Rijaliti abolira neznanje, nekulturu, makijavelizam i društveni darvinizam, gde će najsnažniji pojesti slabije. Oblast društvenog života gde je borba vid opstanka jeste – politika. Za mene je takođe neverovatna sličnost političke scene u Srbiji sa rijaliti programima – način na koji se akteri svađaju
Ovog septembra, za osnovnu školu stasalo je 68.740 dece rođene u Srbiji od marta 2008. do marta 2009. godine. Prvog dana školske godine, tokom posete jednoj od najstarijih škola u Srbiji, Osnovnoj školi "23. oktobar" u Golubincima, ministar prosvete Srđan Verbić je objavio da je ove godine upisano 68.470 đaka prvaka i naglasio da ih je za 2500 više nego prošle godine. Zašto nisu upisana sva deca kojima je vreme za školu, nije komentarisao
Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras
Za razliku od članstva, laburistički parlamentarci imaju, čini se, mnogo manje sluha za revolucionarne tendencije svog novog lidera Džeremija Korbina. Ili mnogo manje spremnosti da rizikuju svoje političke karijere
Strateški planeri su perači prozora koji omogućavaju da se brend i potrošači međusobno bolje vide. "Moja dugogodišnja saradnica iz kreativnog tima mi je tokom jedne brifing sesije u kojoj sam do detalja iscrtavala profil ciljne grupe, rekla samo: ‘Je l’ poznajemo nekog takvog?’", objašnjava Katarina Pribićević, direktorka strateškog planiranja McCann Beograd
"Mi pokušavamo da uradimo najbolje što možemo. Možda se to ne čini kao da je nešto veliko, ali nikad nemojte potcenjivati snagu muzike. Ona ima tu moć da ljude koji su suprotstavljeni – natera da se osmehnu jedni drugima... Uvek pokušavam da izgradim mostove preko muzike. Ali ne bih preuveličavao svoj značaj – kad Đoković igra sa Čilićem u tenisu, to je donekle slično"
"Kada su fotke mrtve djece mijenjale svijet? Da li je i jedno mrtvo jugoslavensko dijete skrenulo sa putanje divljake koji su Jugoslaviju pretvorili u prah i pepeo? Mrtva djeca zanimljiva su samo licemjernim medijima koji se zgražaju nad ljudskom bešćutnošću. Koja pizdarija. Amerika je u proteklih nekoliko desetljeća ubila milijune djece, što svoje, što naše, što sirijske, afganistanske, pakistanske… Koga briga. Ubijanje djece načelno je neprihvatljivo, ali stvarno je potpuno normalno. Mrtva djeca su uvijek dokaz da se neki ljudi bore za slobodu i demokraciju. U ovom slučaju su to Ameri"
S obzirom na to da je Marko Kraljević ne samo srpski već i epski junak svih Južnih Slovena, teško je naći pravo objašnjenje kako to da nije bilo knjige koja bi se bavila njegovom istorijskom ličnošću. Nedavno objavljena studija Marko Kraljević – Čovek koji je postao legenda prva je biografija istorijskog Marka Mrnjavčevića
Botovi u Srbiji su – provaljeni. Ne samo kao generalna pojava već i poimence. To se dogodilo ne samo zato što ruski model nije primenjiv na malenu Srbiju, jer je naše online mnjenje daleko manje a broj korisnika društvenih medija donekle konačan i saglediv, već zbog grešaka ljudskog faktora: bukvalnog izvršavanja bukvalno shvaćenih zadataka
Od ovog broja "Vreme" započinje objavljivanje serije tekstova-eseja naših pisaca o savremenim srpskim likovnim umetnicima. Tekstovi su nastali u okviru projekta pod nazivom "Nema teorije" koji zajednički realizuju organizacija "Anonymous said:" i nedeljnik "Vreme"
"Kulture u medijima ili nema ili je ima na jedan elitistički način u kom se tretira kao da ovde još žive i rade nadrealisti, pa šta ćemo drugo čitati u kulturnom dodatku ‘Politike’, nego Marka Ristića koji nije živ već ne znam koliko godina. Dao bih jedno banalno poređenje: volim i ja da jedem u Maderi, ali Madera odavno nije epicentar društvenog života Beograda, već je to npr. Savamala ili Beton-hala"
Zašto je, uz sve druge, važnije teme, u prvi plan tokom nove MMF-ove revizije sporazuma sa Srbijom isplivalo moguće "nesimbolično" povećanje smanjenih plata i penzija, kad će ono ionako morati da sačeka sledeću reviziju
Pekić u Pismima iz tuđine ne proriče apokalipsu; uveren da se ona već dogodila, on daje njenu dijagnozu
U Pekićevom proznom opusu postoje "ozbiljni" i "žanrovski" romani te jedna jedina zbirka priča koja funkcioniše kao karika koja spaja te dve struje Pekićevog romanesknog opusa. A unutar "Novog Jerusalima" je i jedna od najlepših beogradskih priča svih vremena i jedna od najboljih kratkih priča srpske književnosti uopšte, paradni primer Pekićeve umetničke proze: "Svirač iz zlatnih vremena"
Gospodin Žika obuče pirgavoplavi sako preko pirgavozelene košulje, zatraži aplauz, pa se autorski i najgledanije reče: Naravno, naravno, prelazimo na sport, kažu da je to najbolja strana svega, kad ste u nekoj tuzi, bavite se sportom...
