Najprominentniji pozorišni centri Vojvodine danas su Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin. U ovim gradovima ne samo da je koncentrisan najveći broj relevantnih teatarskih institucija nego su i tamošnja pozorišta najuspešnija – u pokrajinskim okvirima i kontekstu teatarskog života Republike Srbije. Ne računajući Beograd
Književnost Miloša Crnjanskog (1893–1977), Danila Kiša (1935–1989) i Aleksandra Tišme (1924–2003) šira je, naravno, u svakom smislu od Vojvodine, ali s druge strane u opusima i poetikama sve trojice ima nečeg nesumnjivo vojvođanskog i panonskog
Vojvođanska književnost kao "nacionalna" ne postoji niti će postojati jer nema vojvođanske etničke nacije, a pogotovo ne vojvođanskog jezika, tako da nema sumnje da se u Vojvodini stvara srpska, mađarska, slovačka etc. književnost, ali istovremeno i sasvim nedvosmisleno postoji i izvestan "značenjski višak", izvesna jaka – istorijski i kulturološki uslovljena – specifičnost koja čini suvislom i opravdanom priču o vojvođanskoj književnoj sceni kao o fenomenu za sebe. Fenomenu koji, dakako, živi prožet sa drugima kojima ravnopravno pripada, a ne u izolaciji od bilo koga ili čega, sa bilo koje obale bilo koje reke. Ne bi ni valjalo da je drugačije
"Ako cilj u umetnosti postane odveć očigledan, onda više ne govorimo o umetnosti već o propagandi. Naša ambicija sa ovim projektom nije bila ‘nasilna’ promena percepcije kod onih koji nisu stari i koji starost vide na jedan stereotipan i degradirajući način tako što ćemo ih optužiti za nehumanost, pozvati na odgovornost ili pokušati da izazovemo nekakav osećaj krivice. Bilo nam je bitno da pozovemo ili isprovociramo publiku da u starosti prepozna zajedničku sudbinu koja čeka sve nas", kažu autorke izložbe "Starost" koja je nedavno otvorena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda
Nikada ne možeš biti dovoljno mrtav da te nacionalisti ne bi prisilno mobilisali za njihovu stvar
Andraš Urban ne kalkuliše i ne podilazi "turističkim" stereotipima, nego priču o životu na granici (i preko granice) postavlja ozbiljno, promišljeno, duhovito i nesmiljeno
Do pre deset godina Srbija je važila, uglavnom, za tranzitnu zemlju, a žrtve trgovine ljudima su mahom bile državljanke i državljani zemalja Istočne Evrope. U protekloj deceniji pak među žrtvama trgovine ljudima prednjače srpski državljani, a naša zemlja je od tranzitne postala zemlja porekla, tranzita i destinacije za ovaj vid kriminala, a među žrtvama je sve više dece
Sporedan, ali komičan detalj u ovoj Vučićevoj reakciji prema Dačiću, povodom Beka, jeste u tome što je ona lansirana preko izjave predsednika Narodne skupštine Srbije Nebojše Stefanovića, koji očigledno ima malo osnovnog posla, pa služi kao portparol stranke gde god to zatreba
Deset godina droga na nivou Republike nije uništavana, pitaj boga koje količine se čuvaju po policijskim upravama, tako da su moguće zloupotrebe, da se zaplenjena droga vrati na ulicu
Bratislav Gašić, potpredsednik SNS, na pitanje da li će on biti jedan od novih ministara u rekonstruisanoj vladi (B92)
Jubilarni, umalo pa neodržani palićki festival, protekao je u znaku pretencioznih priča ni o čemu i nepretencioznih priča o koječemu do čega nam je stalo
