U crnogorskom Parlamentu će se po drugi put u poslednjih pola godine glasati o nepoverenju Vladi. Kako i sa kime premijer Dritan Abazović misli da je sačuva, još uvek se ne zna. Presudnu ulogu bi mogla da odigra Demokratska Crna Gora Alekse Bečića
Jedna rutinska stvar svake normalne države, popis stanovništva, u Crnoj Gori još više pumpa već uzavrelu situaciju u društvu. Šta će ko zaokružiti na jednom parčetu papira, za sliku o crnogorskom društvu izuzetno je važno. Na novoj, Abazovićevoj vlasti je da smiri strasti i ispuni data obećanja
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
Najavljena poseta premijera Crne Gore Dritana Abazovića Srbiji biće tek peta poseta nekog crnogorskog zvaničnika u poslednjih deset godina. Za to vreme niko od zvaničnika iz Beograda nije bio u Podgorici, što dovoljno govori o odosu predstavnika „bratskih“ naroda
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
Aleksandar Vučić će sprovoditi politiku „malih koraka“ u približavanju Srbije Zapadu. Odugovlačiće sa uvođenjem sankcija Rusiji. U svemu tome će mu pomagati SPC, proruske desničarske partije u Parlamentu i Dragan Đilas kao trojanski konj u opoziciji
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Potpuno se slažem sa Tarantinom, koji u jednom od svojih dela objašnjava homoerotsku simboliku “letenja u repu” mačo estetike Top Gana
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Nakon 55 godina ponovo je uspostavljeno jedinstvo između Srpske i Makedonske pravoslavne crkve. U saopštenju SPC izražava spremnost za dalji dijalog na temu rešenja konačnog statusa. Deluje da se nije marilo za „ograde“ koje je postavio Carigradski patrijarh, kao ni za „realpolitičke zadatosti“
Kad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije
U Crnoj Gori cene divljaju, tenzije rastu, strah od potencijalnog prenošenja ukrajinskog rata na prostor Balkana sve više se potencira. Dok mnogi pokušavaju da državnim intervencijama umanje posledice narastajuće krize, u Crnoj Gori ovakav traumatičan ambijent dodatno komplikuju potpuna blokada gotovo svih državnih institucija i odsustvo odgovornosti svih aktera političkog života. Bez izuzetka
Milo Đukanović je podržao ideju manjinske vlade. Time je po ko zna koji put dokazao da je čovek sa dobrim procenama i majstor političke igre. Naime, nije reč samo o posrednom vraćanju Demokratske partije socijalista u sedlo, već i o daljnjem održavanju krucijalnog konflikta koji gradi crnogorsku političku stvarnost – konfliktu između DPS-a i Demokratskog fronta, političkih subjekata koji čine dve strane iste medalje, stranaka koje uzajamno generišu moć svake ponaosob
Za nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića glasalo je 43 od 54 prisutna poslanika
U Banja Luci je Dan RS proslavljen sa zvanicama iz Srbije i uz prisustvo patrijarha Porfirija, ali bez Aleksandra Vučića. Milorad Dodik je opet govorio o pravu bosanskih Srba na samoopredeljenje
Šta je obeležilo 2021. godinu po izboru nedeljnika “Vreme”
Ako je prošla godina bila vrhunac borbe Telekoma i United Media Group za korisnike i uticaj, ove godine je taj rat ušao u novu fazu. Borba ova dva monopola proširila se na politički plan, što je mnogo opasnije
Lični osvrt na ljude koji veruju da ovozemaljski svet može biti mnogo bolje mesto i da je naša odgovornost da ga takvim učinimo
Patrijarh Porfirije je upozorio da se u šest članova nacrta Zakona o kulturnom nasleđu pominje AP Vojvodina, a ni u jednom AP Kosovo i Metohija, pa bi se moglo nedobronamerno zaključiti da je južna srpska pokrajina "isključena iz sistema državne brige". Ministarstvo kulture je odmah usvojilo te primedbe
Mislim da je odgovornost svih nas, vlasti, opozicije, neopredeljenih, apstinenata, da u javnom prostoru i na društvenim mrežama pažljivo biramo reči jer iako ne postoji “smrtonosni komentar”, postoji potreba da svi skupa živimo u zdravijem društvu
Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
Najveća prepreka dolasku pape Franje u Srbiju je svakako odnos između Katoličke crkve u Hrvatskoj i SPC-a zbog bolnog istorijskog tereta. Dodatno je iskomplikovan i zbog međupravoslavnih odnosa, a ni u Saboru SPC-a ne postoji raspoloženje da se to u skorije vreme dogodi. Ipak, ni to raspoloženje nije uklesano u kamenu
