Nervoza je očigledna i sasvim razumljiva: u poslednjim danima pred drugi krug predsedničkih izbora, ni ruski energetski zagrljaj ni evropska (kržljava) šargarepa ne deluju kao argumenti koji bi prognozu izbornog ishoda učinili bar donekle uverljivom. Kampanja je, zato, zaoštrena – puca se iz sveg raspoloživog oružja, pa makar i ćorcima
Borisu Tadiću prirodni saveznici kao najveću manu pripisuju ono što mu je najveća vrlina. On, u očima najljućih prirodnih saveznika, biva opisivan kao ovovremeni Milan Nedić koji je, s jedne strane, pristao da kohabitira s Vojislavom Koštunicom, a s druge strane, sa Evropom
Lovci na afere oko Vuka Hamovića, što svako malo iskrsavaju u gotovo svim zemljama Balkana, neodoljivo liče na pastira iz narodne priče koji na najmanji šum uzvikuje "Vuk, Vuk", na šta njegove kolege napuštaju svoje poslove i kreću u hajku, da bi se svaki put brzo pokazalo kako je sve to bila lažna uzbuna
Istraživanja ukazuju na "tesan" odnos snaga između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, a na konačnu odluku neodlučnih birača, prema uverenju dela analitičara, presudno bi moglo uticati ponašanje onoga ko na izborima ne učestvuje – Vojislava Koštunice
Ove godine šampionsko postolje pripalo je akademiku i piscu Dobrici Ćosiću, sa tri izjave. Prošle godine prvo mesto ravnopravno je podelilo čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje. Drugo mesto podelila su petorica kandidata: Aleksandar Tijanić, Dragan Jočić, Ivica Dačić, mitropolit Amfilohije Radović i Tomislav Nikolić. I ove godine, kao i prošle niko nije osvojio treće mesto
Hajde da svi "defetisti" totalno zaćute na temu Kosova – i to na onoliko vremena koliko vam treba – pa da vidimo šta će da se dogodi...
Od oktobra 1991. godine, kad je potpukovnik JNA Milan Eremija nadležne vojne organe u Beogradu smesta obavestio o jednom od najtežih zločina počinjenih u ratu u Hrvatskoj – izginulim hrvatskim civilima u minskom polju u Lovasu – do pred koji dan, o tom se zločinu pisalo tek u medijima i traljavo se vodio jedan sudski postupak u Hrvatskoj, a mnogo kasnije započela je ozbiljna istraga u Srbiji
U široj javnosti, glavna tužiteljka Haškog tribunala obično izaziva negativne reakcije. S jedne strane, gonila je bar jednog nacionalnog heroja iz svake od zaraćenih zemalja bivše Jugoslavije, pa je, gde god da krene, percipiraju kao "nečistu silu". S druge strane, tu je činjenica da je Karla del Ponte na neki način otelotvorenje onoga čega se balkanski patrijarhat najviše pribojava: veoma moćna, izuzetno uticajna i sposobna, oštrog jezika, a ipak – žena
Koliko je Čedomir Jovanović u pravu kada tvrdi da je parlament odbijanjem anketnog odbora o kompaniji Delta naneo štetu građanima, ako se ima u vidu da je od 1991, kada je zasedao prvi anketni odbor u Skupštini Srbije do danas, samo jedan od njih ispunio svoju ulogu
Jedan je od najbogatijih Srba u svetu. Njegova imovina je procenjena na 650 miliona dolara, vlasnik je nekoliko firmi sa šarolikim spektrom delovanja, ima švajcarsko državljanstvo, a na Ženevskom jezeru luksuzni apartman
Čedomir Jovanović je ušao u sukob sa kompletnom srpskom političkom scenom. Zašto mu je trebao još i sukob sa Amerikom?
Svi projekti za koje se Amfilohije zalagao prethodnih decenija neslavno su propali. Nestale su Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, razišle su se Srbija i Crna Gora, rasplet na Kosovu se čeka. Svako bi se, pred takvim rezultatima, zapitao da li je negde pogrešio, ali se kod mitropolita Radovića ne primećuju skrušenost i preispitivanje
Da li će radikali na predstojećim izborima imati koristi od početka suđenja Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu
"Kad istaknete nekoga na skupštinsku listu, onda je to istaknuti pravnik"
Urbana legenda kaže kako je Vlada Bulatović Vib, nekadašnji urednik beogradske rubrike u "Politici", za njega govorio: "Skinuo sam ga s bandere, i ako ne bude bio dobar, vratiću ga na nju." Ipak, Vibovoj najavi nije bilo suđeno da se desi – pred Hadži Draganom Antićem, tada mlađahnim honorarcem, stajali su ozbiljniji državni zadaci. Krenuo je od dna, i bez ikakvih vidljivijih kvaliteta, brzometno napredovao do upravljanja velikom medijskom kućom, porodičnih večera s predsedničkom familijom i baratanja milionima. Postao je čovek kojeg oni koji su izašli na ulice u oktobru 2000. nisu želeli ni da vide
Po četiri "S" (sea, sun, sand & sex) se, vidi vraga, ne ide u Beograd, nego negde južnije, dok se u Beograd dolazi po četiri "K": knjiga, kazalište, kafana & kermes
"Ko mi je stavio bombe na prozor"; "Vreme" br. 876
Zoran Hristić, kompozitor, govori o muzici kao sredstvu za manipulaciju ("Politika")
Ćosićeva "aura" počela je drastično i velikom brzinom da kopni onog trenutka kada je nešto nalik na njegovu viziju spoja socijalizma i nacionalizma počelo da se ostvaruje
U prošlom broju "Vremena" Dejan Anastasijević je hladno i faktografski, uz mnogo uzdržavanja, ispričao šta se sve desilo i šta se sve nije desilo za šest meseci od kada su mu na prozor stavili dve aktivirane bombe, od kojih je jedna eksplodirala. Onda je nastalo naglo uzbuđavanje (adv. Srđa Popović) među radikalima i njihovim saradničkim vezama, kojom prilikom je palo mnogo uvreda, kleveta i teških reči. Druga pomenuta strana, Jovica Stanišić i njegova nevladina organizacija SDB, nisu se, međutim, uzbuđavali: oni su po ko zna koji put uzeli bolovanje, kao i svaki put kad stvari zaguste
Formiran baš u vreme kada se o Delti govori i piše tako kako se govori i piše, unapred osuđen za odbranu ovih ili onih interesa, unapred označen kao (političko, ekonomsko i svako drugo) sredstvo iste te Delte, Savet za promociju Srbije teško da će u narednom periodu uspeti da opravda prave razloge svog postojanja. A oni su, čisto da podsetimo, popravljanje slike Srbije. Koja je, opet podsećanja radi, više nego loša
Tadićeva Demokratska stranka sa razumevanjem prihvata Koštuničin predlog da se odluka o raspisivanju predsedničkih i lokalnih izbora donese posle 10. decembra
Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana
