Intervju – Ratko Đurđevac, Ekološki pokret »Vrbas«

Pogubne posledice»prigodne naplate«

Parada ponosa

Zakon između mišića i mozga

Zemlje jugoistočne Evrope, baš kao i one koje pripadaju evropskom zapadu, svoje probleme s homofobijom i srednjovekovnim poimanjem seksa i života razrešile su pre više decenija ili (u najgorem slučaju) pre nekoliko godina. Srbija, po svemu sudeći, ne spada u tu grupu. Odavno označena kao mesto "mimo sveta", naša država jedna je od retkih u kojima Parada ponosa još nije održana

TV manijak – O »Farmi«

I pos’o i kuća

"Farma" je poput Srbije koja deluje zamrznuta u vremenu, zarobljena u konfliktima koji je teraju da juri sopstveni rep. Ona je, u psihološkom smislu, album naših konflikata i ogledalo jednog agresivnog društva. Uprkos zaklinjanju na ljubav i toleranciju na početku, nakon nekoliko sati kresnuće prve varnice. Kakav je dakle taj katalog naših sukoba?

Diplomatija posle petog oktobra

Čovek koji nije podneo ostavku

Nakon prvobitnog entuzijazma i povratka u svet na velika vrata, spoljna politika je posle pada Slobodana Miloševića češće bila predmet kritike nego pohvala

Filatelija

Guča i na marki

Pogledi – Srbija i NATO

Strateški dezorijentisana država

Pripadati Evropskoj uniji i istovremeno biti neutralan nije moguće. Naime, EU razvija vlastiti sistem bezbednosti, a u velikoj meri se oslanja na NATO, koji je još uvek jedini efikasan vojno-politički savez na planeti kome pripada većina članica EU

Istraživanje o crnim ekološkim tačkama (3/6) – Veliki bački kanal

Duboki talog na bečkom putu soli

Gde se zatvorio 112 kilometara dug Veliki bački kanal, svojevremeno najveći graditeljski poduhvat u Evropi u kome je iskopano zemlje kao pri kopanju Sueckog kanala? Zašto se ta otrovna deonica pokazala kao prevelik zalogaj za sve naše vlasti? Da li se, posle višedecenijskih pokušaja da se vrati život ovom austrougarskom džinu, ovih dana sve jasnije nazire konačno rešenje za najzagađeniji vodotok u Evropi?

Deloitte lista – Top 500 kompanija Centralne Evrope

Naftaši, trgovci i ostali

Ukupni prihodi centralnoevropskih kompanija pali su za skoro 21 odsto u poređenju sa 2008 godinom, a recesija je najviše pogodila industrijski sektor. Na listi Top 500 CE našlo se i 12 kompanija iz Srbije, 17 iz Hrvatske i 18 iz Slovenije. Ako je suditi po ovoj listi, najjača regionalna kompanija je hrvatski Agrokor koji je zauzeo čak 18. poziciju

Broj nedelje

22

Centar za promociju nauke

Čudo u Bloku 39

Srbija i NATO (6)

Kratka istorija uspona i padova

U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a

Broj nedelje

49

Iz ličnog ugla – Kritički intelektualci u Srbiji

Uspon beznačajnosti

Ako jedno društvo sebi dozvoli da stigne dotle da se pristojnijeg, kritičnijeg, ponekad i obrazovanijeg sveta može sresti među "političkim delatnicima", negoli na katedrama univerziteta ili u kojekakvim, trebalo bi, "stručnim" udruženjima, onda je to društvo vrlo verovatno na dobrom i sigurnom putu samouništenja

Knjige – Otac

Inventura kostura iz ormara

„Otac" Miljenka Jergovića je retka i neobična knjiga u najmanju ruku u gabaritima jezika kojim govore Hrvati, Srbi, Crnogorci i Bošnjaci, ali bogme i mnogo šire od toga

 

Politička prognoza

Portret savremenika – muftija Muamer Zukorlić

»Ajatolah« sa dve žene

I bez novijih povoda – izgradnje vrtića i izbora veroučitelja – muftija Zukorlić već duže vreme uspeva da pronalazi razloge za držanje tenzije i lansiranje optužbi na račun "beogradskog režima" za "nasilje, torturu, licemerstvo i tiraniju nad Bošnjacima"

Srpsko-evropska posla

Nevidljivi ljudi

Na prvi pogled čini se da je u Srbiji broj ljudi sa invaliditetom zanemarljivo mali. Međutim, i te kako je velik. Samo što svaki izlazak iz kuće za njih predstavlja ogroman napor jer ne mogu sami da uđu u javni prevoz, a (doskora) ni u prodavnicu, dom zdravlja, fakultet… U evropskim gradovima to je drugačije

Irak

Zemlja među vukovima

Posle povlačenja američkih trupa Irak se jedva može nazvati državom. To je podeljena i ruinirana zemlja, sa uništenom infrastrukturom, mnoštvom izbeglica, slabom vojskom i policijom, užasnom korupcijom, u kojoj posle sedam godina okupacione vlasti nisu uspele da obezbede ni stalno snabdevanje strujom i vodom u svim delovima zemlje. No to nije ono najgore

Siemens Green City – Štedljive zgrade

Kuće koje same sebe greju

Zgrade u Srbiji progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije. I dok prosečna godišnja potrošnja u evropskim gradovima iznosi 138 kWh po kvadratnom metru, u Srbiji se godišnje potroši čak 228 kWh/m²

Dalijeva izložba

Foto nedelje

Intervju – Ljubiša Georgievski, reditelj, pisac, makedonski ambasador

Stepenice dobrih gestova

"Aleksandar je bio prvi globalista. Ali, hteo je da pomiri svet na jedan čudan način – silom. To je neshvatljivo, ne može se ratom postići mir"

Stanarska prava u ex-YU

Diskriminacija kao zajednički imenitelj

Tretiranje osoba na osnovu njihove nacionalne pripadnosti Međunarodni sud, zbog načela zabrane diskriminacije, ne može opravdati u suvremenom demokratskom društvu i zbog toga su – u slučaju stanarskih prava – i BiH i Hrvatska u velikom problemu

Vek letova nad Beogradom

Premijera i dernijera

"Fijaker za fijakerom zarktao je put Banjice, a niz pešaka bio se otegao od Slavije pa sve do brda" (O interesovanju Beograđana za let češkog pilota Rudolfa Simona, Politika 9/22. septembar 1910)

Srbi u Beču

Politički i svaki drugi faktor

U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču

Reagovanje

Na pogrešnom tragu

"Pečat na patriotizam"; VREME 1026

Tehnologija

Stigle mikro SIM kartice

Kakav nam je revizor

"Unutrašnja kontrola u ministarstvima"; VREME 1026