Prilog raspravi o "razgraničenju"

Svako je imao svog Albanca

"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize

Udvorička posla

Vučićeva Osma sednica

Istorija Srbije (i Jugoslavije) bogata je ulizicama, udvoricama, laskavcima i karijeristima – kao što se zna. Zna se takođe da su takvi bili prvi koji će zabiti nož u leđa predmetima svog dotadašnjeg obožavanja. Pošto nas istorija ne uči ničemu, da vidimo gde smo sada kad je o tome reč

Portret našeg vremena – Slučaj Vjerice Radete

Inženjeri neljudskog primitivizma

Praktično svi oni koji u ovoj državi imaju ikakvu moć, izašli su ispod Šešeljevog šinjela i sledbenici su njegove škole mišljenja i izražavanja. Sama Vjerica Radeta jedan je od "lošijih đaka": tome u prilog govori i činjenica da u vreme najvećeg sjaja radikala niko praktično nije ni znao za nju. Pored stranačkih vedeta – Vučića, Nikolića, Martinovića ili Maje Gojković – ona nije ni mogla da zasija. Oni su u međuvremenu napredovali, Šešeljevu retoriku uvili u evropske oblande, naizgled se upristojili i upeglali, a ona je – eto – ostala tamo gde je i bila

Intervju – Vladimir Arsenijević

Imamo Srbiju kakvu zaslužujemo

"Na vlasti su ljudi koji su dosta vešto presvukli politička odela maskirajući se u nešto amorfno, prilagođeno savremenosti. To nisu više oni brutalni četnici kakvi su bili pre dvadeset godina, već neki iskrivljeni neoliberali balkanskog tipa koji pokušavaju da ostvare određenu komunikaciju s evropskim zemljama"

Prikaz knjige – »Ophođenje prema ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji 1991–1999.«

Haški pohod

Svašta je napisano i izgovoreno na račun Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Švajcarski istoričar i ekonomista Andrej Zgonjanin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Haški tribunal kritikuje nepristrasno, naučno utemeljeno, svoje teze potkrepljuje detaljnim i mnogobrojnim primerima. Njegovi zaključci svakako će se svideti onima koji relativizuju srpske zločine, ali to ne znači da su netačni, već da bi, naprotiv, trebalo da se shvate kao podstrek da domaće zakonodavstvo ne prestane da procesuira zločine koji nikada ne zastarevaju

Portret našeg vremena – Slučaj Mirjane Marković

Suze koje su najavljivale krv

Pristojna kazna Mirjani Marković, ne samo za stan – bila bi pokazna vežba pravne države, siguran znak da će sve Mirjane i svi Slobodani jednog dana ipak platiti za ono što su učinili. Tim pre što se i ovog trenutka, sigurno, radi isto ono što je radila supruga bivšeg predsednika i što raznorazne Cice sada dodeljuju stanove dadiljama, bodigardima, kelnerima i ostalim služiteljima vladajuće kaste

Mediji – Klinička slika

Linč, crni mrak i tišina

I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka

Crna Gora – Karijera Mila Đukanovića

Lijep, bridak i pametan

Nije to bez neke što od pre neki dan ponovo predsednika Crne Gore Mila Đukanovića zovu Milo Britva. No što je nego britva, kao što će se videti. Od pohare Konavala do članstva u NATO-u, sve ravnim putem

Portret savremenika – Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac

Nosilac ordena za govor mržnje

Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (17)

Koji zavet?

