Foto: Aleksandar Kujucev
Prošle godine, u vreme zatvorenih bioskopa zbog korone i drugih nepovoljnosti, Srbija je bila druga u Evropi po gledanosti domaćih filmova. U regionu srpski filmovi su bili na vrlu gledanosti. U Hrvatskoj, „Toma“ i „Južni vetar“ videlo je više ljudi nego svetske blokbastere
Zatvoreni bioskopi zbog pandemije korone, otežani rad Filmskog centra Srbije zbog nemanja Upravnog odbora, rat u Ukrajini i razne političke nepovoljnosti, nisu omele domaći film da bude nagrađivan i, što je u pomenutim uslovima neobičnije, rekordno gledan ne samo u Srbiji.
U Hrvatskoj, srpski filmovi Toma i Južni vetar prošle godine bili su u vrhu gledanosti, uz Bonda i ostale blokbastere. Premašili su čak i hrvatske filmove.
U oktobru prošle godine tokom prvog vikenda prikazivanja, film Toma reditelja Dragana Bjelogrlića, u Hrvatskoj je srušio rekord star deset godina filma Parada Srđana Dragojevića iz 2011. godine. Videlo ga je 8035 gledalaca
Nekako istovremeno u Hrvatsku je došao Južni vetar 2 – Ubrzanje Miloša Avramovića i takođe srušio sve rekorde: za mesec i po videlo ga je 113.000 gledalaca, što je apsolutni rekord za srpski film.
U Srbiji i u BiH Tomu je za mesec i po dana videlo 700.000 gledalaca, isto koliko i Južni vetar u regionu.
U Srbiji, udeo domaćih filmova u ukupnoj gledanosti u bioskopima prošle godine bio je 39 odsto. U Evropi, taj procenat je viši jedino u Francuskoj, pa treba istaći da je ovo rekordna gledanost domaćih filmova. Podsetimo da su zbog korone, prošle godine u Srbiji bioskopi otvoreni tek početkom marta.
Od petnaestak realizovanih filmova godišnje, osam stigne do najvećih svetskih festivala, što je takođe veliko postignuće.
Prošle godine, Kelti rediteljke Milice Tomović osvojili su nagradu na najznačajnijoj regionalnoj smotri – Sarajevo film festivalu, a reditelj Stefan Arsenijević je za Banović Strahinju osvojio Gran-pri u Karlovim Varima.
Ovog leta i jeseni naši filmovi će se takmičiti na velikim filmskim smotrama poput Lokarna, Karlovih Vari, Venecije i mnogih drugih.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
