Proces protiv radikalskog lidera i četničkog vojvode postao je ogledni primer za kršenje ljudskih prava, za povredu prava na pravično i suđenje u razumnom roku: za više od 11 godina nisu međunarodni delitelji pravde bili u stanju da mu ocene krivicu
Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro
Model politike u kome on stalno "preti" da će promeniti Srbiju, a ništa realno ne preduzima, već je metaforički izražen u onoj figuri da Vučić podseća na skakača koji se stalno zagreva, poziva publiku na podršku, pljuje u šake, namešta opremu, stalno se zaukava na zaletnoj stazi – a nikako da skoči. Jedan od indikatora Vladine neodlučnosti ili nespremnosti za suštinske reforme vidi se, pre svega, u tome što je u razdoblju između spomenutog odvažnog ekspozea i decidiranih poslednjih izjava, premijer Vučić na tradicionalnom poslovnom ručku u Američkoj privrednoj komori u Beogradu, navodno samo za izvesno vreme, već odustao od jedne od ključnih "šokantnih mera" – smanjenja plata u javnom sektoru za 10 odsto, ove i naredne dve godine
Belgijski režiser Tomas Belink postavio je u okviru Bečkog pozorišnog festivala izložbu o Evropskoj uniji iz perspektive budućnosti. Reč je o sablasnoj viziji njenog fiktivnog raspada 2018. godine, koja podstiče na razmišljanje o negativnim tendencijama njenog aktuelnog razvoja
Kako i zašto je moguće da čovek koji je strasno i lojalno zastupao ispravne stvari, koji se borio protiv zla, sada postupa ovako? Beba Popović uvek je bio nalik na prirodni element, poput vatre ili vode: plahovit, žestok, nepredvidiv. G. Popović je, izgleda, izgubio merila za ispravnost svoje stvari. Zato je mene bilo sramota u nedelju uveče – umesto njega da bude
Ako je Miroslav Mišković bio u očima čaršije predstavljen kao monopolista i ako je njegovo hapšenje proizvelo vrtoglavi rast Vučićeve popularnosti, kako ćemo doakati nekom Ivici Todoriću, uz javnu politiku Vladimira Bebe Popovića, koji je, izgleda, doakao sam sebi
Master rad Tomislava Nikolića ima sedamdesetak strana podeljenih na uvod, četiri poglavlja i zaključak. Citirani su Tanja Miščević, zatim Vladimir Međak i Vladimir Pavićević iz zbornika koji je uredila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, pa nekoliko stranih autora prevedenih na srpski, tekstovi sa portala NSPM-a, "Novog standarda"... Pridevi pisani velikim slovom, poput Evropskih ili Evro, provlače se kroz ceo rad, a Balkan je i u uvodu i u naslovu poglavlja napisan malim slovom
"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"
"Uz dobar poslovni plan, srpski proizvođači imaju veliku šansu na tržištu Angole. Srbija ima dovoljno uspešnih kompanija sa kvalitetnim proizvodima i razvijenim kapacitetima za izvoz. Naravno, tu značajnu ulogu ima i država kroz jačanje bilateralnih odnosa sa Angolom i drugim afričkim zemljama"
Tradicija i inovativnost – tako se najkraće može opisati Hemofarm, lider na domaćem farmaceutskom tržištu i naš najveći izvoznik lekova. Kompanija koja delatnost razvija na temeljima ključnih vrednosti – brižnosti, kvalitetu, dostupnosti i poverenju – portfolio konstantno obogaćuje novim proizvodima najnovije generacije. Pažljivo prateći sve zahtevnije potrebe tržišta, ali najpre pacijenata kao fokusa delatnosti, Hemofarm nastoji da unapredi celokupan zdravstveni sistem snabdevanjem srpskih apoteka i zdravstvenih ustanova lekovima i farmaceutskim preparatima istog kvaliteta kao u najrazvijenijim zemljama, samo cenovno pristupačnijim
Tradicionalna godišnja međunarodna konferencija, koja se održava od 2002, okupila je kompanije, banke, finansijske institucije i državne predstavnike kako bi se, u delikatnom trenutku, našli načini za zadovoljenje neprestano rastućih zahteva potrošača za kvalitetom i bezbednošću hrane, i to na teritoriji od 29 zemalja u Evropi i Aziji, koliko obuhvata EastAgri region
"Prosečan prinos jabuke u Srbiji iznosi 15 tona po hektaru, što znači da se godišnje proizvede više od 300.000 tona. Nažalost, samo 30 odsto roda čini jabuka prve klase, što smatram neekonomičnom proizvodnjom. Kada bismo bili u mogućnosti da tehnologiju Delta Agrara u proizvodnji jabuka primenimo na sve voćnjake u Srbiji, rod jabuke bio bi četiri puta veći, a 80 odsto bila bi prva klasa. Tako bi Srbija postala značajan proizvođač jabuka u Evropi"
