Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju
Jezik crkvenih velikodostojnika često je umeo da bude nerazumljiv većini ljudi. Način komunikacije sa javnošću izgledao je okamenjen, kao iz nekog prošlog doba. A koliko je samo bilo teško i zamisliti da će se prvi čovek Srpske pravoslavne crkve pozivati na bilo koga iz 20. veka, a kamoli na Džonija Štulića. Njegovo ophođenje u duhu vremena, poruke koje šalje prethodnih meseci, došli su kao pravo osveženje i prikaz jednog novog lica SPC, dok je on sam uspeo da se izbori za to da ga posmatraju izvan podele na "naše" i "njihove" – koji god bili i jedni i drugi
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada
"Juna 1968. sve je počelo od incidenta u studentskoj menzi na Novom Beogradu, Devetog marta okidač je bio jedan glupavo osion TV Dnevnik, 1996-97. bahatost u pokušaju da se prikrije krađa na lokalnim izborima, a Petog oktobra drzak zahtev za drugim krugom izgubljenih izbora. Tu lekciju Vučić je naučio bolje nego Sociologiju sporta (iz koje ima čistu desetku), što se vidi po tome kako prikoči na vreme čim namiriše opasnost od ‘ulice’. Tako je bilo jula prošle godine kada je u roku od 15 minuta povukao odluku da zatvori studentske domove ili nedavno kad se odustalo od likvidacije studentskih poliklinika. Nešto slično se dogodilo i posle Balaševićeve smrti, kad se neustrašivi predsednik ućutao kao miš jer se setio svoje izjave o ‘jeftinoj fukari’, posle koje bi paradiranje saučešćem moglo da razjari iskreno ožalošćene ljude na ulicama"
Zanimljivo je da na zvaničnom sajtu SPC, u biografiji novog patrijarha, stoje dva njegova citata: "Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje. Ali, na to me obavezuje sam Gospod koji je u Sinu svome Jedinorodnom premostio jaz između Boga i čoveka", kao i: "Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju"
Zdravstveno osiguranje preko partnera, posećivanje u bolnici ili zatvoru, zajednički stambeni kredit, nasleđivanje imovine, prava su koje bi LGBT osobe stekle ako bi Zakon o istopolnim zajednicama bio usvojen
Kada je, nakon smrti patrijarha Irineja, počelo da se govori o izboru novog crkvenog velikodostojnika, jedan sveštenik je u vedrom tonu izjavio kako će novi patrijarh biti zasigurno "po meri našeg vremena". Kada se sagleda trenutak, to pomalo zvuči poput kletve. Valjda neće biti neko po takvoj meri skrojen, već će makar malo biti izvan i ispred ovakvog vremena
Po čemu je ovaj izbor drugačiji od prethodnog, odnosno prethodnih? Kako su tekli neki raniji Sabori – kada je državna vlast pobeđivala, a kada gubila i kako su baš ličnosti odabrane za patrijarhe pokazale da nema ničeg neizvesnijeg od ljudskog faktora, osim možda faktora Svetog duha? Šta glavne teme i brige danas, pri izboru novog velikodostojnika, govore o nasleđu patrijarha Irineja? Kako je predsednik Srbije čija mašinerija ne odustaje od pokušaja da samelje svakog ko mu ne tapše uspeo da postane jedna od glavnih tema i u izboru crkvenog poglavara? Šta se događalo prethodnih meseci na relaciji predsednik Srbije – vladike SPC
Politički je paradoks da je u Nikšiću na vlasti DPS iako skoro deceniju nema većinsku podršku građana. To bi moglo da se promeni, samo ako koalicija koja je formirala vladu u Podgorici bude uspela da se ne posvađa na lokalnom nivou. I ako narativ "srpskog sveta" Aleksandra Vučića i "ugroženog crnogorstva" Mila Đukanović ne bude zasenio koncept građanske države
