Nemačka – Pad i uspon Zelenih

Od seoskih komuna do vrha vlasti

Nemačka će postati dobra, Nemačka će postati zelena: političari čuvaju prirodu, građanska prava i useljenike, bore se protiv korupcije, nasilja i privrednih monopola. Dabome, u Nemačkoj oni još postoje: dobri ljudi u jednoj dobroj partiji, u Partiji zelenih. Naravno da slika Zelenih nije tako bajkovita kako bi oni voleli da ih drugi vide. Ali je ova partija po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dogurala do istorijskih 28 odsto, pretekla socijaldemokrate, opasno se približila demohrišćanima i promenila političku scenu kojom su decenijama dominirale dve partije. A sve je počelo sa seoskim komunama

Na čijoj ste strani

"Poruke i tumačenja"; VREME 1057

Iz ličnog ugla – Medijske magle i vetrovi

»Atlantis«, priča o profesiji

Mic po mic, bez mnogo "sećanja" na povod, priča je dobila potpuno drugi smisao. Od profesionalnog neslaganja do političke borbe

Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.

Ispred i iza puščane cevi

U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice

Nuspojave

Stranka posebnih potreba

Postoji ozbiljna kriza mejnstrim politike u Srbiji. U takvim okolnostima ukazuje se prazan prostor podložan novom popunjavanju, naročito na njenim desnim rubovima

Ratni zločini

Slučaj alpskog „Škorpiona“

Kako je Milorad Momić, pripadnik zloglasne jedinice, postao Francuz Gi Monije

Srbija 2010.

Deset događaja

Iz ličnog ugla – Srbija i Evropska Unija

Mamuzanje mrtvog konja

U crno-beloj vizuri zapadnih propagandista, Srebrenica je postala simbolički operator za Aušvic. Miloševiću je namenjena uloga Hitlera, Mladiću Ajhmana – a Tadiću Vilija Branta. Pa, ko se u tu sliku uklopi, uklopio se. A ko ne – utoliko gore po činjenice. I po njega

Dnevnici Ratka Mladića (2) – pretplatnici

Neki čudni Srbi

Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju

Intervju – Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine

Imali smo Mladića u šaci

"Ratko Mladić je bio precizno lociran, i bilo je čisto tehničko pitanje kako da se obavi hapšenje. Međutim, tadašnji šef BIA Rade Bulatović uhapsio je Stanka Ristića koji je skrivao Mladića, što je bio katastrofalan potez koji je omogućio da Mladić pobegne. To je bila čista opstrukcija"

Bahatost stečene pozicije

"Sindrom para cipela"; VREME 1003

Nuspojave

Pogodi ko dolazi na promociju

Da li je u demokratskom društvu dozvoljeno sve što nije zabranjeno, ili je zabranjeno sve što nije dozvoljeno

Lični stav – Deklaracija o Srebrenici

Jedinstvena prilika za poruku pomirenja

"Parlament Srbije osuđuje genocid u Srebrenici i iskreno žali sve žrtve Srebrenice. Ovom prilikom upućuje izvinjenje svim članovima porodica žrtava zato što Srbija 1995. godine nije učinila dovoljno da spreči genocid u Srebrenici." Nisam nikada pisao deklaracije, ali ovo je po meni tekst one za koju bi trebalo da glasa svih 250 poslanika

Zabrana neonacističkih i fašističkih organizacija

Ustavna kozmetika

Zahtev Ustavnom sudu da zabrani neonacističke i fašističke organizacije još jedna odgoda rešavanja problema i tako će ostati sve dok država jasno ne kaže da nasilje ne može proći i dok nasilnike i propagatore mržnje i zločina ne počne kažnjavati

Nuspojave

Čeljad i veljad

Već je deprimirajuće dosadno kako se naši ultra, mega i turbo desni manekeni poigravaju jezikom i praksom mržnje, a onda se izmiču od posledica

Govor mržnje

Umreženo ludilo

Iako državljani bivše Jugoslavije na Fejsbuku imaju niz grupa u kojima mogu da istresu svoje frustracije i prikažu najširi dijapazon svojih psihijatrijskih bolesti, grupa koja se ticala Srebrenice bila je jedna od "najatraktivnijih", pa samim tim i jedna od najposećenijih. Grupa je trenutno ukinuta, ali je problem u tome što su hiljade ljudi mogle mesecima da diskutuju o tome koga bi klali, koga razapinjali, ko je čiju majku silovao, a koga bi trebalo istrebiti

