Premijerka Ana Brnabić je izjavila da je bila "šokirana kada je nedavno u jednom tajkunskom nedeljniku" (Vreme) pročitala intervju sa direktorom regionalne kancelarije nemačke fondacije partije Zelenih Hajnrih Bel sa sedištem u Beogradu Simonom Ilseom. Radi se o onom: stranim plaćenicima i njihovim finansijerima koji podrivaju stabilnost Srbije
Životni moto joj je „nijedan dan bez plana“. Smatra da je tokom NATO bombardovanja vođen hemijski i nuklearni rat kao i da je tom prilikom počinjen ekocid. Oštro se protivi legalizaciji marihuane u medicinske svrhe. Ne želi da bude Evropejac. Smatra da je „Vučić institucija“, a Branislav Nestorović „veliki čovek i veliki lekar“. Danica Grujičić biće prva na listi Srpske napredne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima
Na mestu gde je Karađorđe podigao ustanak u utorak će se okupiti srpski državni vrh sa zvanicama da proslave Dan državnosti. Doći će i Milorad Dodik, ali zato neće doći ambasadori država članica Evropske unije
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Dve linije metroa, pet kilometara linijskog parka, pet fabrika za preradu otpadnih voda, sedam novih mostova, dva nova tunela ekološka vozila gradskog prevoznika, železnička stanica, 100 novih parkova, 150 kilometara novih biciklističkih staza, 40 novih vrtića, i svašta nešto projektovala je sadašnja gradska vlast za Beograd 2030
Ponoša zbog “nedostatka” ratnog iskustva, što je najzanimljivije, napadaju političari koji rata nisu omirisali, a morali bi, zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Januarski referendum je pokazao brojne nedostatke izbornog postupka u Srbiji. Posle glasanja, društvene mreže su bile preplavljene fotografijama zapisnika sa biračkih mesta koje ili pokazuju slabu pismenost članova odbora (što je bolji slučaj) ili krajnje sporne rezultate, koji ukazuju na mogućnost flagrantne krađe glasova
Od situacije u sportu verovatno je gora samo ona u kulturi. Kovidom ranjeni sport je samo delić slike našeg doba – korona virus iz Vuhana i njegove potonje zlokobne mutacije izmenili su život svih vrsta javnih priredbi, od onih gde se ljudi nadmeću na snegu ili travi do onih gde sviraju, plešu ili samo razgovaraju o nauci i filozofiji. I posledično, život svakog od nas
Milo Đukanović je izjavio da je obaranjem Vlade u Podgorici sastavljenoj od miljenika Beograda zaustavljena velikosrpska ofanziva, a Aleksandar Vučić mu odgvorio da ga se ne plaši, da mu je dosta njegovih laži i da će on da brani srpski narod u Crnoj Gori
Pola unapred, pola po obavljenom poslu. Nekako tako zvuči najava Aleksandra Vučića da će mladi najkasnije početkom juna dobiti još po 100 evra. Izbori su raspisani za 3. april
Za deset godina vidi sebe u vrhu vlasti. Kandidaturu za predsednika posmatra kao izazov svima „da shvate koliko je ozbiljan“. Smatra da je vreme da Vučić „ode u penziju“, a Đilas „u zatvor“. Promoviše zdrav život i sportski duh, redovno čita novine i knjige. Na izborima će se kandidovati ispred stranke Srpska desnica, koja se između ostalog zalaže za patrijarhalno društvo i ukidanje prava na abortus
Važno je da se proširila svest o zaštiti sredine u našoj zemlji, a istina o odnosu države i Rio Tinta će se saznati jer doći će do polaganja računa
Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate ni propisane lekove ili testiranje na Covid-19. U 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju. Dosadašnji efekti planskog poboljšanja uslova života Romkinja i Roma su se svodili na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija. U javnoj upravi je zaposleno svega nešto više od 0,1 odsto Roma
Specijalni izaslanici EU i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, poručili su da Beograd i Priština moraju sprovesti sve ono što je do sada dogovoreno. Kažu da više nije pitanje da li, već kada će do novog sastanka između Kurtija i Vučića doći. Vlasti u Beogradu i Prištini, uz poruke da su posvećeni dijalogu, kao i obično za zastoj u pregovorima okrivljuju jedni druge
Upravo zbog svega što ih razlikuje imaju veliku šansu da zajedno pokupe dovoljan broj glasova da se vlast u Beogradu promeni, jer se na beogradskim izborima zalažu za isto: da se zaustavi ruženje grada i popravi, što se popraviti može
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Mišiću je zbog preloma potkolenice izvršena komplikovana operacija i samo zahvaljući jednoj od metoda koje se primenjuju isključivo u Beogradu i Boru, sanirana mu je povreda od koje se sada s mukom oporavlja
Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode
“Demonstracije protiv Rio Tinta ne treba da se posmatraju kao izolovan događaj, već kao deo šire slike – slike u kojoj se nalaze Stara planina i male hidroelektrane, kvalitet vazduha, kineski krediti i investicije, poput onih u Boru i Smederevu. Rio Tinto predstavlja tačku ključanja, deo u mozaiku ekološke degradacije u Srbiji. Ljudima je od toga muka i protestuju zato, a ne zato što ih finansiraju strane organizacije”
Brojne zemlje, redom jedna za drugom, odlučuju se za ublažavanje ili potpuno ukidanje epidemijskih mera. Ima dokaza, mada nedovoljno, da je omikron soj daleko blaži od svih prethodnih varijanti korona virusa. Sa druge strane, realna je bojazan da ublažavanje mera širom sveta dolazi kao posledica broja zaraženih: poslovi ne smeju da stanu, ekonomije moraju da funkcionišu
Poslednje što je Europol mogao da očekuje je to da neko obelodani informacije koje šalje na sva zvona i u medijima “razrađuje” detalje, preko raznoraznih nazovibezbednosnih analitičara koji se informišu iz onoga što objave režimski tabloidi i njihovi urednici, sa kojima gostuju u jutarnjim programima raznoraznih televizija
Na beogradskim izborima trčaće u trci za gradonačelnika ispred zeleno-leve koalicije Moramo. Politikolog je po zanimanju, ekolog po uverenju, a urbanista po opredeljenju. Sebe na tviteru naziva “dobrinačelnik”. U javnosti je postao poznat kada je Ne da(vi)mo Beograd u aprilu 2015. organizovao proteste poriv Beograda na vodi pod sloganom „Pokažimo im patku“. Velika žuta patka od stiropora bila je simbol protesta
U sredu u podne Ujedinjena Srbija je predstavila trojku koja će je predvoditi na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila 2022. godine: prvu na listi za parlamentarne izbore Mariniku Tepić, predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša i kandidata za gradonačelnika Beograda Vladetu Jankovića
