Jedna paralela

28.decembar 2002. Stojan Cerović

Beograd – Bagdad

To s Irakom, ako zaista počne negde u januaru ili februaru, malo će nas podsetiti na našu nedavnu preistoriju. Rakete će biti iste ili malo bolje, to jest gore, ali na Bagdad neće padati u ime humanosti kao na Beograd, nego iz razloga bezbednosti i nacionalnih interesa, što je razlika između demokratske i republikanske administracije. One naše krstareće rakete bile su instrument globalizacije, a iračke će predstavljati povratak staroj, dobroj, imperijalnoj realpolitici

Međunarodna krizna grupa

12.decembar 2002. Miloš Vasić

Izveštaj o površnosti

Čuveni izveštaj Međunarodne krizne grupe uspeo je da svojom površnošću i predrasudama upropasti čak i ono pametno što je u njemu napisano. Povremeno se stiče utisak da se po svaku cenu htelo dokazati nedokazivo ili – u nedostaku boljeg – puka mogućnost proglasiti za gotovo delo. Nije jasno zašto jedna inače ugledna međunarodna nevladina organizacija pribegava ovakvim, za nju netipičnim sredstvima

Afere

31.oktobar 2002. Dejan Anastasijević

Iračka veza

Najviše vlasti Jugoslavije, Srbije i Republike Srpske dve godine su se pravile lude i tolerisale razne muvatore, švercere i lopove u ime navodnog nacionalnog interesa. Onda je izbio skandal koji nije bio potreban nikom – ni Jugoslaviji, ni RS ni Sjedinjenim Državama – ali će ceh platiti mnogi

Afere

24.oktobar 2002. R.V

Iračka veza

Dok ovaj broj "Vremena" ulazi u štampu, otvara se još jedna afera čije se posledice ne mogu sagledati. U sledećem broju objavljujemo već započeto opsežno istraživanja ovog slučaja

Amerika–Irak, drugi put

14.avgust 2002. Slobodanka Ast

Jastrebovi, golubovi i – nafta

O velikim neslaganjima Amerike i potencijalnih saveznika u napadu na Irak možda najbolje govori naslov iz onog britanskog lista koji poručuje: "Amerikanci su sa Marsa, a Evropljani sa Venere"! Saudijci kategorično ostaju pri tvrdnji da neće pomagati kampanju koju je jordanski kralj Abdulah nazvao "donekle apsurdnom", a koja će, što je mnogo važnije, Zapad konfrontirati s muslimanima širom sveta. Istina, iza zatvorenih vrata sve arapske vlade poručuju američkoj administraciji da se neće protiviti napadu čiji je cilj uklanjanje iračkog predsednika Sadama Huseina

06.jun 2002. Edo Koroljan

Jednopolarni svet

"Frtalj sata u Vašingtonu"; "Vreme" br. 594

SAD i Sadam Husein

16.maj 2002. Duška Anastasijević

Kupovina vremena

Ono što SAD pokušavaju da obezbede pre nego što se upuste u vojnu akciju jeste ista onakva šarolika nacionalna koalicija kakva je uspostavljena dok je trajala akcija protiv talibanskog režima u Avganistanu. No, da bi oružje ponovo zazveckalo, neophodno je da ono najpre utihne u pojasu Gaze

Amerika posle 11. septembra 2001

20.mart 2002. Slobodanka Ast

Rodoljupci „made in USA“

"Ova administracija sada jaše na talasu vojnog patriotizma koji koristi da nokautira svoje rivale u inostranstvu, a kod kuće da ponovo pobedi na izborima", kaže istoričar Anatol Levin

Američki rat protiv terorizma

07.mart 2002. Slobodanka Ast

Govori glasno i nosi veliki štap

Ideja o specijalnom Pentagonovom orvelijanskom ministarstvu za širenje istina i laži kritikovana na startu

Nevolje zarobljenih talibana

30.januar 2002. Miodrag Radović

Ratnici izvan zakona

Svi američki visoki zvaničnici slažu se u tome da zatočenici u kavezima na Kubi nisu ratni zarobljenici, zato što im je cilj da ubijaju američke civile. Potpredsednik Dik Čejni izjavio je televiziji Fox da se "pravno pitanje statusa zatočenika razmatra među pravnicima i da će doći do predsednika Buša. On će doneti odluku"

Gde su, šta rade – bivši pregovarači, mogući svedoci Hagu

26.decembar 2001. Nenad Lj. Stefanović

Ljudi sa kanabeta

Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice

Al Džezira – arapski CNN

10.oktobar 2001. Duška Anastasijević

Medijska legija stranaca

Sada rastu strahovi da je ova TV mreža, nekada smatrana na Zapadu uzorom slobode govora u arapskom svetu, počela da okreće stranu i da se poigrava antizapadnim sentimentima svojih gledalaca ili da ih čak podstiče