“Mi smo zadovoljni kampanjom, bilo je dovoljno medijskog prostora. Građani se uglavnom žale na lokalne moćnike iz vladajuće stranke. Neregularnosti će verovatno biti, ali je pitanje da li će uticati na izborni rezultat”
Neki birači se plaše da će ostati bez posla ako ne glasaju za Vučića, ili SNS izgubi pa dođe do lustracije i revašizma. Zajednički strah 50 odsto ispitanika u senci ukrajinskog rata je oživljavanja „duhova prošlosti“ u postjugoslovenskom prostoru. Isto toliko njih smatra da Srbija treba da bude neutralna u odnosu na rusku agresiju i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine, dok se neki drugi upravo toga pribojavaju. Na sve to Vulin najavljuje atak na biračka mesta, razbijanje biračkih kutija i podmetanje falsifikovanih glasačih listića, a sve u organizacije nekog stranog faktora i domaćih saradnika
“Priprema se izborna pljačka. Pozivamo sve kolege iz opozicije da zajedničkim snagama od izborne krađe vladajućeg režima odbranimo svako biračko mesto i u najmanjem selu ”
Predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja glavni istraživač Demostata sociolog Srećko Mihailović izjavio je u utorak da je 32 odsto ispitanika odgovorilo da je sadašnja vlast dobra, 30 odsto misli da bi bilo dobro da neko drugi bude na vlasti, dok 38 odsto kaže da im je svejedno ko je na vlasti i da je svaka vlast ista
Mehanizam za kontrolu „fantomskih birača“ je dogovoren. Opozicija poziva građane da nastave da prijavljuju „fantomske listiće“. Vlastima poručeno da se ne igraju sa „fantomima“ jer će se nedelju 3. aprila braniti svaki glas
Nikada u poslednjih deset godina na porušenoj srpskoj političkoj sceni nije bilo ovoliko vrenja, niti je Vučić mašineriju upregao na ovaj način da bi skrio učinke ključanja. Brojevi govore da ljudi izvan Vučićevog buraga ima dovoljno da se ovaj režim sruši 3. aprila, što ne znači nužno da je vreme sazrelo da se zaista pokrenu iz beznađa, depresije i lenjosti
Što se izbori više približavaju, broj fantomskih birača se povećava, tvrdi opozicija. Na adrese širom Srbije navodno stižu pozivi glasačima za koje komšije nikada nisu čule. Koalicija Moramo zbog ove “alarmantne situacije” u utorak poziva opozicione partije na hitan sastanak. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić celu situaciju komentariše sa “pa šta”
U poslednjim danima izborne kampanje opozicija bi trebalo da učini sve da kreira referedumsku atmosferu. Poruka da su promene moguće nije politička, već egzistencijalna. One koji opet jednom tvrde da nemaju za koga da glasaju, treba podsetiti da smo i Miloševiću videli leđa onda kada smo odlučili da mu više ne damo šansu
Partizanovac. Veruje da je promena ove vlasti opšti interes. Nema ambicije da postane gradonačelnik, ali šaljivo kaže da bi želeo da bude Goran Vesić. Na listu „Ajmo ljudi“ za Beograd stao je zbog svog samopoštovanja, zbog sina i prijateljstva sa Borisom Tadićem. To vidi kao čast, poštovanje, obavezu i građansku dužnost da se stavi na raspolaganje
Na izborima za narodne poslanike koji će se održati 3. aprila nadmetaće se kandidati sa 19 izbornih lista. Ovogodišnja “ponuda” slikovito predstavlja sto ljudi i sto ćudi, za svakoga se da ponešto pronaći
Na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda, koji će biti održani 3. aprila, pravo glasa ima 1.600.214 građana, a na glasačkom listiću ponuđeno je 12 lista. Najveće šanse za pobedu opozicione partije imaju u Beogradu
Srbi sa Kosova 3. aprila glasaće prvi put na teritoriji Srbije. Pa ipak, na današnjem skupu u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici nisu protestovali zato što im je onemogućeno da glasaju na teritoriji na kojoj žive, već su tražili da se suspendovana predsednica Osnovnog suda u Mitrovici vrati na posao
Oficir Armije Azerbejdžana Ramil Safarov u Budimpešti je sekirom gotovo odsekao glavu jermenskom oficiru Gurgenu Margarjanovu. Obojica su bila na tromesečnom seminaru NATO-a u sklopu Partnerstva za mir. Safarov je pravosnažno osuđen u Mađarskoj, ali je Vlada Viktora Orbana odlučila da ubicu izruči Azerbejdžanu gde je pušten na slobodu i unapređen u čin majora. Jerminija je potom prekinula diplomatske odnose sa Mađarskom
Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
Masovni neizlazak na izbore je pokazatelj nelegitimnih izbora, bilo da na izbore ne izlazi svaki drugi građanin upisan u birački spisak, bilo da ne izlazi svaki četvrti. Nešto nije u redu sa izborima kad toliko naroda ne oseća potrebu da glasa. S druge strane, masovni izlazak na izbore nije znak legitimnosti izbora, ali je nužan preduslov. Na izbore izlaze i oni koji misle da izbori nisu pošteni, nisu slobodni, nisu demokratski
Lideri zapadnog sveta su u Briselu bili jedinstveni u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Ako Rusija upotrebi hemijsko oružje, SAD će odgovoriti istom merom. Ruska TV javlja da su Mariupolj zapravo uništili ukrajinski nacionalisti. Ukrajinske vlasti tvrde da Rusi prisilno odvoze njihove državljane u Rusiju
Od srede 24. marta 1999. u 20 časova SR Jugoslavija je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na jednu suverenu zemlju od svog osnivanja. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana u trenutku kada su bombe već počele da padaju
Putnici su uglavnom poluuzbuđeni, kao školarci na nekoj zabavnoj ekskurziji. Svi nešto komentarišu, ali iz kakofonije glasova u vagonu izdvaja se jedan koji uporno zapodeva priču s okolnim putnicima, a sve u stilu “jelda je ovaj voz baš fenomenalan, i jelda je Naš Predsednik takođe baš fenomenalan kao i ovaj voz”
Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
Ima nečeg perverznog u gledanju kako se tokom predizbornog perioda pojavljuju pukotine u monolitnoj slici najboljeg od svih svetova sa Vučićem na čelu
Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala
“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”
Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto
Od prve “corona free” destinacije u Evropi do jedne od svetskih država najpogođenijih pandemijom, epidemiološka kriva Crne Gore prepuna je vrhova i padova. Crnogorska dilema leži u tome da li sve postignuto u borbi protiv virusa “mora” biti žrtvovano u periodu od juna do septembra, zarad spasa turizma
Sada imamo dva zanimljiva i kinestetski uspela i vredna filma koji, svaki na svoj način i saobrazno namerama, projektovanim ciljevima, pa i filmskim afinitetima svojih autora, tematizuju život preostale srpske manjine na Kosovu
Andraš Urban, Ištvan Ugrai: Bitka kod Trianona; režija Andraš Urban; predstava Kulturne Brigade – Atrium (Budimpešta) i Pozorišta “Deže Kostolanji” (Subotica)
