"Kada igraju protiv SAD, većina ekipa se ponaša kao da igra protiv ‘monstruma’, ali to nije naš princip. Mi na njih gledamo kao na sledeću prepreku na našem putu da budemo najbolji"
Beograd, 7. jun 2017. godine – Zvaničnim završetkom glasanja u okviru projekta "Stvaramo znanje" odabrano je 20 osnovnih škola iz cele Srbije koje će kompanija Telekom Srbija obradovati savremenom informatičkom opremom. Projekat se sprovodi pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok vredna donacija predstavlja poklon Telekoma Srbija povodom obeležavanja 20 godina postojanja
"Stiče se utisak da je danas gotovo nemoguće zaposliti se ne samo u javnom već i u privatnom sektoru, bez partijske knjižice. Kažu da svaki istaknutiji privatnik mora da uzme člansku kartu SNS-a da bi zadržao biznis. A, kako čujem, u sledećem koraku učlanjenom biznismenu dostavlja se lista aktivista SNS-a koje će da zaposli. Privatnik onda otpušta deo svojih radnika, a na njihova mesta zapošljava SNS aktiviste. Da li mislite da je to normalno u tržišnoj privredi? To može biti normalno samo u političkom kapitalizmu. Naš premijer-predsednik rado se poziva na Vebera. Upravo je Veber skovao pojam ‘politički kapitalizam’. On označava sistem u kome se može ozbiljno zaraditi samo ukoliko ste dobri s vlašću. U suprotnom, nema biznisa"
Aleksandar Vučić vodi najorganizovaniju i najbrutalniju političku stranku u 21. veku i njega ne mogu pobediti niti će ga srušiti kućni saveti, pokreti, građanski protesti, njega može srušiti neko s političkom artikulacijom, ozbiljnom političkom infrastrukturom na teritoriji kako Beograda tako i cele Srbije
Pokret vidim kao glavno uporište i tačku okupljanja nove generacije političkog delovanja, one koja će vratiti iskrenost, smisao i poverenje u politiku, državu, institucije. Računam na sve ljude opredeljene ka građanskom društvu socijalne pravde koji nisu činili zlo drugima. Imaćemo kao članove ne samo pojedince već i druge pokrete, stranke, političke i nepolitičke organizacije. Okupljamo se na vrednosnim, civilizacijskim osnovama, u pojedinim nekim političkim stavovima biće moguće razlike, ali u vrednosnim ne. U strankama je uglavnom obrnuto
Protesti su jedna od boljih stvari koje su se Srbiji dogodile. Oni opominju aktuelnu svevlast da je došla blizu krajnje granice narodne trpeljivosti
Kad se podvuče crta, Aleksandar Vučić je na putu ka predsedničkom tronu prvo rekao da neće da se kandiduje, onda neutralisao konkurente u sopstvenim redovima, zatim onemogućio protivkandidate da se pojave bilo gde, osim po katakombama i lagumima interneta. Potrošio je silne novce da snimi otužne spotove i da celu Srbiju, uključujući i auto-puteve, oblepi plakatima sa svojim likom. Upregao je svu silinu spoljne podrške koju je mogao da dobije, pustio jurišnike na porodice i saradnike svojih protivnika, isprepadao radnike i javnih i privatnih preduzeća da moraju da glasaju za njega, a onda se na pragu 48. godine života pojavio na televiziji sa mamom i tatom da glumi dobrog sina i odanog brata. Kad sve to uzmemo u obzir, nije bilo šanse da ne pobedi na ovim izborima. Fer i pošteno? Teško
"Saša Janković govori stvari sa kojima se svi slažemo, ali nemamo mogućnost da ih izgovorimo negde javno. Njega delegiramo u ove izbore u ime svih nas koji više nemamo gde da govorimo javno, pre svega na televizijama. Bili vi poznati ili manje poznati, taj prostor za vaš glas praktično ne postoji"
Bilo kako biti mora, plivalo se po led i ‘ladnoću, i svi pobedili. Sve, svi i koekude bilo toliko najboljše da se režiseru Baljku, na Zemunski kej uzorku, javilo da je plivanje za Časni krst kasting za nastavak filma "Vidimo se u čitulji"
Mada pet od sedam predstavnika mahom opozicionih poslaničkih grupa smatra da građani ne bi smeli da imaju imati vatreno oružje u privatnom posedu, većina kaže da o tome nije razgovarala unutar svojih stranaka. Krajnje je vreme da o tome ozbiljno popričaju
Pitanje kritike društva je pitanje karaktera tog društva, odnosno toga koliko je ono demokratsko. Niko ne voli kritiku, a nedemokratske vlasti najmanje. Ono što je zabrinjavajuće jeste to što današnja vlast pokazuje da ne trpi kritiku ni na jednom nivou. Premijer se ljuti na nepostojeću opoziciju, na novinare, na umetnike, na građane koji koriste svoje pravo na proteste, ljuti se čak i na društvene mreže. Ljutnja, međutim, neće pomoći da se zaborave bespravno rušenje Savamale, nasilje komunalne policije, netransparentni tenderi i privatizacije, potemkinovska rekonstrukcija grada, gušenje slobode medija, neopredeljenost između Zapada i Rusije