"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"
Ko su ljudi koji su na prvi mig "navijača" otišli iz kluba za koji tvrde da je bolji nego pre dve i po godine, zašto je to uopšte bitno i šta će se dogoditi narednih meseci
Krajem avgusta u prodaji će se naći srpsko izdanje knjige Globalni Minotaur Janisa Varufakisa, koje objavljuje "Profil knjiga" iz Beograda. Ocenjena kao do sada najcelovitije razmatranje savremene ekonomske krize, ova knjiga uzdrmala je stručnu javnost i postala nezaobilazno štivo za svakog ko želi da spozna koliko je ozbiljna aktuelna kriza globalne ekonomije
Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko poimanja vojne operacije "Oluja", današnji položaj Srba u Hrvatskoj, kultura sećanja, mogućnost pomirenja i povratak izbeglica neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom 20 godina od operacije "Oluja" 3. avgusta organizovali nedeljnik "Vreme" i Forum ZFD. O ovim i drugim pitanjima razgovarali su prof. dr Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović, osnivačica i voditeljica Centra za suočavanje s prošlošću Documenta Vesna Teršelič, profesor i jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević i gradonačelnik Knina za vreme vojne operacije "Oluja" Drago Kovačević. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Poštovani barba Rusko, Jugoslovena je bilo i bez Jugoslavije i u principu su oni bili nešto najbolje i najčasnije što su ovi prostori imali. Ako ih u budućnosti ne bude, neka bude slobode i pravičnosti za sve koji žive na prostorima razorene države
Prevara! Tako bar narod misli. Nekom se smeši prugasto odelce. Ostavimo za trenutak poslovanje Lutrije po strani. Da li je izvlačenje loto brojeva u 59. kolu bilo namešteno? Nije
Nemačku ove godine očekuje više zahteva za azil nego ikada ranije. Rekordan je i broj napada na izbegličke domove. U Bavarskoj su se dosetili da kola opet slome na Balkancima – onima koji nemaju šanse za azil, pa tobože nepotrebno opterećuju nemačku birokratiju i parazitiraju na socijalnom sistemu
Procena da se zasad ne isplati rušenje vojvođanske autonomije, kada je ona već samo "fasadna" posle "dogradnje" Miloševićevog ustava Srbije iz 2006. godine, možda se zasniva na zebnji da izborni trijumf Vučićevih naprednjaka u Vojvodini neće biti uverljiv kao 2014.
Beogradska poslovna škola je 2013. godine, mimo zakona i po nalogu visokih vladinih funkcionera, pozajmila sedam miliona evra prezaduženim kompanijama i Vaterpolo klubu Radnički, bez mnogo izgleda da će taj novac povratiti, saznaje BIRN
"Svedoci smo da kultura i umetnost podižu srušene mostove na Balkanu i dobrim delom obavljaju posao političara. Mladi se povezuju kroz različite projekte i ucrtavaju neke svoje putanje. Sklapaju se novi poslovi, prijateljstva, brakovi... Autobusi opet putuju od Vardara pa do Triglava"
