„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Najnovija otkrića vode nas revolucionarnoj spoznaji: dr Jovanović Mića je pionir postjugoslovenske kulturne saradnje
U slučaju ministra policije Nebojše Stefanovića radi se o pitanju kvaliteta doktorata. Mi možemo da proveravamo da li je neka forma ispoštovana, ali ne možemo da ocenjujemo kvalitet nekog naučnog i stručnog rada. To bi značilo direktno narušavanje autonomije univerziteta. Prekidanje konferencije za novinare u Leskovcu bilo je nepromišljeno i izvinjavam se zbog toga
Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem
"Umetnici danas rade projekte koji im zadaju drugi, a projekte finansiraju uglavnom strani fondovi čiji je zadatak da formiraju onu vrstu javnih diskusija u društvu koje u principu odgovaraju neoliberalnom kapitalizmu. Umetnici se onda ‘uklapaju’ u temu i tu nema govora o umetnosti. Radovi koji nastaju su nategnuti i, najgore od svega, užasno dosadni. Pritom, umetnici ne samo da lažu druge kako ih strašno zanimaju teme kojima se bave, već počnu i sami sebe da lažu kako rade nešto mnogo važno za društvo"
Tvrditi da su ovi mladi atentatori tek puko oružje kojim onovremena Srbija želi da ostvari svoje osvajačke ciljeve, znači poreći tim tragičnim junacima njihovu samosvest, njihovu ideološku pripremljenost koja nije stečena drilom već je crpljena iz knjiga do kojih su dolazili izborom po srodnosti i tako sticali znanja koja su uveliko premašala ona koja su mogli steći za svojih kratkih i tegobnih boravaka u tom slovenskom "Pijemontu". Njihove ideje o južnoslovenskom zajedništvu, njihove težnje za socijalnom pravdom nemaju nikakvih dodirnih tačaka s političkim ciljevima Srbije, duboko zaglibljene u Balkanske ratove, iako bajronovski hrle da joj se pridruže u njima. I ovaj "junački kabare" omaž je tim čistim mladićkim dušama o kojima Milena Marković piše s razumevanjem i dubokim osećanjem sapatnje
Primerke doktorata ministra unutrašnjih poslova ne poseduju ni Narodna, ni Univerzitetska biblioteka, već samo biblioteka Megatrend univerziteta. Ispostavlja se, naime, da za privatne univerzitete uopšte ne važe pravila koja važe za državne i da oni funkcionišu kao paralelni svet
Niko ne može i ne sme ostati ravnodušan na praksu lažiranja diploma, falsifikovanja zvanja i sticanja materijalne koristi
Kad je Vučić jednom viknuo "Tišina tamo!", sve je, kad je o vladi reč, zamrlo osim montipajtonovskih epizoda, kostimiranja i dodvorištva u naporima da se što bolje instalira ministarstvo za "glupi hod"
Kako to da "Kolubara" nije osigurana od poplava, kako to da Termoelektrane "Nikola Tesla" jesu, i kako se TENT našao usred dnevnopolitičkog obračuna
Prvi svetski rat u stripu predstavlja jedan poseban tematski volumen u istoriji "devete umetnosti", kako kod nas tako i u svetu. Evo pregleda dela i umetnika koji su se temom Velikog rata bavili u prethodnih sto godina
"Na Terazijama sam, u majici Otpora, 4. oktobra 2000. igrao fudbal pred dvadesetak hiljada ljudi. To svi pamte... Kada smo ušli na mali improvizovani teren, ugledavši ozarena lica okupljenih, shvatio sam da nisam pogrešio. Negde između dva driblinga, u publici sam ugledao svoju tetku, od mene stariju svega godinu dana, koja je bila ushićena i ponosna zbog toga što sam baš ja čovek koji je te ljude za trenutak učinio srećnim"
Putin: Sa G8 na G2. Kakav je geostrateški značaj rusko-kineskog tridesetogodišnjeg sporazuma o gasu teškog 400 milijardi dolara. Da li je Kina za Rusiju alternativa za Evropu. Kako Rusija i Kina planiraju da investiraju jedna u drugoj i kako se na to gleda iz ugla ukrajinske krize
"Spremni smo da investitorima maksimalno olakšamo situaciju. Postoje interesovanja, neki su projekti i započeti, ali sačekajmo da ti pogoni budu otvoreni. U svakom slučaju, kod nas su investitori dobrodošli", kaže Radoslav Milojčić, predsednik opštine Smederevska Palanka
"Zbog političke i ekonomske situacije u Srbiji, početkom 2013. godine bio sam skeptičan po pitanju novih investicija. Na sreću, prevario sam se i opština Inđija je jedna od retkih u Srbiji koja je u 2013. godini uspela da realizuje i jednu novu grinfild investiciju", kaže Petar Filipović, predsednik opštine Inđija
Profesor X i Magneto, vođe dva suprotstavljena mutantska klana, sklopili su savez. Nalazimo ih u pećini, gde poslednjim atomima snage pokušavaju da spasu što se spasti može. Sa njima je mlada mutantkinja čija će moć da vraća ljude i mutante u njihovu vlastitu prošlost biti presudna za spas mutantskog roda. Nažalost, svaki povratak u period raniji od mesec dana može da bude poguban za mozak. I za ljude i za mutante. Novi X Men jedan je od najaktuelnijih filmova na repertoaru
Šta će od osiguravajućih kuća da naplate velika javna preduzeća, a šta građani, i koliko je u Srbiji razvijena kultura osiguranja
Said Ali, šestnaestogodišnjak iz Somalije, ispričao je za "Vreme" kroz šta je prošao: "Pešačio sam dva meseca pustinjom", priča dečak. "Posle sam čekao mesec dana u Libiji pre nego što mi se ukazala šansa da pređem more. Trojica drugara koje sam upoznao na putu umrla su u pustinji"
Dušan Matić je bio ostrvo jednog doba i jedne književnosti, ali ostrvo sa posebnom umetničkom florom, faunom i mikroklimom
Aleksandar Saša Ćirić, jedan od osnivača i pomoćnik glavnog urednika nedeljnika „Vreme", preminuo je 18. maja u Beogradu, posle kraće i teške bolesti.
U knjizi Žena – Intimna geografija Natali Endžier polazi od stare pretpostavke evolucione psihologije da su žene prirodno uslovljene da rađaju i da budu monogamne. Da bi dokazala kako žena nije ni za šta od navedenog prirodno determinisana, Endžier razlaže žensko telo do poslednjeg molekula
Pored ostalih programa, u predstojećoj Noći muzeja biće predstavljena i dva arhitektonska monumenta koja su obeležila svoju epohu, jedan realizovan – Palata Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu, i jedan nerealizovan, Vidovdanski hram Ivana Meštrovića, koji je trebalo da bude podignut na Gazimestanu
Oni koji se ibrete nad Svetlanom Ražnatović kao "simbolom mračnih devedesetih" možda bi trebalo da vide ko su tri vodeće ličnosti ove države
Gromoglasna najava velike štednje – osim novog radnog vremena državnih organa, od čega će svima biti mnogo lakše – pominje i oštra ograničenja upotrebe službenih automobila, pogotovo onih "visoke klase". Tek će nam od toga biti mnogo lakše
I dok se u celoj javnosti već šest godina vodi mučna rasprava o "održivosti" penzijskog sistema, u samoj administraciji Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja od 8. aprila traje štrajk zaposlenih, jer su oni nezadovoljni odlukom Državne revizorske institucije da im se plate smanje za 30 odsto, jer su te plate podigli pozivajući se na neke "sopstvene prihode". To je Srbija u reformama