Populističke stranke, a SNS to jeste, s jakim vođom, a Vučić to jeste, zaziru od institucionalne organizovanosti i odlikuju se bahatošću koja vremenom nagriza bilo koje političke ideale, ako su ih ikad imali, i zamenjuje ih voljom za moć i gramzivošću
Uz ambiciju da menja svet, režim se prihvatio i krađe glasova. Posledice hvatanja u krađi su blokade i štrajkovi
"Srbija nije uvela nijedan novi lek na tržište u odnosu na EU koja primenjuje mnogo novih lekova. Na primer, postoje lekovi za hepatitis C i HIV koji pokazuju odlične kliničke rezultate i štede novac, budući da pacijente drže podalje od bolnice i bolničkih troškova"
U Srbiji je reč o težnji da se antifašizam isticanjem doprinosa četničkog pokreta učini nacionalnijim, srpskim. Uz to se neretko, putem anti-antifašizma, javljaju pokušaji rehabilitacije čak i otvorenih fašista. Na nekadašnjim i sadašnjim praznicima stare i novih država prelama se isti problem kao i u slučaju udžbenika istorije, ali i dnevno-političkih događaja i, uopšte, svega što ima veze sa prošlošću prema kojoj se proizvoljno određujemo, uzimajući od nje šta nam u kom trenutku odgovara
Srbija definitivno nije šaka pirinča da je vrane pozobaju. No, zna li vrana, uopšte, šta je pirinač...
Olivera Milosavljević, doktor istorijskih nauka i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila je u specijalnom tematskom broju lista "Republika" rad "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti 1986-1992." čiji su delovi u širokim izvodima objavljeni Dosijeu Vremena broj 247. od 17. jula 1995. U martu 2016, mesecu nekoliko "haških ishoda" i mnogih tragičnih godišnjica, u kojima se pomovo raspravlja o kontroverzama bliske prošlosti, ponovo objavljujemo dajdžest tog teksta
U svom poslednjem, tj prethodnom tekstu ("Šta nam se to dogodilo i dokle će da traje") ostao sam čitaocima "Vremena" dužan odgovor na drugi deo pitanja iz naslova. Naravno da ni sada na to pitanje nema kategoričkog odgovora, niti ga može biti. Ali mislim da će pogled na rezultate našeg januarsko-februarskog istraživanja ipak pomoći da se nasluti neki odgovor. Ili barem da se razume zašto je taj odgovor težak i neizvestan
Ovo prvenstvo u vaterpolu najbolja je potvrda da se politika mora držati što dalje od sporta, odnosno da politika treba samo da olakša sportistima da budu i dalje najbolji
Imamo najboljeg i genijalnog premijera, koji niti pije, niti puši, niti kocka, a vredan je ko košnica pčela. Ali, ima jedna od Vuka Karadžića, koji je zabeležio narodnu pamet, koja kaže: Dobar konj ima sto mana, a loš samo jednu, ne valja ničemu!
"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"
Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfiguracija je nešto drugačija
"Mi smo jedna od retkih zemalja koja je u isto vreme smanjila i stopu nezaposlenosti i broj zaposlenih. Jedno od objašnjenja za ovaj paradoks jeste da je povećan broj zaposlenih u sivoj zoni, uprkos novom zakonu o radu, a drugo da je Srbiju, u međuvremenu, napustio veliki broj mladih, visokoobrazovanih stručnjaka"
Slažem se sa ekselencijom kad je u pitanju mašta. Teško mi je da poverujem u kolektivnu šizofreniju, ali ovo novo doktorisanje oko mašte sasvim mi je razumljivo, najpre zato što se odnosi na kolektivitet manji od naroda, na vladu, pa suženo – na premijera Aleksandra Vučića
Potajno sam se nadao da ću nekom milošću onog Boga koji određuje pravdu u odabiru novinara koji mogu nešto da propitaju Aleksandra Vučića ja biti selektovan da zastupam javni interes na nekadašnjoj televiziji Olje Bećković. Jok, brate, to je zapalo boljima
Imamo samo jednog vođu i jednu partiju, sve ostalo samo su kulise. Ali, kad nestane te jedne ličnosti, tog vođe, pa stranka doživi raspad, u Srbiji neće ostati ništa sem zgarišta – i institucija i političkih ličnosti. To je ono što je najstrašnije kada gledamo perspektivu Srbije. Moramo, dakle, da se pripremimo za jednu uništenu zemlju, kao i na to da ćemo u velikom delu našeg političkog, društvenog i ekonomskog sistema morati da startujemo od nule. Jer, kada razorite institucije i jedan normativni sistem – pravila funkcionisanja javnosti, medija, međuljudskih odnosa u državnoj upravi, kulturi i tako dalje – sve što ostaje jesu moć, arbitrarnost i nasilje
