Serijal "Teatrologike", snimljen nakon devet pokušaja da se zatvori finansijska konstrukcija, ostaje u RTS-ovoj arhivi kao deo velikog dokumentarnog bogatstva, kao zbirka emisija o izuzetnim umetnicima
"Kada počnemo da pravimo zakone i Ustav koji će regulisati naše probleme, naš mentalitet i naše potrebe, krenućemo napred. Kada isplaniramo sistem, kada prestanemo da donosimo situacione zakone, poput onog o ‘Beogradu na vodi’, kada prestanemo da donosimo izmene zakona o sudijama koji se prave za pojedine slučajeve, koji se tako čak i u Narodnoj skupštini obrazlažu, e tek onda ćemo krenuti napred"
Vučićev režim učinio je sve kako bi devalvirao ovdašnji univerzitet, njegove profesore, sve one koji su svoja zvanja i znanja pošteno stekli i zaradili, pa samim tim i svaku reč kritike koja bi iz tih krugova mogla da dođe
"Setite se kako su u finim zemljama, kao što su Čile i Argentina, stadioni punjeni neistomišljenicima koji su kasnije nestajali kao da ih nije ni bilo. To je bilo tu skoro, zar ne? Pretpostavljam da kod nas posle informativnih razgovora slede posete po kućama, pa onda ono što Vučićevi rade na severu Kosova i, najzad, stadioni"
Nije bilo dovoljno režimu Aleksandra Vučića što je "Novosti" brutalno opljačkao 2016. godine, nego ih je, tako ogoljene, 2019. i ukrao, a dok je pljačka formalno provedena kroz pravni sistem tako da bude legalna, posao oko legalizacije krađe je u toku
Nekakva politička biografija Ivice Dačića, čoveka koji je 30-ak godina u srpskoj politici, verovatno bi zahtevala kakvu omanju knjigu. Zbog toga će ovde biti reči samo o obrisima delovanja predsednika SPS-a kao ministra inostranih poslova Srbije
Postavlja se pitanje šta će Vladin avion u formalnom vlasništvu BIA? Zašto je njegova cena državna tajna? I šta će tim povodom reći Državna revizorska institucija koja bi, po zakonu, trebalo da kontroliše i trošenje sredstava Službe? Osim, ako se, pošto je prodavac kupac Galenike, nije postigla neka "kombinacija"
U jednoj predstavi којa je 24. decembra završena kao farsa, a mogla se pretvoriti i u tragediju, videlo se da vladarski par nema jasnu predstavu o realnosti i da svesno truje situaciju u Srbiji
Kao što političari mogu da postanu komični, tako i komičari mogu da postanu političari. Razlika je u tome što su komični političari nehotično komični i po pravilu padaju sa vlasti, dok su komičari širom sveta pokazali da znaju kako da dođu na vlast
Veliki, vanserijski novinari poput Dejana Anastasijevića nikada ne umiru. Oni samo odu na teren sa koga nam se javljaju u sjećanjima, snovima i mislima. Ritam je dnevni
Nakon šest godina Skupština Republike Srbije je 3. aprila ove godine usvojila predloge za izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju što će donekle pomoći roditeljima čija deca pate od teških oboljenja
Rusko zauzimanje aerodroma Slatina kod Prištine nije imalo veze sa Srbijom i zaštitom Srba na Kosovu. Reč je bila o unutarruskim igrama i borbi za prevlast, kao i o rivalstvu ljudi iz vrha Ministarstva odbrane i službi bezbednosti sa okruženjem tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. A na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bio je Vladimir Putin, direktor Federalne službe bezbednosti
Sistem se pokazao savršenim za organizaciono-vaspitnu partijsku hijerarhiju, ali je postao destruktivan za sve ostale, posebno za demokratiju
Nakon ubistva Đinđića nastupilo je, istakla je premijerka, vreme u kojem su političari i ljudi koji su preuzeli odgovornost za vođenje države pokazivali neverovatan stepen kukavičluka, bežanja od bavljenja teškim i nepopularnim temama, ogroman populizam... A onda je došao Vučić!
