Španija – Socijalna kriza
Milioni bez posla i bez nade
Recesija se produbljuje, nezadovoljstvo raste, masovni nemiri su pitanje vremena, a iz Brisela zahtevaju još čvršće "strukturalne reforme"
Izbori u Srbiji i međunarodna situacija, koja se intenzivira
Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska
Pre i za vreme drugih srpskih opštih izbora posle 1990, u Evropi je padala vlada za vladom, rasle su socijalne napetosti, a politički procesi su menjali kurs kao igla na seizmografu. Po pravilu "što južnije to tužnije", u Srbiji potencijal za napetosti mogao bi biti veći, ali je i teži odgovor na pitanje: "Šta posle?" To je možda odredilo i ponašanje birača
Razvojni put G17 plus
Alhemija ispred politike
Kako od sastojaka zanemarljive političke vrednosti napraviti zlata vredan politički proizvod i od kakve je koristi u tom poslu raspolaganje državnim resursima
Zapošljavanje
Najviše posla kod velikih investitora
Zdravlje Roma
Živeti pod svojim imenom
Istraživanje koje je napravio Oksfam kaže da 24 odsto romske dece i mladih nikada nije konzumiralo mleko i mlečne proizvode, da 70 odsto dece jede meso manje od jednom nedeljno, a da 40 odsto nikada nema sveže voće i povrće. Beda, izolovanost, loši uslovi života ruiniraju zdravstveno stanje i većine odraslih Roma. U demografskoj strukturi dominira populacija do 18 godina na koju otpada 31,74 odsto, dok starijih od 60 godina ima samo 4,19 odsto
(Ne)zaposlenost
Aktivna potraga
Na spiskovma nezaposlenih u Srbiji u februaru je bilo 921.740 imena, a istovremeno je na tržištu rada legalno ponuđeno 57.726 slobodnih radnih mesta. Ovogodišnja privatizacija neće smanjiti taj odnos
Istraživanje – Cena invaliditeta u Srbiji
Nevidljivi ljudi oko nas
"Mnogi nešto hoće da urade, ali ne znaju kako, a neće da pitaju. Gradske vlasti su sredile Ulicu kralja Milana i ona je sada najduža u Evropi koja je potpuno dostupna invalidima. Ali, kada su posle nekog vremena krenuli da rade Nemanjinu, bilo im je teško da odu pedeset metara dalje da vide kako je urađena Kralja Milana, pa su napravili ulicu koja je apsolutno nedostupna invalidima"
Nove zdravstvene knjižice
Pod udarom pečata
Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO-a, za "Vreme" kaže: "Mi smo poslednja zemlja koja nema informacioni sistem, a imaju ga i Bugari i Rumuni i Crnogorci. To znači da kod nas nema kontrole, nema evidencije, mi ne znamo ni koliko osiguranika imamo. Poenta zamene knjižica je čišćenje evidencije kao osnove za ono što će ubuduće doći"