U Slobino vreme novogodišnje programe obeležavala je ležerna atmosfera, slike obilja i skečevi kojima se slavila visprenost našeg čoveka u snalaženju tokom krize. Danas su, naprotiv, političari u tolikoj medijskoj žiži da mediji nisu sebi mogli da dozvole pauzu tokom novogodišnjeg programa
Gorica Gajević, jedan od funkcionera SPS-a koji su pozvani da svedoče u Hagu, o svom susretu sa istražiteljima Haškog tribunala ("Nacional")
Dr Vojislav Šešelj bio je do sada poznat kao dobro obavešten čovek; jako dobro obavešten čovek. Ponekad je bio i suviše dobro obavešten čovek. Sada kad se oko njega očigledno steže krug i kada ljudi polako gube strpljenje za njegove viceve, taj suvišak obaveštenosti mogao bi skupo da ga košta
Na čelu gotovo svih paravojnih formacija bili su ljudi s kriminalnim dosijeima poput Arkana i već ranije angažovani po liniji državne bezbijednosti, mahom u inostranstvu, ali i u zemlj. Znatan dio "vojničkog" potencijala nalažen je u podzemlju – kako među ortacima "komandanata" tako i u zatvorima – godina ratovanja za tri godine robije
Sadašnje tendencije modernizacije i razvoja policije u Srbiji: resocijalizacija policajaca kroz pozornički sistem, napori za integraciju u građanstvo, povećana parlamentarna i druga kontrola, sindikalno organizovanje policije (koje se pokušava od 1991), naglasak na profesionalizmu, minimum prinude i ostalo, sve to zahteva vreme i napor. Svako buduće poigravanje s politizacijom, sa zloupotrebom profesije u jeftine privatne svrhe, s novim žrtvovanjem policije sitnim političkim ciljevima može samo da nas vrati u prošla vremena
Odgovor Filipu Davidu i Simonu Simonoviću, "Vreme", br. 607
Puki protok vremena – kažu – sve leči, ali ne briše. Ivan Stambolić ostaje Srbiji kao nešto više od uspomene: kao opomena da su zločinci i dalje među nama, zaštićeni zaverom ćutanja, kontinuitetom političkog pragmatizma kome su zločinci iz nekog razloga potrebni i dalje. Sve dok ubice Stambolića i Ćuruvije slobodno hodaju okolo, niko u Srbiji nije bezbedan
Gromoglasno najavljivani skandal s "tajnim materijalima" hrvatske policije kojih se dočepao "Nedeljni telegraf" ispao je na kraju samo kao jevtin pokušaj prenošenja rata između dve bande hrvatskih "tajkuna" na ovdašnju "bojišnicu". Nekome je odgovaralo da "žestoko uzvrati" na prošlogodišnju duvansku aferu s Canetom Subotićem i da Zagreb proglasi "centrom balkanske mafije" umesto Beograda. Osim toga, izgleda da je postignuta srpsko-hrvatska turboskandalozna nagodba – da se gadosti i klevete koje je opasno objaviti kod kuće objavljuju preko granice
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i fondacije "Friedrich Ebert", održana je tribina "KOS i DOS" u utorak 2. aprila 2002. u 17 sati u Studentskom kulturnom centru. Učesnici tribine bili su pukovnik u penziji Arsenije Stanković, vojni analitičar agencije VIP Aleksandar Radić, pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova Dragan Šutanovac i voditelj, novinar "Vremena" Miloš Vasić
Radna verzija Zakona o dosijeima Državne bezbednosti Srbije spada među radikalnija takva rešenja u postkomunističkim zemljama: predviđa osnivanje posebne komisije Narodne skupštine koja bi sva dosijea – od 1945. do danas – preuzela i njima rukovala; predviđa takođe otvaranje dosijea onima o kojima su vođeni, ali i njihovo korišćenje u svrhe lustracije, što je već izazvalo užasavanje na raznim mestima, uključujući i Tamo Gde Treba
