DPS je jedina bivša komunistička partija koje je dve decenije nakon pada Berlinskog zida neprekidno na vlasti. Od projugoslovenskih komunista u sastavu jugoslovenske federacije, preko državne zajednice sa Srbijom, transformisali su se u independistički nastrojene liberalne demokrate koji su izvojevali nezavisnost Crne Gore
U Srbiji se za osiguranje godišnje izdvaja 11 dolara po stanovniku, u Bugarskoj 21, Rumuniji 26, Hrvatskoj 101, Sloveniji 200, Poljskoj 210, a Češkoj 261 dolar
Osnov svake ekonomije je proizvodnja i potrošnja. Ako nemate potrošnju, nećete imati ni proizvodnju, jer šta će vam, kad ne trošite. To je pogrešno upućen apel, jer je usmeren ka stanovništvu, a ne ka vladi. Narod mora da troši, jer samo tako može da se održi proizvodnja. Ako država troši na skup državni aparat, to je neproizvodna potrošnja, i kao takva, ona je vrlo štetna
Vlada je najavila paket mera kao svoj odgovor na krizu. A predstavnici vlasti izjavljuju da je sada, u vreme krize, potrebno da se cela Srbija ujedini u prevazilaženju recesije i opominju da sada "nije trenutak za nadmetanja, jer niko ne može da kaže koliko će kriza trajati i šta će se dešavati". Po njima, ovo je trenutak kada treba okupiti svaku dobru ideju, i zaista, vladine najave antikriznih mera dobile su odgovor u političkoj javnosti, a "Vreme" predstavlja neke od tih ocena koje su došle od predstavnika opozicije, sindikata i ekonomista
Zašto je politički opasna ideja da se građanima smanje plate kako bi se očuvale srpska privreda i vladajuća koalicija? Jer, ako se "ekonomskoj destabilizaciji" pridruži i potencijalno eskalirajuća politička kriza, jer je najnervozniji narod kome smanjuješ platu, onda će se efekti "žiriranja" MMF-a u korist Srbije brzo istopiti, a strane banke koje su u Beču već MMF-u i našem guverneru Narodne banke Radovanu Jelašiću obećale da neće smanjivati svoju "izloženost" u Srbiji
Svi ovih dana govore samo o godišnjici "onoga". Ali, šta bi bilo da toga nikada nije bilo? Evo jedne moguće kolumne iz alternativne istorije, one koja se nikada nije dogodila (to je, dakako, samo pogađalica, intelektualna igra bez namere da ikoga uvredi i povredi – ono što se uistinu dogodilo nije bilo igra, i povredilo je mnoge)
Put u Carigrad Milan Obrenović je preduzeo da bi prisustvovao porođaju svoje ljubavnice i da bi, pritešnjen novčanim nevoljama, od sultana tražio novac
U Srbiji je prošle godine bilo 16.500 milionera, najviše u Beogradu 11.800, zatim u Novom Sadu 2660, Kragujevcu 1100, Nišu 940 i u Pančevu 240
Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice
Milić Vukašinović, muzičar, otkriva razloge zbog kojih je u kuću VB pozvan sa zakašnjenjem ("Press")
Vukovarskim grobovima, ili invalidima koji demonstriraju u Beogradu, izbeglicama, beskućnicima, gladnima, niko ne može reći prosto: "Izvinite. Zeznuli smo se. Malo smo se opustili pa smo izgubili iz vida neke detalje. Ispalo je da i Hrvati znaju da pucaju. A ono za Karlobag bilo je više u šali." Ali, što je nesreća veća, žrtve su lakovernije, prihvataju svako objašnjenje, pošto je najteže podneti besmisao velikog stradanja
Niko, naravno, predsedniku Srbije ne može osporiti pravo da se na izborima kandiduje, pa ni da pretenduje na višu, federalnu funkciju. Svejedno, nisam u stanju da sebi predstavim mentalni sklop čoveka koji traži nagradu od naroda koji bi morao da preklinje za oproštaj
