Platforma i stvarnost

Ono što bi u teoriji činilo bilo kakvu „platformu“, koja se kao Đekna očekuje, nije samo spisak želja već i neki plan kako neku od želja i ostvariti. To je upravo ono što bi je činilo različitom od Vučelićevog uvodnika u „Pečatu“ ili bilo kog lažnog ili pravog pisma Sinoda SPC. Jer i Vučelić i SPC mogu i da sanjaju i da podbunjuju (potonjima su snovi i želje nekako i u opisu posla), ali političar koji pledira da „vodi“ ne sme da se krije iza oslojeđenosti poraženih.

Tako samo podstiče samoizolaciju (ili Srbiju gura u guberniju, što ipak nije samostalna Srbija, zar ne?). Mada, iako je platforma jedno veoma ozbiljno predizborno obećanje, ipak se slažem sa gospodinom Žarkovićem – očekivati bilo kakvu platformu od Nikolića nije fer. Ali ne zato što je nerealno da neka ostvariva platforma može biti pronađena, već jer je totalno nerealno da se do te platforme dođe sedenjem na stiroporu i skraćenim kursom u Novom Sadu. A „bilo ko osim Tadića“ drugi pristup nijednom problemu nema.