Intervju – Dragan Velikić, pisac

Fukare je malo, ali je dobro organizovana

"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"

Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša

Klupa Eduarda Sama

Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.

Traktat o granicama

Moj Ljubelj

Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva

Politički i genocid turizam

Safari, plaža i slatka jeza zločina

Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"

48. Bitef

Grobnica za relevantno pozorište

Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

Reagovanje – »Uloga Gebelsa u kulturnoj revoluciji«, »Vreme« 1161

Uloga Društveno angažovanog intelektualca u tržišnoj revoluciji

Na izborima uporno glasa za manje zlo i priželjkuje političku snagu koja će biti moralna, koja će dakle na moralan način sprovoditi pljačku naših fakulteta, fabrika i društvene imovine

Haški tribunal u Ujedinjenim narodima

Korak nazad za pomirenje

Ne treba ni sumnjati da će se uobičajene rasprave o "antisrpskim presudama antihrvatskog suda" (ili obrnuto, svejedno) u Hagu među zavađenima nastaviti i u Njujorku, te da će bilo ko od onih koji će hteti da kažu nešto o međunarodnom sudu i međunarodnoj pravdi govoriti u vetar

Borba protiv korupcije (ceo tekst)

Nemačka veza

Vučić je u Berlinu ostavio "iznenađujuće" dobar utisak. Nemačka je spremna da Srbiji pruži pomoć u borbi protiv korupcije, od ekspertize do pomoći u opremi i obuci. Poželjan bi bio bilateralni sporazum o pravnoj pomoći i protoku informacija, ali će morati do kraja da se sprovede istraga o ranjavanju nemačkog vojnika KFOR-a na srpskim barikadama na Kosovu

Fudbal

Tri poraza, tuča i rasizam

Nesposobnost institucija u Srbiji da se suoče sa svim problemima koji se pojavljuju na sportskim terenima i oko njih dovela je do toga da i ove jeseni budemo najgori od sve dece i da se opet pominje mogućnost izbacivanja iz fudbalskih takmičenja. Ovoga puta zbog rasizma

Portret savremenika – Kofi Anan

Od Ruande, preko Srebrenice do Sirije

Formalno, najveće dostignuće bivšeg generalnog sekretara Kofija Anana jeste rad na borbi protiv HIV-a i side u zemljama u razvoju, za koji je primio i Nobelovu nagradu za mir 2001. Međutim, njegovu karijeru zapravo su obeležili povremeni parcijalni uspesi, nekoliko skandala i dva genocida

Prvi put u Sarajevu

Nemoj šta zamjerit’

"U Sarajevu mi je teško da budem duhovit, pa ću ja odmah ozbiljno", rekao je pred punim letnjim bioskopom "Hej", nakon upravo prikazanog filma Smrt čoveka na Balkanu, režiser Miroslav Momčilović. Nešto slično je reporteru "Vremena", pred put u Sarajevo, rekao i jedan stariji kolega: "Ja u Sarajevu nisam bio još od izveštavanja, iz rata i ne ide mi se. Iako ništa loše nisam uradio – osećam grižu savesti za sve što je Sarajevu urađeno. Ti si mlad. Ti nemaš taj problem"