Teško da se aktuelnim političkim sporovima može objasniti bombaški napad na sedište DSS-a. Da li će ovakvi incidenti bojiti najavljena prolećna politička previranja
Zoran Topenčarević se u rekordnom roku domogao inostranstva na nimalo originalan, ali, kako se ispostavlja uspešan način. "Otkrio" je ubice Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, kao i tajnu Miloševićevih računa na Kipru
Čovek sa najdužim političkim iskustvom i stažom u sadašnjoj vlasti. Večita nada i večiti nosilac svežih vetrova u srpskoj politici. Iako po liku neodoljivo podseća na sredovečne komsomolce sovjetskog tipa, Mihajlović i njegova stranka bili su tokom Miloševićeve epohe oličenje pragmatizma i specifične balkanske modernosti (slogan: "Srbija na Zapadu"). Prvo radno mesto mu je bilo u Službi i kažu da je bio perspektivan DB kadar. Posle tolikih godina vratio se prvoj ljubavi i tako, na neki način, zatvorio životni krug. Idol mu je Prljavi Hari i, bez obzira na to što nema previše sličnosti sa Klintom Istvudom, čini se da ne bi imao ništa protiv tog nadimka. Asocijacije neumoljive čaršije, međutim, otišle su u nešto drugačijem pravcu ("Dule CIA")
Miloševićevo deklarativno jugoslavenstvo i obranaški stav kada je reč o liku i delu Josipa Broza Tita pridobili su vojni vrh. Ovo tim pre što su za generale službena Ljubljana i Zagreb postali ne samo rušitelji dotadašnje ideološke monolitnosti nego i razbijači Jugoslavije
Dok se lideri DOS-a bave nerealnim ambicijama i sitnim podvalama, niko ne pita ko bi i kako to u policiji bolje uradio od Dušana Mihajlovića, niti je do sada ponudio boljeg kandidata, ali ni program, ideju ili projekt. Kao da im je svima Slobov MUP sasvim dobar, samo da ga se dočepaju
Za razliku od glavnog toka srpske nacionalne inteligencije, na čelu sa Akademijom i Dobricom Ćosićem, Koštunica nikada nije gajio iluzije u vezi sa Miloševićem
"Vreme" će u ovom i dva naredna broja objaviti "Priloge za političku biografiju"ličnosti koje, trenutno, kroje sudbinu naroda
Da li je najavljena srpska žandarmerija samo način za nastavak trvenja između policije i vojske, praktično rešenje za oslobađanje od u međuvremenu ozloglašenih specijalnih jedinica ili tek nečije terminološko-pojmovno zamajavanje
Naravoučenije krize iskazano je u Đinđićevoj slici o Koštunici koji, kako slikovito kaže srpski premijer, ulazi u preticanje, a niti dodaje gas, niti koči. Ovaj bi sada mogao da odgovori: "Ako ne prikočiš, zakucaćeš se..."
Od jamarenja je počelo, pa se sad jamarenjem i završava. Od toga što je istorija ironična Srbiji teško da će biti lakše. Proces suočavanja sa stvarnošću biće dug i bolan; uostalom, i drugi su to prošli...
Sa punim buđelarom muškarcu ne treba čin. Pa ako mu je do uznemiravanja, nek lepo rentira i mudro potroši zarađenu nagradu
Da smo glasali malo humanije, da smo uzeli u obzir da je Milošević pacijent, mogli smo da glasamo za njega, on bi ostao u Užičkoj...
Ako bismo hteli da izbegnemo Haški sud, to nipošto ne bi smelo biti zato što ne verujemo da su se dogodili zločini – jer evo isplivaše dokazi – niti zato što imamo neka opravdanja – što su to radili i drugi – jer takvim opravdanjima ni sami ne verujemo
"Glava u pesku", "Ispevanje panegirika" i "Mein Kampf izvesne Mirjane Marković"; "Vreme" br. 534
