Slušajući sinoć Vučića u Novom Sadu, čovek stiče utisak da je u Srbiju došao na traktoru obeznanjen od brige za porodicu. Ispada i da nije 1995. u Glini rekao da Krajina nikada neće biti Hrvatska, seo sa Šešeljem u kola i „zapalio“ za Beograd, a njegovim slušaocima kako bude
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
Posle prvog poraza Demokratske partije socijalista na parlamentarnim izborima pre nepune dve godine, (trenutno) predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović je ponovo uspostavio kontrolu vlasti koristići besomučne svađe decenijske opozicije. Tim povodom objavljujemo portret „Mila britve“ iz 2018. godine kada je sa mesta premijera po drugi put uskočio u predsedničku fotelju. Ništa se tu promenilo nije
Nedavno je otkriveno da je država prodala stečajnu imovinu štedionice Jugoskandika, ali se ne zna kako će je potrošiti. Ta vest je bila povod da ponovimo tekstove Miše Brkića iz 2001. godine u kojima je „Vreme“ otkrilo dokumenta o povezanosti Dafine Milanović, Slobodana Miloševića, i njegovih saradnika iz vrha države
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
Sinan Gudžević: Bendžo u Grabu; Službeni glasnik, Beograd, 2020.
Nakon pola godine pauze, predsednica Kosova Vjosa Osmani ponovo je najavila da Kosovo radi na pripremi tužbe za genocid protiv Srbije. Ova kosovska vlast na čelu sa Kurtijem ubeđena je da prethodna nije uradila dovoljno po tom pitanju
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Od srede 24. marta 1999. u 20 časova SR Jugoslavija je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na jednu suverenu zemlju od svog osnivanja. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana u trenutku kada su bombe već počele da padaju
Kao što Srbija nikada nije bila Slobodan Milošević, tako ni Rusija nije Vladimir Putin. Ona je na ulicama i u redakcijama nezavisnih medija. A ovi što u Srbiji brane rusku invaziju nisu nikakvi stvarni rusofili, već putinofili. Ništa ti nemaju sa pravom ruskom kulturom. Njima ama baš ništa ne znače Kandinski, Maljevič, Platonov, Stravinski. Mnogo su im bliži samodršci dinastije Romanov, Raspućin ili Staljin
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Politički put započeo je kao liberal, da bi postao suverenista, tj. antiglobalista, borac protiv kovid “ausvajsa” i migranata. Kaže da “samo Srbija nema alternativu”, što znači da Evropska unija ima
