija organizovanog kriminala
Od keš biznisa do Šarićevog modela
"Droga je takva vrsta kriminalne delatnosti da obezbeđuje enormnu zaradu. Ta zarada, koja u prvo vreme nije značajna, najpre zadovoljava lične životne potrebe i kupovinu nekih osnovnih dobara, automobila, manjih stanova. Ali, kada se uspostavi takav klan na nacionalnom nivou, onda ostvaruju toliku količinu novca da ne mogu da je potroše. I onda investiraju", kaže za "Vreme" Siniša Janković, policijski inspektor u penziji
Lični stav – Povodom »slučaja« Dane Popović
Osvit autoritarizma i sumrak morala
Evidentno je da je i u ovom mučnom događaju imperija uzvratila udarac. To je ilustracija prohibitivnog ambijenta u kome su prinuđeni da stvaraju i deluju naučni radnici, i još jedan indikator demokratskog deficita društva u kome smo se zatekli
Provetravanje
Moj deo sretenjskog ordena
Ljudi se nepogrešivo trigeruju, na bilo šta i na sve. Ljudi su besni, a internet dostupan, kao kuka na koju obesiš bes, pa kreneš dalje, u nove afere
Znamenite kuće
Ipak se kreće
Kad u Srbiji, gotovo četiri veka od čuvene Galilejeve rečenice, ima onih koji veruju da je Zemlja ravna ploča, ne čudi što kompleks Astronomske opservatorije na Zvezdari, remek-delo moderne, vapi za sanacijom
Intervju – Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti
Višeslojna i opominjuća opasnost
"Naš cilj prilikom rada na ovom projektu nije bio da nam neko veruje, već da predstavimo istorijske pisane i druge materijalne izvore koji nesumnjivo svedoče o tome da su navedena kulturna dobra neotuđiv deo srpskog kulturnog nasleđa"
Rusija – Slučaj Navaljni
Sibirski pacijent u Mornarskoj tišini
Onima koji mnogo preteruju, povratak u Rusiju žestokog Putinovog kritičara Alekseja Navaljnog ličio je na povratak Lenjina u zašvajsovanom vagonu 1917. A onda se otkrilo neprijatno lice te "Putinove žrtve koja je preživela novičok". Nastavlja se špijunsko-politička saga, čija će dužina trajanja biti obrnuto proporcionalna broju verifikovanih činjenica
Roman
Danilo Kiš na jednom španskom drumu
Havijer Serkas: Kralj senki;
Arhipelag, Beograd 2020, prevod Biljana Isailović
Intervju – Nikola Vranjković, muzičar
Naš tunel nije iskopan do kraja
"Ne može niko da vam zabrani da pišete muziku i tekstove koji nude istinsku sliku stvarnosti. Pitanje je koliko nekoga to više uopšte interesuje da sluša, naročito mlađu publiku, i gde bi ona takvu muziku i mogla da čuje. Lično, jedino mogu da, sa manje ili više uspeha, pokušam da opišem neke delove ovog vremena, kao što sam i ranije činio, i dam svoj prikaz kako se odavno prevareni pojedinac oseća u njemu"
Obavezni vojni rok
Ni ljudi, ni para
"Spin doktori" iz vrha vlasti pokrenu temu ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka kada je potrebno da se nešto "zabašuri" ili podigne nivo patriotizma građana, u nedostatku one već istrošene, o bezbednosnim pretnjama iz Hrvatske, BiH ili sa Kosova. I tako u nedogled
Kopaonik
Novi Beograd na 2017 metara
Hoće li Kopaonik uskoro postati planina na kojoj apartmanska naselja i hoteli niču istom brzinom kojom nestaju šume četinara desetkovane sečom i biljnim bolestima
Povodom spomenika
Tajna dva sanduka
Da li će bronzana, spomenička varijanta Nemanjine povelje Hilandaru pospešiti potragu za 27 rukopisnih knjiga, pa i za njenim neznano kako nestalim originalom
Serije
Gradovi, ljudi i sloboda
Njujork i London, igrano i dokumentarno, juče i danas: u svakom slučaju, ovo su priče koje kroz pretežno queer oqueer ispituju granice slobode u našoj epohi
Uloga Dijane Hrkalović i Veljka Belivuka u aferi prisluškivanja
Transkripti sakrivene Srbije
Šta to ne sme da se zna iz prisluškivanih razgovora Aleksandra Vučića ako je već sam priznao da su to razgovori o fudbalu, i kako se trideset godina zaredom tribina kriminalizuje i koristi za političke obračune
Slučaj Miroslava Mike Aleksića – Seksualno nasilje (2)
Kad javnost sudi na štetu žrtava
Advokat oštećenih Denis Bećirić kaže za "Vreme" da su neki od detalja koji su se pojavili u medijima zaista tačni, ali da ima i izmišljenih: "Par detalja koje sam pročitao u nekim od tekstova zaista jeste bio izmišljen. Da li je to urađeno namerno da ne izgleda kao da im je neko dostavio zapisnike ili zbog senzacionalizma, ne znam." Bećirić dodaje da informacije koje ne bi trebalo otkrivati, ipak na neki način dolaze do tabloida, ali i da mu se, dok je bio istražni sudija, dešavalo da sopstveni predmet ne prepozna kad čita o njemu u nekim novinama
Dijana Hrkalović, prilozi za biografiju
Novi elementi u staroj priči
Miljenica tabloida i režima, žena koje su se plašili i drhtali na pominjanje njenog imena, svedena je za kratko vreme u tabloidnom ratu na ono što joj se dugo pripisivalo: osobu koja je izdala čoveka broj jedan. To ipak ne znači da će opet da nestane i kasnije se pojavi u nekoj boljoj inkarnaciji
Istraživanje »Vremena« – Tržište udžbenika
Đačka torba puna krokodila
Profesor Aleksandar Kavčić uzburkao je javnost ponudom besplatnih školskih udžbenika. Kao glavni kritičar ideje javlja se nemački izdavač Klet, koji gazduje tržištem. Manji izdavači su između dve vatre, i nijedna im se ne dopada. U tom trouglu počela je bespoštedna borba
Intervju – profesor Davor Džalto
Region je upao u zamku zaostalosti
"Srbija je na prilično endemski način uništila svoj sistem obrazovanja. Nije problem samo to što postoji izražen deficit stručnih ljudi u takoreći svim sferama, iako, naravno, ima veoma kvalitetnih pa i izuzetnih pojedinaca; glavni problem je što obrazovanje nije uspelo da se nametne kao društvena vrednost. Tako dolazimo do veoma opasne bolesti za jedno društvo, kombinacije odsustva meritokratije uz prisustvo društvene mobilnosti zasnovane na poltronstvu i mediokratiji – ili kretenokratiji"
Holokaust – Kupleraji u koncentracionim logorima
Dve do pet maraka za petnaest minuta seksa
Celokupna dostupna istina o jednom od najmračnijih perioda čovečanstva čak i kada je neprijatna neće oslabiti ideju antifašizma, ili relativizovati užas poznat pod nazivom "holokaust". Naprotiv, može samo da doprinese prosvetljenju i pročišćenju. Zato ne treba prećutkivati neugodnu činjenicu da su u koncentracionim logorima postojali kupleraji u kojima su logorašice bile prisiljene da privilegovanim logorašima pružaju seksualne usluge