"Želim da čujem na primer šta imaju da kažu legende – Zdravko Šotra i Želimir Žilnik. Ali ne želim da znam šta ima da kaže Krle iz Idola. Ne zanima me šta ima da kaže Vučićević, zašto bi me zanimalo? U njima vidim one koji će iste takve gadosti pisati i za sledećeg gazdu, meni je to odvratno. Zovem samo ljude od integriteta, a ne one koji će ko god da je na vlasti pljunuti opoziciju, jer im je to posao. Naprosto, ne poštujemo takve ljude, mislimo da ne govore istinu nego govore namenski, plaćeno namenski, po zadatku. Takva im profesija"
Da sutra sa vlasti ode Aleksandar Vučić i konačno se dogodi čuveni 6. oktobar, kako će izgledati 7. oktobar? Ko će raditi na onome što od države bude ostalo, ostane li išta? To je, bar tako izgleda, na dosta fragilnom opozicionom delu političkog spektra Srbije konačno definisano kao najvažnije pitanje. Zato su u jeku radovi na pregrupisavanju, ukrupnjavanju ali i formiranju stranaka, registrovanju udruženja. Aktuelna je teza da bi neke nove političare, zašto ne i nove lidere, mogli da iznedre i protesti koji se proteklih meseci i nedelja održavaju po celoj Srbiji. S druge strane, za 7. oktobar se spremaju i neki od onih koji su 2000. preuzeli sistem od Slobodana Miloševića. Tada nisu uspeli da ga demontiraju i naprave državu. Sada ipak imaju malo više iskustva. Ovo im je druga i verovatno – poslednja šansa
Biti drugačiji i biti svoj, biti poligon za mnoge umetnike a nemati svoj ansambl, ali imati svoju estetiku koja se sastoji od susreta različitih koji se međusobno poštuju i uvažavaju. To je tako drugačije od svega što živimo ovih godina
Odanost jednom sistemu ne znači i prenebregavanje činjenice da je taj sistem počeo da "jede" sam sebe poput mitskog čudovišta Katoblepasa, koje grizući svoj rep napokon proždire i vlastitu utrobu
Pismo Redakciji "Der standard", Beč, povodom članka direktora Međunarodne helsinške federacije
Početkom leta 1997. dok je porodica Barbalić bila na odmoru radikalska vlast je u njihov stan u Ulici kapetana Radića Petrovića 12. u Zemunu uselila urednika "Zemunskih novina"...
"Ukoliko su domovi kulture u socijalističkoj Jugoslaviji, između svega ostalog, bili i terenski institucionalni punktovi namijenjeni oživotvorenju ideje ‘bratstva i jedinstva’, u ratu kojim je bivša država zdrobljena oni su poslužili kao mjesta za kategorično razvrgavanje bratstva. Danas, lišeni obilježja koja bi upućivala na kakvu-takvu katarzu i podrazumijevala barem minimalne geste pijeteta prema žrtvama, oni vegetiraju kao spomenici razbratnosti" —Viktor Ivančić
Tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu admiral Mamula je u svojim brojnim tiradama ponavljao patetično pitanje: "Koliko još Keljmendija ima u našim jedinicama?" Niko mu, valjda, tada nije mogao ponuditi odgovor prijemčiviji sujeti i interesima vojnog establišmenta od srpskog predsednika Slobodana Miloševića. On je maestralno ujahao i na taj talas "napada na Armiju"
Ako ne možete smisliti nešto što zvuči logično, recite nešto što zvuči poznato. A takve reči, uvek spremne, nude teoretičari zavere. Uopšte nije isključeno da ih političari i dvorski novinari u jednom trenutku prihvate ;
Žika Minović, osam redova u dnu 16. strane
"Građani Srbije nisu izašli na ulice tražeći fer i poštene izborne uslove, poštovanje Ustava i zakona, slobodu medija i uvažavanje kritičkog mišljenja zbog izveštaja Fridom hausa, oni su na ulicama jer osećaju duboku nepravdu, osećaju da je partija na vlasti zarobila sve državne institucije, da kontroliše većinu medija i da im je uskraćeno pravo da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju"
"Kažite vi meni, ko je u Evropi postao član Evropske unije a da se odrekao jednog dela svoje teritorije? Je l’ ima takav neko? Pa, Španci više brinu o nama kad su imali problem sa Katalonijom nego mi sami o sebi. Znate šta Vučić kaže za Briselski sporazum: ‘Mi smo morali neke bolne stvari da radimo.’ Čekaj, pa nisi ti lekar pa da pričaš o bolovima"