Hapšenje Nasera Orića

Narodni heroj reketiranja

Orić je posle rata bio pošteđen i zaštićen od neugodnih pitanja o švercovanju humanitarne pomoći, prodavanju žileta, nafte, brašna i ostalih proizvoda na crno, zavođenju strahovlade i terora u Srebrenici, organizovanom kriminalu i inim radnjama

Srbija i Evropa

Holandija na prkosima

Hladan tuš iz Brisela je mali poraz za Evropsku uniju, a veliki za Srbiju

Knjiga - Čarolija Muharema Bazdulja ("Gradac", 2008)

Kroz šljivike i livade

Muharem Bazdulj (Travnik, 1977) spada u red najdarovitijih pripovedača mlađe generacije na našem jezičkom području. Zbirka priča pod nazivom Čarolija, koju je premijerno upravo objavila izdavačka kuća "Gradac", prva je knjiga kojom se Muharem Bazdulj predstavlja književnoj publici u Srbiji. Pre nje, u Bosni i Hrvatskoj objavio je osam naslova – zbirke priča One Like A Song (1999), Druga knjiga (2000) i Travničko trojstvo (2002), kraće romane Koncert (2003), Đaur i Zulejha (2005) i Tranzit, kometa pomračenje (2007), zbirku eseja Poslovi i dani (2005) i zbirku pesama Heroes (2005). U međuvremenu je objavljivao tekstove i eseje u novinama i časopisima širom nekadašnje Jugoslavije, pored ostalih u sarajevskim "Danima", splitskom "Feralu", zagrebačkom "Zarezu". Stalni je saradnik "Vremena". U Čaroliji se nalazi trinaest priča. Uz saglasnost izdavača i autora, prenosimo jednu od njih

Haški tribunal

Slika pakla

Milan i Sredoje Lukić optuženi su, između ostalog, i za okrutno ubistvo 140 bošnjačkih žena i dece koji su "živi spaljeni" 14. i 27. juna 1992. godine u dve kuće u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac u Višegradu

Marko Perković Tompson, lik i nedelo

Čavoglave u Zagrebu

Tompson, pevač koji je po stranim sajtovima predstavljen pod nadnaslovom "folk-Croatia", svojim silnim "uratcima", uprkos nedostatku sluha, simbolizuje muzičku ikonu ustašonostalgičara, onih koji i danas prizivaju zločinca Antu Pavelića za kojeg na godišnjim misama govore da je na nebu "s nevinom dječicom"

Iz ličnog ugla – mehanizam kočenja

Endogeni nacisti i mlađa braća

Pravo pitanje je da li je onaj revolucionarni srpski jogurt nacionalizam sa kraja osamdesetih evoluirao u fašizam koji kao takav nije bio prepoznat samo zato što nije imao globalne apetite, već je bio lokalnog karaktera

"Nova srpska politička misao" o kulturnoj politici "Vremena"

«Kroz dvoglede Mile gleda gde je marva, gde goveda…»

Kulturna politika "Vremena", ili čudesna povest o jednom preostalom "čevapčiču" Dragana Todorovića

Intervju – Florans Artman, insajder

Haški sud i tajna diplomatija

"Osim mnogobrojnih dokaza u prilog toj tvrdnji pominjem i Holbrukovo priznanje na sarajevskoj televiziji Hajat, od 19. novembra 2005, kada je pred kamerama rekao: "Dobio sam uputstvo da žrtvujem Srebrenicu, Žepu i Goražde... i osećao sam da to nije u redu." Godinu dana kasnije je to demantovao, ali činjenice ostaju: Srebrenica, koja je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija, nije branjena, a stanovništvo je bilo izručeno organizatorima zločina kako bi bilo deportovano ili ubijeno. Karadžić i Mladić bi na sudu sigurno prozvali Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju i Francusku i time skinuli veo sa najmračnije epizode šatl-diplomatije, mada sa sebe svejedno ne bi skinuli sopstvenu odgovornost za genocid u Srebrenici"

Nuspojave

Usmeni iz ćirilice

Zdravko Tolimir se buni zbog sudskih spisa na latinici; Novak Đoković neće sitničariti oko latiničnog čeka

Međuvreme

Slučaj Ruždi, drugi deo

Sloboda, blasfemija, bes

Založiti se nedvosmisleno, bez ostatka i smrduckavih relativizacija, za Ruždija, Hirši Ali ili rascrtane Dance, ne znači sudelovati u notornom Hantingtonovom "ratu civilizacija"