Godina kvalitetnih knjiga

„Kad izdavač ima takozvane svoje autore, one koje kontinuirano objavljuje, onda priželjkuje da najvažniji među njima s vremena na vreme u toku iste godine napišu izuzetno kvalitetne knjige. Nama se to, srećnim slučajem, desilo baš ove godine u kojoj obeležavamo 25 godina od osnivanja“, kaže za „Vreme“ Vladislav Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike. Pominje Džulijana Barnsa i njegov roman Jedina priča, Harukija Murakamija i roman u dva toma Ubistvo Komtura, delo Pola Ostera 4321, i najavljuje novu knjigu Viktora Jerofejeva Ružičasta Mišica, pesme Boba Dilana, i još nekoliko koje ne bi da otkriva.

Između dva Sajma knjiga, Geopoetika je i ovog puta objavila četrdesetak knjiga. Međutim, ove godine taj broj prestaje da bude bitan, kaže Bajac „zato što je među objavljenim knjigama nekoliko cigli, kako popularno nazivamo obimne knjige: Pol Oster ima skoro 1000 strana, oba toma Murakamijevog romana po 500, do kraja godine očekujemo da ćemo objaviti celokupnu liriku Boba Dilana, sve što je napisao od 1961. godine do sada, što znači knjigu od skoro 800 strana“.

Pretpostavku izrečenu na osnovu sinopsisa novih knjiga da među njihovim temama nema dnevnoaktuelnih, Bajac kategorički potvrđuje. „Naše teme su takozvane večne, znači uvek aktuelne. Početkom meseca promovisali smo roman Nespokojni Lin Ulman, ćerke Liv Ulman i Ingmara Bergmana, o ćerki koja razmatra nedovršeni odnos sa ocem sa kojim je provela nekoliko godina: tokom ranog detinjstva i pred njegovu smrt. To je tema koja se tiče svakog. To je priča o večitom životu sa roditeljima jer mi nikad ne prestajemo da živimo sa njima u mislima, u preispitivanju našeg odnosa. U ovoj knjizi se pominju autori Geopoetike koji su pisali o autorkinim roditeljima: Dragan Babić koji je pisao o Liv pa samim tim i o Bergmanu, i Mića Popović koji je u Putopisnim dnevnicima opisivao susret sa Liv Ulman i Draganom Babić kad je upoznao i autorku ove knjige, tada petnaestogodišnju devojčicu. Ja jesam čovek uvezivanja, ponekad i preterujem u tome, ali u romanu Nespokojni desilo se faktografsko uvezivanje koje na polju umetnosti govori o nečemu što Geopoetika jeste: mi jesmo delimično metafički izdavač. Insistiram na tome da se koliko god možemo izdignemo iz opštih mesta izdavaštva koje istina moramo da poštujemo zbog posla kojim se bavimo, i da zađemo u nivo koji nam omogućava da napravimo malu misiju u ovoj kulturi koja uporno propada. Važno mi je da nešto što je pre 25 godina nastalo kao otpor ratovima devedesetih, sad samim činom održavanja visokog kriterijuma predstavlja otpor onome što ne valja u kulturi.“

Taj Andalužanin, roman Bensalema Himiša, jedna je od knjiga koje će Geopoetika promovisati na Sajmu. Himiš je marokanski pisac. Vladislav Bajac kaže da njegovu knjigu ne objavljuju zato što je ove godine Maroko gostujući domaćin Sajma. „Mi smo već objavljivali Himiša, on je jedan od najvažnijih njihovih autora, a sad je ministar kulture. Glavni junak ovog njegovog romana je veliki arapski filozof i islamski mistik Abdulhak ibn Sabin, proganjan zbog kritika verskih i političkih vlasti. To je slojevita knjiga, verovatno jedna od najboljih u marokanskoj savremenoj književnosti. Pokušavali smo i kod naše i kod njihove vlasti da nam pomognu da Himiš dođe na Sajam, nismo uspeli. Neću da komentarišem, ne želim da pokvarim utisak o knjizi.“

Osim Himiša, Geopoetika će na Sajmu predstaviti još dva autora koji pišu na kod nas manje poznatim jezicima – Iranca Habiba Ahmadzadea s romanom Partija šaha s mašinom sudnjeg dana i jednog od najvećih savremenih kineskih pisaca Ju Hua s knjigom Kina u 10 reči.

Podaci govore da je od svih zemalja u regionu najveća čitanost u Srbiji. Da li su knjige Geopoetike čitane? „Mi jesmo mala zemlja, imamo nisku ekonomsku moć, nismo baš ni obrazovani za ponos, politika se prelila od spavaćih soba do književnosti, ali i bez obzira na sve to, moram priznati, gledajući neke druge kulture, upoređujući brojke, možemo biti zadovoljni. Nije tako strašno. Ja sam u datoj situaciji relativno zadovoljan, iako bismo naravno svi mi želeli mnogo više od ovoga. Kada se čovek odredi da radi ovaj posao, na način i sa kriterijumima na kojima Geopoetika insistira, onda njegov posao nije da se žali na okolnosti u kojima ga radi već da ga održi i da ga radi. I to je suština. Zato jesam pomalo glupo optimističan, jer ta naivnost u motivaciji je najvažniji način da radite dalje, uprkos svemu. Nemam dilemu da je tako.“

Vladislav Bajac očekuje da će tokom Sajma biti objavljena i, kako kaže, „knjižica pedagoški važna za nas a na primeru nemačkog jezika“ i podseća da su gosti domaćini prošlogodišnjeg Sajma knjiga bile četiri zemlje nemačkog govornog područja, Austrija, Lihtenštajn, Nemačka i Švajcarska. „Njihov slogan je bio: ‘četiri zemlje jedan jezik’. To je suprotno od onoga što zagovara Balkan – jedna zemlja jedan jezik, ne shvatajući da je jezik iznad politike i država. Nemački autor Jerg Bernig – učestvovali smo zajedno na tribini o drugoj Evropi – napisao je putopis o Beogradu koji mi sad objavljujemo. Na osnovu tog teksta se vidi šta je nezavisni intelektualac. Bernig govori i dobre i loše stvari o zemlji u koju je doputovao, ali i o zemlji iz koje dolazi i u koju se vraća. To je demokratičan pogled na kulturu, politiku, religiju. Bernigov putopis objavljujemo sa Fondacijom ‘Adenauer’, dvojezično, da bismo i simbolički pokazali nastojanje da podržimo temu koja je važna i za nas i za njih.“