Iako najmlađim autorima ne može da se pruži blanko podrška, jer su se razvijali u klimi otežane komunikacije, srozanih kriterijuma, lokalnih vrednosti i provincijskog ukusa, sigurno je da će upravo iz njihovih redova krenuti obnova našeg pozorišta
Neki su u bekstvu, neki u pritvoru, a neki su pušteni. Neke hapse po inostranstvu, a neki snuju o novim zaverama. Tek će jesen i sudski procesi pokazati stvarne domete vanrednog stanja
Razdvajanje "TV Bastilje" od vlasti pokazalo se riskantnijim i komplikovanijim od razdvajanja sijamskih blizanaca
"Nije uputno da ono što treba da bude stub stabilnosti jednog društva, centralna banka, bude uvučeno u vrtlog tekuće, dnevne politike. Ako postoje dva mesta u dobro uređenoj državi čiji nosioci funkcija moraju da kažu ‘do viđenja’ svojoj popularnosti, to su mesta guvernera i ministra finansija. Njih dvojica moraju da donose nepopularne odluke, da stanu iza njih i prihvate odijum javnosti"
"Postoje četiri osnovna postulata koje treba da ispuni moderan zakon o centralnoj banci da bi ona bila nezavisna: personalna nezavisnost koja se ogleda u snazi ličnosti guvernera, finansijska nezavisnost što znači nezavisnost u određivanju plata, institucionalna nezavisnost i funkcionalna nezavisnost što znači da je u vođenju monetarne politike centralna banka nezavisna od Vlade, ali Vladi treba da daje savete ne samo o monetarnoj i deviznoj politici već i u opštoj ekonomskoj politici"
Za koju godinu deca sa posebnim potrebama deliće školsku klupu sa ostalom decom, po jednoj varijanti, ili školsku zgradu, po drugoj – objašnjava prof. dr Vesna Radoman za "Vreme"
Pre dve godine Lola korporacija bila je firma pred likvidacijom. Danas posle delimične strateške i poslovno-finansijske konsolidacije Lola sistem je firma koja na tržištu ne može da opstane bez pomoći Vlade Srbije. U međuvremenu, poslovalo se preko izmišljenih firmi, otpušteno je oko dve hiljade radnika, potrošeno oko pola milijarde dinara, pokrenuta proizvodnja, delimično obnovljena tržišta...
"Vreme" objavljuje zapisnike o predmetima pronađenim na telima i oko tela pokopanih Albanaca u masovnim grobnicama na terenu poligona za obuku Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije "13. maj" kod Batajnice. Između ostalog, pronađeno je: dve cucle, nekoliko grickalica za nokte i otvarača za flaše, klikeri, mnoštvo komada zlatnog nakita i satova, ali i olovke, brojanice, muštikle i češljevi. Tu su i "nevažeći metalni novac SFRJ", metalne alke, maramice, ogledalca, dve folije ranital, bick brijači, nekoliko Hodžinih zapisa, noževi na sklapanje, tranzistor sa baterijama, telefonski imenik, perorezi, dugmad, kašike za cipele, folija sa osam tableta saridona, šrafciger, digitron, kutija tableta diklofan, baterijska lampa, kutija analgina, vizit-karte, amajlije. Gde su polazili ili su mislili da polaze ljudi kod kojih su pronađeni ovakvi artefakti normalnog života nije poznato, ali je na osnovu takođe pronađenih eksera, ispitivača struje ili katanca, jasno da su u pitanju bili obični ljudi, sa običnim problemima i običnom svakodnevicom. Priča o batajničkim leševima do sada je zgodno aktuelizovana u vreme hapšenja ili isporučenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu (maj – jul 2001). Od silnog pominjanja, zaboravilo se, međutim, na činjenicu da do dana današnjeg niko zapravo ne zna koliko je leševa zakopano na raznim lokacijama u Srbiji. Zaboravilo se, onako uzgred, na to da su mnoge policijske glavešine iz doba kad su ubistva počinjena i dalje ostale glavešine. Zaboravili su građani Beograda da su na par kilometara od njihovih toplih domova bili ili jesu zakopani ljudi isto tako obični kao i oni
Politički problem je u tome što sve države EU-a, naročito glavni donatori, poput Nemačke, Britanije i Holandije, ne dele gledište da je širenje strukturne pomoći EU-a delotvorno. Zbog toga države Zapadnog Balkana moraju jakim argumentima da ubede partnere u Briselu da ovakva politika ima šanse za uspeh
