Kad se svi pitali koji Vulin stig’o, na binu stupi ministar vojni Gašić, i održa najbolje otvaranje u istoriji najvećih vrućina: Veliko mi je zadovoljstvo da u ime predsednika vlade RS g. Aleksandra Vučića mogu danas da prisustvujem manifestaciji
Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno
Procena da se zasad ne isplati rušenje vojvođanske autonomije, kada je ona već samo "fasadna" posle "dogradnje" Miloševićevog ustava Srbije iz 2006. godine, možda se zasniva na zebnji da izborni trijumf Vučićevih naprednjaka u Vojvodini neće biti uverljiv kao 2014.
Vene je toliko rasprostranjen da iz njega niste učili samo u tri slučaja – da uopšte niste pohađali srednju školu, da ste je pohađali izvan Srbije ili da ste bili učenik u nekoj od specijalizovanih škola gde se sprovodio napredniji matematički program
Otkud tako dobro finansijsko poslovanje kluba koji godinu dana nije odigrao nijednu evropsku utakmicu, a prihodi od prodaje karata, marketinga i TV prava su skoro zanemarljivi? Da nije u pitanju neko neobjašnjivo čudo
Beogradska poslovna škola je 2013. godine, mimo zakona i po nalogu visokih vladinih funkcionera, pozajmila sedam miliona evra prezaduženim kompanijama i Vaterpolo klubu Radnički, bez mnogo izgleda da će taj novac povratiti, saznaje BIRN
Ljudi iz SNS-a na čelu klubova, Slaviša Kokeza u Zvezdi i Miloš Vazura, direktor Partizana, ostaju po strani, niko ih ne zove, ne pita, oni su iznad "prljavštine". Medijima je najlakše da prozovu dežurne krivce koji verovatno nisu sigurni šta im je gore: da budu i dalje tu gde jesu ili da se sklone
Niko ne zna da li će se građani Republike Srpske zaista izjasniti na referendumsko pitanje: "Da li podržavate neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, a posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primjenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske". Još manje se zna šta može uslediti nakon eventualnog izjašnjavanja
Je li narod čiji premijer smerno okreće drugi obraz, da ga pogodi kamenica ili makar plastični upaljač, mogao naoružavati i finansirati vojsku koja je počinila genocid?
Radio-televizija Studio B uskoro bi trebalo da bude privatizovan. Problem je, međutim, što je ta kuća jednom već kupljena: 86 zaposlenih otkupilo je deonice Studija B još 1992. godine, ali nikada nisu uspeli da "uđu u posed", a ni da dobiju svoju novac
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD, 10. jula, održana je tribina pod nazivom "Dvadeset godina od genocida u Srebrenici". Istog dana na ulicama Beograda iz "bezbednosnih razloga" zabranjeni su svi skupovi povodom obeležavanja dve decenije od srebreničkog genocida, to jest desničarskih organizacija koje negiraju genocid počinjen u Srebrenici. Na tribini su učestvovali bivši predsednik Srbije Boris Tadić, tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Bosne i Hercegovine Ibro Bulić i Staša Zajović, aktivistkinja "Žena u crnom". Moderator je bio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
"Država kroz socijalne programe daje veliki novac koji ide u kompanije, a u njima su predstavnici vladajuće stranke. Ne možemo da kažemo da država zapostavlja Vranje, ali ona pomaže nešto što je u kontroli mehanizama vladajuće strukture. Ipak, uz podršku međunarodnih partnera uradili smo brojne projekte, a novac od države dobijamo minimalno ili ga ne dobijemo uopšte"
Neko mora da preuzme političku odgovornost za sve što nam se desilo u poslednih 20 godina, a možda bi Vučić jedini mogao da bude taj. Ali, ne postoji teorijska mogućnost da ti istreseš sav prljav veš koji si godinama skrivao i da ostaneš na vlasti. To onda znači povlačenje iz politike, a političari teže da ostanu na vlasti
Protiv negiranja zločina treba se boriti uporno i dosledno, sve dok ne budemo sigurni da je tas konačno pretegnuo na stranu vrednosti moderne civilizacije, koliko god ona mrska i "zapadna" bila Zoranu Ćirjakoviću ("Nekropolitika kao sudbina", Vreme 1279)
Uprkos pohvalama sa Zapada zbog učestalih međusobnih poseta zvaničnika u regionu, pokazuje se da takve bilateralne posete ne ostavljaju dublji trag u društvu i da ne doprinose suštinski unapređenju međusobnih odnosa, a kamoli pomirenju. Razlog za to se može tražiti u međusobnom nepoverenju koje je nastalo i zbog političkih biografija nekih čelnih ljudi u regionu, a i u tome što su rigidnije, tvrđe nacionalne političke opcije potisnule liberalne i građanske partije
Kako mi je policijska plavuša uspešno pokvarila dan i kakve to veze ima s "postjugoslovenskim besom"
Sve naše vlade zaklinju se u mala preduzeća i preduzetnike, obećavaju podršku i usvajaju strategije, od kojih su već tri samo mrtvo slovo na papiru. A gde smo sada? Sredinom 2015. imamo samo desetak odsto više malih firmi nego 2002. Ali u njima je manje zaposlenih nego pre 13 godina
Stevan je drobilica, Nebojša je razarač, Jasmina je pravi frontmen. Ja sam tu da se izvučem, uživam, ne uprljam mit i uvećam CV raritetnim podatkom – "izveštavao s Guče, svirao na Egzitu". Brži smo nego na probama, ali funkcionišemo. Super funkcionišemo. Tokom poslednje dve pesme primećujem u publici furioznog gitaristu benda Eagles Of Death Metal koji se na našoj poslednjoj stvari približio bini da nas što bolje čuje i vidi. Čoveče, ovo je ludilo
Ritualni gestovi želje za suočavanjem s prošlošću, kao stazom ka pomirenju, poput odlaska Aleksandra Vučića na komemoraciju srebreničkim žrtvama, pokazuju i drugu stranu medalje oličenu u onim kamenicama kojima je gađan srpski premijer
Ideja o mirnodopskoj Evropi ne može slepo da počiva na neoliberalnim principima, već samo na socijalističkoj ideji o pravičnoj raspodeli bogatstva. Zvuči naivno? Zvuči amaterski? Možda. Ali je tako
Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine
Nimalo spontana šizoidnost zvaničnih i poluzvaničnih medija prirodno prati povampirenje radikalske retorike državnog vrha
Od početka juna u Srbiji je na snagu stupio Zakon o predžetvenom finansiranju, koji je usvojen u novembru 2014. Ovaj zakon omogućava bolju kreditnu sposobnost poljoprivrednika, jer koristi vrednost budućeg roda sa neke parcele kao garanciju za kredit. Ujedno, zbog garancije zajmodavcu, u Agenciji za privredne registre formiran je i Registar zaloga
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić nije podneo ostavku nakon ubistva Slavka Ćuruvije, pritom ga nije interesovalo to što nije bilo nikakve istrage. Nije uradio ništa i onda imamo taj neverovatni pokušaj da se cela stvar razreši sa izvinjavanjem građanima zašto 14 godina nije bilo istrage, a zašto nije bilo istrage dok je on bio ministar informisanja, to je zaboravio da kaže. Prema tome, bio je saglasan sa time što se uradilo, ušao je u prećutno saučesništvo, da to tako nazovem. Taj licemerni potez stvaranja komisije pored državnih organa bio je zapravo i put da se detronizuju same institucije države
