Da li je Aleksandar Vučić bio iskreni radikal, po meri Šešeljeve "ideologije srpskog nacionalizma"? Jeste. Da li se iskreno preokrenuo u radikalnog "evropejca", spremnog na "bolne rezove", koji se javno odrekao svoje "ružne prošlosti"? Mislim da jeste. Da li se hipotetički može zamisliti situacija da se obrne još jednom? Mislim da može
U sredu 12. marta, u beogradskom Bitef teatru premijerno je prikazana drama Biljane Srbljanović Mali mi je ovaj grob u režiji Dina Mustafića, urađena u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra i Testament filma iz Beograda, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i kazališta Ulises sa Briona. Jedan od dramaturga predstave bio je i Božo Koprivica. U ovom broju "Vremena" donosimo njegov dnevnik pisan tokom rada na ovoj predstavi
Sada bi trebalo napisati novi udžbenik novinarstva. Pravila koja smo mi učili i kojima smo poučavali druge, više ne postoje. Ranije smo učili kako da postavimo pitanje. Sada treba da naučiš kako da odgovaraš na pitanja. Jer, kako ti kreneš da ga pitaš, on kaže: "Da pitam ja vas..." Kao mantru moraš da ponavljaš ono "Ovde pitam ja, a ne vi". Iznenada se pojavila ideja da je novinar tu da sluša, a ne da pita. Ja nisam tu da slušam. Jesam, ako slušam odgovor na pitanje koje sam postavila
LDP je spao na potpuno konfuzni, upravo nebulozni egotrip Čedomira Jovanovića, kojeg niko ne sme da probudi
Čak i ako se ostvari prognoza da će nakon skupštinskih izbora nova vlada Srbije biti formirana u rekordnom roku, već tokom aprila, toj vladajućoj ekipi sleduje niz veoma hitnih i teških poslova, ukoliko ona bude imala volju da "spase" ovu godinu za reforme i održi kakvu-takvu stabilnost državnih finansija
Niko nije bio iznenađen, niti pak zatečen, Istorijskim uspehom Vučića. Jedino iznenadio analitičar Đorđo Vukadinović, koji prevaziš’o sebe i bio "duhovitiji nego što izgleda". Dakle, biće posla, veselje se nastavlja
Neuspeh opozicije se ne može opravdati malom izlaznošću, niti Vučiću legitimitet mogu umanjiti računice kako je svu vlast jednom čoveku u ruke dala "tek četvrtina biračkog tela Srbije". Ako je Vučić uspeo da izvede svakog svog potencijalnog birača na biralište, zašto to nisu mogli da učine Dragan Đilas, Vojislav Koštunica, Čedomir Jovanović? Međutim, sasvim je drugo pitanje s kakvim ćemo se Aleksandrom Vučićem nadalje susretati u njegovoj apsolutnoj vladavini Srbijom
"Srbija se osećala ugroženom od Austrougarske. Srbija je za Austriju bila pretnja kao centrifugalna sila za slavenske zemlje unutar Habzburške monarhije. Rusija je mislila da će biti oslabljena ako ne bude ispoljavala solidarnost sa slovenskim narodima. Nemci su imali utisak da će ih okruženje ugušiti. Belgija je imala utisak da Nemačka ugrožava njen suverenitet i bila je u pravu. Francusku je ugrožavao strah od nemačke invazije na Belgiju naročito jer je još bilo živo sećanje na amputaciju Alzasa i Lorene. Englezi su se bojali da će nemačka mornarica postati jača od britanske"
Aboridžini veruju da svaki oblik života, bilo da je to svetlost, stena ili drvo, ima svoj spoljašnji, vidljivi oblik, i nevidljivi, unutrašnji, koji sanja. Sanjanjem nevidljivo postaje vidljivo. Izložba u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti govori i o tome
Suvoparni pravnički rečnik ne može da sakrije poraznu činjenicu da se smenom vlasti – one koja je provela katastrofalnu reformu pravosuđa i ove još aktuelne, iako trenutno tehničke, koja je obećavala "reformu reforme" – ama baš ništa nije promenilo
Kako izgleda najveće naučno postrojenje na svetu godinu dana nakon otkrića takozvane Božje čestice?