Skeptičan sam kad je reč o svim zavetima, zakletvama, zaveštanjima, mitovima itd., jer se oni nude kao otkrovenja obavezujućih večnih istina o kojima nema diskusije. Ali, ako bih baš morao da izaberem neki kosovski zavet koji mi se čini prihvatljivijim od drugih, onda to ne bi bio ni Milošev ni Lazarev, nego jedan zaboravljeni zavet. Mislim na amanet koji je, u Višnjićevoj pesmi Početak bune protiv dahija, Murat na samrti ostavio svojim naslednicima

Rast i propast Sava centra

Kako je partija skratila pozornicu

Jedna od najprepoznatljivijih građevina u Beogradu propada. Delta holding se pojavio na tenderu za Sava centar kao jedini ponuđač i to sa duplo većom ponudom od one koju su gradske vlasti tražile. Pitanje je, međutim, da li će SNS interes grada da pretpostavi održavanju projekcije Miroslava Miškovića kao državnog neprijatelja broj jedan. A Sava centar je počeo tako velelepno

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (16)

Kosovski mit, nekad i sad

Čast i ugled se ne brane autodestruktivnim i autističnim ponavljanjem mitoloških mantri koje su nastale u nekom drugom vremenu i koje nemaju dodir sa realnim životom. Srbija će obnoviti svoje dostojanstvo i samopouzdanje, duboko poljuljano fijaskom državne politike devedesetih kao i traljavom tranzicijom posle 2000, samo ako smogne snage da odlučno okrene novi list u vezi sa Kosovom

Srbija, Kosovo i Amerika

Igrokaz za domaću publiku

Da formiranje kosovske vojske ili Oružanih snaga Kosova ide svojim tokom i da je zvanična Priština za to dobila saglasnost Sjedinjenih Američkih Država – ne treba sumnjati. Takođe i da će protivljenje Srbije – kako god izgledalo oštro – da traje toliko dok se ne dobije neki ustupak, poput recimo konačnog formiranja Zajednice srpskih opština

Agresija na javnoj sceni

Ko su ološ, bednici i nesrećnici

Srpska opozicija je kriva za sve što danas ne valja jer "takvi ne doživljavaju državu kao svoju, već samo razmišljaju o tome kako će da sednu u fotelju i dočepaju se kase"; oni "crtaju metu na čelu" i predsedniku Vučiću i njegovoj porodici; Krik, Birn, Cins i Crtu plaćaju neprijatelji iz inostranstva s akcentom na Majkla Davenporta i Džordža Sorosa, televizija N1 je "američka", "Vreme" je "Miškovićevo", a svi zajedno su "ološ, jadnici, bednici i nesrećnici"

Intervju – Jelena Bogavac

Sloba i Mira ponovo među nama

"Svi koji očekuju pravdanje ili osuđivanje Miloševića biće silno razočarani jer, mi se time nismo bavili. Mene je u kontekstu Miloševića u spisateljskom smislu najviše zanimalo da se bavim izvornim poimanjem stvarnosti Mirjane Marković na osnovu njenih memoara kako bih dokazala jedan potpuni autizam, autoritarnost autizma koja je nas jako bolela, i protiv koje sam se ja, kao socijalno svesno biće, borila"

Ekonomija – Državna stanogradnja

Jeftin kvadrat na Vučićev račun

Za razliku od ovih stanova koji tek treba da budu sagrađeni, za one iz prethodnog nadahnuća, nikad izgrađene, mogao je da konkuriše svako ko ispunjava uslove za podizanje kredita. Za ove sad, ako uopšte uđu u proceduru, moći će da konkurišu samo zaposleni u ministarstvima sile – vojnici, policajci, zaposleni u raznim službama bezbednosti, pa i zatvorski čuvari. Kako je objasnio prvak ovog našeg nadrealističkog vodvilja: „Svi koji vode računa o našoj bezbednosti, a plate su im male"

Bojkot izbora i računice

Statisti, kolaboracionisti i ostali mačići

Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije

Nuspojave

Hag i francuske sobarice

Da je neko 1993. mogao da mi predoči spisak budućih "rezultata" tada upravo osnovanog Tribunala, bio bih vrlo zadovoljan

