Vučić je u svom obraćanju naciji pokušao da „pristojnom narodu“ ogadi opoziciju i ekološke aktiviste, poručio da bi Srbija postala "evropsko čudo" kada bi se u njoj proizvodile baterije od domaćeg litujuma i električni automobili i najavio da policija u subotu 4. decembra neće sprečevati blokade saobraćajnica. Kroz čitavo izlaganje je provejavao ton tihe pretnje
Mrkonjić je bio tipičan izdanak kafansko-drugarske supkulture socijalističkog menadžerstva, koji je istovremeno demonstrirao alfa-moć i cementirao prijateljstva na raznim stranama svojom voljom i sposobnošću da ti učini
Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
“Značajan broj građana je pokazao veliku rešenost da bude i fizički ugrožen da bi se izborio za svoje ciljeve. Ljudi su spremni da zaborave čak i na okolnost da ih neko svakodnevno brutalno pljačka, što smo videli u prethodnih devet godina, ali nisu spremni na to da ih neko svakodnevno truje”
Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
U mnogim dešavanjima na “balkanskoj ruti” prethodnih godina kršene su brojne odredbe međunarodnog prava, te su se vlasti nekih država ponašale u suprotnosti sa preuzetim međunarodnopravnim obavezama. To je rezultiralo ostavljanjem izbeglica i migranata bez adekvatne pravne zaštite, pa su kontinuirano izloženi brojnim rizicima sa neizvesnim ishodom
Američki kongres je još 2005. godine zahtevao da NASA napravi katalog svih objekata koji se kreću u blizini Zemlje a čiji prečnik prelazi 140 metara, i da zatim sistematski radi na njihovom praćenju. Dobra vest je da nijedan do sada otkriveni asteroid ove veličine nije pretnja za Zemlju, bar u narednih nekoliko stotina godina. Loše je to što NASA veruje da je do sada otkriveno svega 40 odsto ovakvih objekata
Ekološkim pokretima je tokom proteklih desetak dana pošlo za rukom ono što opozicione partije nikako ne uspevaju – da masovno motivišu građana da izađu na proteste. Tokom proteklog vikenda varijacije na temu životne sredine bile su povod protesnih šetnji i blokada puteva Širom Srbije. Razlikuju se organizatori i neposredni povodi
Posle ubistva Gadafija u oktobru 2011. i građanskog rata koji se u Libiji nastavio i posle njegove smrti, zemlja je potonula u haos u kome je eksplodiralo krijumčarenje ljudi u Evropu i postalo jedan od najisplativijih poslova
