Politička klima – Ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C

Moguće, ali malo verovatno

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se "pobrine" za promenu dosadašnjeg načina života

100 godina od osnivanja Banatske republike

Petnaest dana i jedno stoleće

Ideja o multinacionalnoj i multikonfesionalnoj "Banatiji" od pre sto godina, propala je između ostalog i zbog toga što su svi multikulturni projekti propali u 20. i 21. veku gotovo u celoj centralnoj i istočnoj Evropi

Haška bibliografija

Knjige koje prekrajaju rat

Rat u Bosni i Hercegovini (1992–1995) iznedrio je novi književni žanr, odnosno doveo do ekspanzije knjiga koje su u suprotnosti sa utvrđenim činjenicama, napisane o onima koji su osuđeni za ubistva ili pak od strane onih koji su za ubistva osuđeni

Sajam knjiga

Tamjan, fitilji i mačke u kavezu

Reporter nije imao (ne)sreću da vidi umetnicu Kiju, zato postig’o opazi kako Šešelj prodaje knjigu o Vučiću ispod tezge, kao i gospodina u fotelji Kojčića, koji udžbenički emitov’o mis’o da Predsednik čita

Navigator

Silicijumska diplomatija

TV manijak

Rijaliti na recept

Baki Milanki se slošilo kada je njena omiljena učesnica "Parova" posle ponoći započela svađu sa drugaricom i majkom – takođe učesnicama emisije – i rođenu mater nazvala kokoškom i drugim gadnim imenima. Eto šta biva kada se pobrkaju televizija i realnost, odnosno kada identifikacija dobije patološke razmere

Nuspojave

Kontraindikacije ulične lustracije

Zaslužuju li Tijanić i Tirnanić ulice, i zaslužuje li ovo društvo zrelu kulturu sećanja

Zoom

Brate Turčine, trice i kučine – Šta poslodavac očekuje od svojih radnika, a šta mi očekujemo od Aleksandra Vučića

Ne čudi broj reakcija na društvenim mrežama. Vide se u predsednikovim rečima naslage radikalskog okruženja iz koga je i ponikao, jedna vrsta neodmerenosti i vrcavosti tipa – ti da obriješ brkove pre dolaska u Skupštinu

Intervju – Vojo Šindolić, prevodilac

Nadahnuti beatom

"Čini mi se da djela književnika beat generacije nikad nisu bila aktualnija nego danas, i to kao "antiamerički element", jer oni su se drznuli dirnuti u ono što omogućuje ostvarenje američkog sna: kapitalizam, privatno vlasništvo, profit, globalizaciju"

Za decu

Kako ih privoleti da čitaju

Da li je serijal Ema i Tesla mađarskog pisca Ištvana Lakatoša čarobna kombinacija koja, barem za sad, može da privuče pažnju dece koliko i internet

Nova knjiga

Uputstvo za pravljenje antologije

Pod NATO bombama četvrta je antologija priča naših savremenih prozaista, koju je priredio Vasa Pavković. Tema im je rat devedesetih, a prethodile su im erotske, kriminalističke i horor priče. Ovo je priča njihovog priređivača o njima

Intervju – Stevan Filipović, reditelj

Muke po konkursima

"Borićemo se za prava koja pokušavaju da nam oduzmu. Videćemo da li ćemo uspeti u tome, ali, ono što je sigurno – nećemo se za ta prava boriti medijskim nasiljem, lažima, spinovima, vređanjem, etiketiranjem ili omalovažavanjem kolega"

Intervju – Hana Selimović, glumica

Čovek koji se pobunio

"Da li je moguće da mišljenje tolikog broja ljudi, koji imaju svoje ime i prezime, koji su dali veliki doprinos umetnosti i kulturi na Balkanu, ništa ne znači, već smo osuđeni na mišljenje jednog čoveka? Samovolji jednog čoveka? Da li ljudi koji su odgovorni za to što je Dejan Savić na toj poziciji odobravaju takvu bahatost i nestručnost? Ne želim da verujem da je tako"

Intervju – Peđa Mitrović, odbornik u Skupštini Grada Beograda

Šampioni krečenja i subvencija

"Svi ti rezultati kojima se hvalimo – rekordne investicije, rekordno smanjenje nezaposlenosti, rekordan rast plata – sve se to ne odražava na jednom od najvažnijih pokazatelja, a to je stopa privrednog rasta. Ovim tempom rasta, mi nijednu zemlju – od Hrvatske pa naviše – nećemo nikad da stignemo. Zaista ne mogu da verujem da bilo ko govori o tome da smo mi sad na dobrom putu i u ne znam kakvom preporodu – ne samo da nikada nećemo stići zemlje Zapada, nego samo možemo da maštamo da ćemo stići Češku ili Poljsku"