Haški tribunal

Kafanica, sudnica, ludnica

Snimak kako Slobodan Praljak ispija otrov obišao je svet i svakako nije nešto po čemu bi osnivači i osoblje MKSJ želeli da taj sud bude upamćen. Međutim, ovo spektakularno samoubistvo bilo je prilika za podsećanje na mnoge zločine HVO nad civilima u Mostaru, Gabeli, Dretelju, Lašvanskoj dolini i mnogim drugim mestima, kao i na ulogu pokojnog Tuđmana. Ti su zločini, u vreme kad su počinjeni, pali u senku reportaža iz opsednutog Sarajeva. Sada ih je Praljak doveo u prvi plan, što je verovatno jedina korisna posledica onoga što je uradio

Intervju – Božo Prelević

Režim protiv naroda

"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"

Lisica i ždral

Bespuća ličn. madlenijanuma

Bližnji su mi skrenuli ljubazno pažnju na uzroke pada moje popularnosti, na nezadovoljavajuć indeks citiranosti i uopšte na sunovrat mog društv. uticaja, pa možda i ličn. ugleda

Nuspojave

Daleko je Katalonija

Skoro sve paralele s Katalonijom koje se ovih dana povlače od Triglava do Vardara beznadežno su pogrešne, nategnute ili falsifikovane iz prizemnih motiva ili dubokog neznanja

Nova forma

Više o Dedalu i Ikaru

O umetničkom delu za dva klavira, glumca, bariton i hor vikača koje se ne uklapa u poznate nam žanrove, i novom viđenju velikog mita

Ekonomija – Slučaj RTB Bor

Dugovi iz ormara

Odluka Arbitražnog suda po kojoj je Srbija dužna da plati grčkoj kompaniji Mitilineos oko 40 miliona dolara na ime starih dugova nije uzbudila ni vladu ni ministre pojedinačno, jer je slučaj predstavljen kao brljotina onih od pre, sa kojima se ova vlada hrabro nosi za dobrobit cele nacije

Intervju – Goran Marković, reditelj i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana

Život u vladavini apsolutne laži

"Gore je nego devedesetih. Tada je postojao konsenzus o neprijatelju, o mračnoj sili koja nas gura u rat. Misleći ljudi su shvatali o čemu se radi. A sada, u potpunoj bedi (ne mislim samo na siromaštvo), taj broj ljudi se smanjio, većina je pobegla, a ovi koji su ostali dva puta su zaključali vrata svojih stanova i čekaju. Šta? Da neko drugi popravi njihov život? To se neće dogoditi"

Vojska i politika

Šef države, partije i vrhovni komandant

Pojam oružane snage, koji Vučić koristi u izjavama, u bivšoj SFRJ odnosio se na JNA, Teritorijalnu odbranu i policiju. Srbija teritorijalnu odbranu nema, a upotreba policije, posebno njenih specijalnih jedinica regulisana je Zakonom o policiji i nigde se ne pominje "vrhovni komandant"

Dr Ivan Vujačić, profesor ekonomije i bivši ambasador u SAD

Daleko smo od geostrateškog pupka sveta

"Ako zaista idemo ka EU, onda je neozbiljna izjava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, proglašenog za čoveka koji će se baviti politikom u vladi, da ćemo ako biramo između EU i Rusije izabrati Rusiju. I na to niko ne reaguje. Svi reaguju na intervju premijerke Brnabić u ‘Blumbergu’. To je interesantan fenomen, to je loš signal prema EU. Pritom je u najmanju ruku neobično da predsednik kaže da će podeliti resore premijera. Uz to, ako se formira specijalna kancelarija za odnose sa Kinom i Rusijom koju vodi prethodni predsednik, dakle on postrojava ministre u vladi, njemu ministri odgovaraju, sastanče, biće to vlada u vladi zadužena za odnose sa dve zemlje – Kinom i Rusijom. Sa ‘vladama’ koje vode Ana Brnabić i Ivica Dačić faktički imamo tri vlade u vladi ili vladu sa tri šefa. Neko treba da se zamisli nad tom kakofonijom poruka prema Zapadu"