Ukrajinska vojska i mornarica masovno se predaju, ili prelaze u novoformirane ruske oružane snage Autonomne Republike Krim. Ruske jedinice preuzimaju komandu nad vojnim bazama, aerodromima, radarskim postrojenjima, infrastrukturnim čvorištima. Raspad ukrajinske vojske u ratnom stanju pokazuje dubinu društvene, političke i ekonomske krize Ukrajine kojoj se ne vidi kraj početka. Parada suvereniteta, referendumi na Krimu, u Donjecku, Harkovu... Dok Zapad viče, Putin ne čuje dobro
Estetska presuda članova američke Akademije filmskih umetnosti i nauka veli da je najbolji film u prošloj godini 12 godina ropstva Stiva Mekvina, koji je, zanimljivo, u Srbiji premijerno prikazan samo nekoliko sati uoči dodele Oskara. Reč je o filmu pravljenom s namerom da bude veliki film na veliku temu. Najveći broj nominacija imali su Gravitacija i Američka prevara (oba po deset); prvi je osvojio sedam Oskara, potonji – niti jedan
Kako su se građani jednog beogradskog naselja pobunili protiv izgradnje crkve umesto škole ili ambulante
Šta će to novoimenovana komisija za istraživanje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića otkriti, a da već nismo slutili? Čemu takve komisije služe, ako već imamo policiju, BIA, tužilaštva i sudove? Da li je ovo još jedan marketinški potez učinjen nekako baš pred izbore? Ako neko već misli da nam to treba, neka pomisli i o svemu onome šta će takva komisija morati da raspetlja, a što "institucije sistema" nikako da raspetljaju bez tuđe pomoći
Kako Englezi, za razliku od nas, nisu nikada pretendovali na status "najgostoljubivijeg naroda na svetu", Marks i London su se udobno podnosili. Zabeleženo je samo jedno učešće dr Karla Marksa na nekom javnom skupu, demonstracijama kako se danas kaže, i to baš u Hajd parku, i to baš povodom propisa londonskih vlasti da se nedeljom zatvore trgovine i – točionice pića
Mešanje pojmova socijalizma i hrišćanstva funkcioniše kad to rade Pit Siger ili Brus Springstin, jer to obema ideologijama daju lepu, poetsku notu koja govori o univerzalnoj ljubavi. Ali, politikolog Dačić nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, već neko ko mora da ima temeljno znanje kad pravi ovakve komparacije
"Političke stranke su ukopčale da je većina građana ideološki-vrednosno neopredeljena i da može da im se proda šta god"
Razvoj afere oko uloge Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova i trenutnog otpravnika poslova Ambasade Srbije u Atini, u obaveštavanju narko-barona Darka Šarića o policijskim akcijama prema njemu postaje veoma zanimljiv. Naizgled, sve se odvija po proceduri
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
Stručnjaci o nužnim potezima nove vlade: makroekonomska stabilnost, "Radulovićevi" zakoni i finansijska disciplina
U nastojanju da negde bude vidljiva, ministarka energetike suviše je prpošna za parohijalni srpski muški šovinizam. Njeni iskazi takođe su suviše hladni i trivijalni u pogledu vere u modernu i efikasnu Srbiju da bi doista bila neka uverljiva izborna karta kod naroda do koga joj je toliko stalo. Na drugoj strani, ona tehnokratskim slojevima malo šta može da pokaže od sopstvenih profesionalnih rezultata – osim vanredne profesure, naravno, na Megatrendu
Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
U veoma retkim javnim istupima Miodrag – Miki Rakić ostavlja utisak opreznog i odmerenog govornika. Novinarima najčešće odgovara: "Ne bih da komentarišem." Na nekim fotografijama je nasmejan. U oba svoja autorska teksta u novinama Đilasa i Tadića pominje po jednom, a Vučića – sedam puta
Dok vode kampanju državnim resursima i dominiraju na televizijama, plaše narod tajkunskim zaverama, suzbijaju i razbijaju prezaduženu i blokiranu opoziciju. Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije: Kako su finansirane političke stranke