Vojska i politika

Jahači na Vulinovoj stazi

Da je konjica "budućnost" vojske svedoči i "Pravilnik o izmeni Pravilnika o utvrđivanju elemenata formacijskih mesta oficira i podoficira u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije od 14. juna ove godine. Tu se, između ostalog, propisuje da major-konjanik, komandir konjičkog voda ima 13. platnu grupu, istu kao i pilot major u avijaciji, a komandiri vodova u specijalnim jedinicama i vojnoj policiji 14. platnu grupu. U istom ovom aktu predviđeno je i da poručnik iz Voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava – dakle neko kome svaki izlazak na teren može da bude opasan po život – ima 16. platnu grupu

Dragan Tomić, jedan od osnivača Inicijative »Digitalna Srbija«

Šansa koju moramo iskoristiti

"Nove generacije moraće da uče čitav život. Industrijske grane neće više postojati u klasičnom obliku, već će se sve više spajati. Na spoju tih grana razvijaće se i novi poslovi"

Intervju – Vamik Volkan

Istorija ratovanja je borba između komšija

Našu civilizaciju sam nazvao Ko-smo-mi-sada-civilizacija. To je metaforičko pitanje koje se postavlja nakon istorijskih događaja. Kada se Jugoslavija raspala, verujem da ste postavljali sebi to pitanje. Ali, danas se dešava da je Ko-smo-mi-sada globalizovano. Osim toga, imamo izbeglice, svake tri sekunde neko mora da se preseli negde drugde. Pitanje izbeglica je postalo povezano sa terorizmom. Postoji toliko toga što podstiče zajedničku brigu, više anksioznosti kada je reč o Drugom. I šta ljudi rade? Traže spasioca koji će to učiniti, zaštititi identitet njihove grupe. Znate li koliko je izgrađeno zidova u poslednje dve godine kako bi se odvojile etničke grupe? Sedamdeset! Poenta je – ako politička propaganda, ako vođe stimulišu predrasude, one će postajati sve jače, patološkije i opasnije

Metju Palmer u Srbiji

Holbruk za 21. vek

Višednevna poseta Metjua Palmera, činovnika američke vlade zaduženog za ovaj deo sveta, izaziva velike reakcije ali i očekivanja: kod protivnika vlasti da je došao da izvuče uši i disciplinuje vlast, kod vlasti da podrži ideju o "konačnom rešenju" za Kosovo. O tome šta su zapravo bile teme možda ćemo čitati u nekom budućem romanu ovog diplomate

TV manijak

Jutro sve promeniti neće

Niko nema iluziju da će serija sa urbanom tematikom nadmašiti turske sapunice na Pinku ili kvaziporodične DNK šećerleme na Prvoj, ali će u istoriji televizije ostati trag o sadašnjoj generaciji tridesetogodišnjaka čija priča je po mnogo čemu univerzalna

Zoom

Vučiću batak, narodu trtica – Otvaranje »Lidlovih« prodavnica pokazalo je da je narod svuda isti. Samo se predsednici razlikuju

"Kultura otvaranja" postala je dominantna kultura komunikacije s narodom kao najava zlatnog doba koje će takođe biti svečano otvoreno, samo što niko ne zna kada

Koncert

Živeti od prošlosti

Jethro Tull, Sava centar, Beograd, 14. X 2018

Maroko

A kako je kod vas

Susret Zorana Hamovića, direktora i glavnog urednika beogradskog "Clia", i Lejle Šauni, direktorke i glavne urednice izdavačke kuće "Pustinjska lisica" iz Kazablanke, na tamošnjem Sajmu knjiga

Laslo Vegel – Novosadski dnevnik

Grad, ono što ostaje

Vegel je možda ponajviše Novosađanin, ali ni u toj se koži ne oseća komotno, ona ga samo manje svrbi nego druge kože

Geopoetika

Godina kvalitetnih knjiga

Kad je samo jedna knjiga obimna koliko tri-četiri, onda njihov broj prestaje da bude bitan

Intervju – Bojana Denić, izdavačica i prevoditeljka

Otklon od kulinarskog

"Danas nemamo profesionalne čitače u izdavačkim kućama koji bi sistematski pratili neku književnost, tako da je normalno što prevodioci oblikuju jednu scenu, oni su često i urednici"

Partizanska knjiga

Izdavaštvo na gerilski način

Očekuju da će zbog načina kako rade čitalac u knjižari uzeti njihovo izdanje iako ranije nikad nije ništa čuo o njegovom autoru, zato što im veruje

Srpska diplomatija – Putevi i stranputice

Gde se danas brukamo

U redu je što je srpska vlast želela unapređenje saradnje sa Iranom, šta god da je razlog, privreda, turizam, kultura ili "dosadašnji principijelni stav Irana po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova". Ali, ako nisu imali plan kako će se odupreti pritisku EU da ukinu viznu liberalizaciju sa Iranom, a bilo je izvesno da će do takvog pritiska doći, zašto su odluku o ukidanju viza uopšte donosili? Ako nisu znali šta će ta odluka značiti u pogledu povećanja broja Iranaca kao tražilaca azila u EU i Srbiji, šta su uopšte znali o Iranu? Ako već pristaju da usklađuju "politiku migracija" sa EU, zašto rade nešto što će biti prisiljeni da promene