Premijer Milan Panić zadužen je da pokaže dobru volju i svakome obeća sve što mu zatraži. U pismu Savetu bezbednosti ponudio je sve što bi se od Srbije moglo zahtevati, čak i poštovanje "Titovih granica", što je termin koji najdublje vređa srpski nacionalizam i koji nije slučajno izabran
Najveće zemlje zapada gledaće da održe bojkot Srbije, odnosno "Jugoslavije", koja će polako postajati raj za švercere. Zemlja svakojakog kontrabanda i međunarodnog kriminala, što je, takođe, privredna grana od koje se može lepo živeti, kako pokazuju neki južnoamerički primeri
Ma koliko Ćosić i Panić nastojali da obezbede mirnu transformaciju, ma koliko da je posebno Ćosić čovek kontinuiteta koji Miloševiću ne bi želeo da učini ništa nažao, stanaru iz Tolstojeve 33 sve to ne može a da ne izgleda kao smak sveta. Zašto bi on otišao kada još ima svog Sokolovića, a oni koji ga guraju nemaju ništa više nego oni goluždravi studenti koji su hteli da mu priđu blizu
Od svega što je Milošević počinio, Ćosiću se nije dopala jedino njegova arogancija prema opoziciji. Shvatio je da je tenzija strahovito narasla i da bi Srbi mogli početi da pucaju jedni na druge. Za razliku od Miloševića, on zaista ume da sluša i da razgovara; radije pridobija ljude nego što se otvoreno konfrontira, tako da bi mogao da ublaži barem lične netrpeljivosti
Ni Mladiću neće poći za rukom da u istoriju uđe kao heroj i dobar Srbin, mada su ovdašnji istoričari umeli da naprave slične alhemičarske podvige. Ali, ovoga puta istorija će se morati pisati u skladu s međunarodnim standardima, jer svet je postao nepopravljivo providan, jer svi znaju sve i nikome se ne dopušta da ostane zatvoren u mračnoj avliji
Uz medijsku podršku i pomoć raznih stručnjaka, premijer je, međutim, prvo pokušao da smiri javnost i dočara sva moguća vađenja i rezervne izlaze u situaciji kada se već zemnja našla izložena tolikim nepravdama. Nametnuto je pitanje kako preživeti sankcije, kao da je reč o elementarnoj nepogodi, a one su uvedene da bi nas navele na pitanje: zašto? Zbog koga?
Od svih mogućih srpskih poteza na Kosovu, ono što sigurno ne dolazi u obzir jeste da će Milošević ikada sesti za sto s Ibrahimom Rugovom. To bi mu ličilo na jedan od onih užasnih snova koji ponekad sanja odrastao čovek: kako se ponovo vratio u osnovnu školu i sedi u klupi s decom
Uzevši stranku u ruke posle teških i potmulih kadrovskih sukoba kroz koje se provukao svojim lukavstvom i političkim talentom, Ivica Dačić našao se pred teškim zadatkom. Trebalo je – na duži rok – prekoračiti taj vremenski, generacijski jaz između penzionera-slobista i onih mlađih birača koje treba privući
"Niko nije našao za shodno da proveri navode i da utvrdi više činjenica, nego je pojurio za povećanjem tiraža, jer u Srbiji ništa ne boli da objavite da je ukraden bubreg"
Budući da je trenutni ustav nedefinisan i protivrečan, te da neke odredbe vuku ka "čistom" parlamentarnom, a druge ka polupredsedničkom sistemu, valjalo bi da se novim ustavom (ili reformisanjem postojećeg) krene ili u jednom ili u drugom smeru, umesto da se ostane u nedefinisanoj sredini
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
Utihnula su čak i "analitička" ideološka ogorčenja prema navodno "promašenim ultraliberalnim koncepcijama" MMF-a, kao starog "uterivača u kapitalizam", jer sada je, izgleda, svima najvažnije da se preživi uz žirantske pare svetske finansijske centrale
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
