U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Jugoslovenska narodna armija je 26. juna 1991. pokrenula akciju u Sloveniji, pokušavajući da spreči odvajanje ove republike od SFR Jugoslavije. Desetodnevni rat u Sloveniji bio je preteča svih drugih „jugoslovenskih“ ratova koji su usledili. Vojnik JNA Bahrudin Kaletović postao je simbol tog rata i simbol normalnosti usred ludila koje je dolazilo („Vreme“ br. 1068, 23.06.2011.)
“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”
Za razliku od “Survajvera” gde kohabitiraju Srbi i Hrvati, u basket ne možete da imate navijače Zvezde i Partizana jer je to nerešiv bezbednosni problem
Prošle godine, u vreme zatvorenih bioskopa zbog korone i drugih nepovoljnosti, Srbija je bila druga u Evropi po gledanosti domaćih filmova. U regionu srpski filmovi su bili na vrlu gledanosti. U Hrvatskoj, „Toma“ i „Južni vetar“ videlo je više ljudi nego svetske blokbastere
“Politika na našim prostorima služi kao zabava za mase, a biznis negdje mimo zabave i raznih dobacivanja radi svoj posao. Ali ako promislite da su temelji Europske unije države koje sve imaju povijest dugogodišnjih ratova upravo jednom rekle treba nam biznis povezanost unatoč svemu danas postale dio jedne sve povezanije asocijacije onda možete polako preslikati biznis u regiji za nekih 50 ili 100 godina. Trenutno stanje u Ukrajini i slični geopolitički potresi samo mogu ubrzati međuovisnost susjeda”
U Prijedoru se svake godine održava protestna šetnja “belih traka” u spomen na u ratu ubijeno nesrpsko stanovništvo u ovom gradu u Republici Srpskoj. Ove, međutim, nije bila dozvoljena. Navedeni razlog: proslava rođendana Željka Mitrovića i Viktora Orbana. Zašto baš njih dvojice? Rođeni su 31. maja, pa eto malo sprdnje sa strahotama kojima je tokom rata bilo podvrgnuto nesrpsko stanovništvo
Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu
Ana Đurić je na Eurosongu promovisala borosane, obuću jugoslovenskih radnica. Hrvati komentarišu da je zahvaljujući njoj hrvatska obuća učestvovala na finalu ovog takmičenja, a ovdašnja javnost se pita da li će taj deo Konstraktinog kostima postati modni hit
„Srbija nije imala izbor. Mogla je izabrati Vučića ili Vučića. Pretpostavljam da mali narodi koji žive u nebitnim zemljama smiju izabrati koga hoće. Sudeći po tome koliko dugo je Vučić predsjednik, Srbija je mala i nebitna zemlja. Da je bitna, srpski narod bi izabrao onoga koga bi mu nametnuo netko kome je Srbija u fokusu“
