Intervju – Milica Kralj, pozorišna rediteljka

Danas je opozicija svako ko misli svojom glavom

"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"

Finansiranje medija i sumrak javnog interesa

Crnu sadašnjost zameniće još crnja budućnost

Mediji koji su bili predmet privatizacije, odnosno "izlaska države", uglavnom su ubrzo dopali u vlasništvo ljudi blisko povezanih sa SNS-om ili su ugašeni: država je izašla, ušla je partija. Kako su ih kupili vladajućoj stranci bliski ljudi, te i takve medije, uz već notorne štampane tabloide i njihova onlajn izdanja, "krenula je karta"

Intervju – Milovan Pisarri, istoričar

Živimo u paralelnim svetovima

"Čini mi se da su često političke elite i same tvorci govora mržnje i da je to deo njihove političke strategije. Dovoljno je otvoriti tabloide i pročitati kako se protivnici, borci za ljudska prava, novinari, pa i drugi narodi, omalovažavaju, vređaju na najgrublji način, etiketiraju kao državni neprijatelji. (…) Situacija u državnim institucijama, koje opstaju dok se političke klase smenjuju, još je gora. Nažalost, malo je istraživanja, ali kad bi se, na primer, detaljno analiziralo funkcionisanje centara za socijalni rad, siguran sam da većina socijalnih radnika ne bi ni znala da odgovori na pitanja poput: šta je govor mržnje, šta je anticiganizam…"

Portret savremenice – Gordana Čomić

Salto mortale vojnika partije

Pitanje bez odgovora je koji su bili razlozi Gordane Čomić da se priključi ljudima prema čijem je ponašanju iskazivala prezir, nazivala ih kič-fašistima, precizno secirajući njihovo neprestano nasilje, isključivost i agresiju

Tri decenije višestranačke Srbije

Ruženje parlamentarizma i demokratije

Još ranih devedesetih pojavile su se negativne asocijacije na pojam demokratija, jer su pokušaj uvođenja demokratije pratili raspad Jugoslavije, ratovi, inflacija, nemaština, kriminal. S tim negativnim asocijacijama povezanim s tranzicijom, pa još i partokratijom koju je zapatilo Miloševićevo doba ali je svoju razradu i vrhunac doživela sa Aleksandrom Vučićem na vlasti, demokratski pokušaji uređenja države nisu imali mnogo šansi

Nova vlada i vanredni izbori

Zamka za opoziciju

Brojni su razlozi zbog kojih su prevremeni parlamentarni izbori u narednih najdalje osamnaest meseci u interesu Aleksandra Vučića i naprednjaka. To je ujedno klopka koju će opozicija veoma teško moći da izbegne

Čudnovata borba Aleksandra Vučića protiv korupcije

Brže, jače, unosnije

Mantra da je Vučić nepokolebljivi borac protiv kriminala i korupcije, čistog srca, čistog obraza, protiv koga se vodi besomučna kampanja tajkuna, opozicije i medija, ali on ipak nadljudskim naporima uspeva da pobedi, traje već osam godina. Efekti ove "borbe" takvi su da se s pravom može reći da je Vučić sredinom 2012. poveo državni aparat i sve njegove resurse, uz povezane firme i povezana lica, u borbu za korupciju, a ne u borbu protiv nje

Lični stav

Diskriminacija i govor mržnje u medijima

Komentari na društvenim mrežama adresirani na tražioce azila, izbeglice i migrante zapravo su upućeni celom društvu u Srbiji – lako se može protumačiti da bilo koja manjinska grupa u društvu može postati "legitimna" meta

Vučić i pregovori sa Kosovom

Osam godina trudnoće

Možemo tek naslućivati šta su sve Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić – dok je Boris Tadić rasprostirao svoje "crvene linije" – onomad naobećavali uticajnim zapadnim političarima da bi se ovi nasmešeni slikali sa dvojicom "lečenih radikala". S obzirom na to da su u pitanju oni čiji je politički otac u tom trenutku sedio u Hagu, obećanja mora da su bila vrlo izdašna

Izbori posle pandemije

Povuci-potegni, u savezništvu sa koronom

Vučiću bi odgovaralo i bilo u interesu da izborni posao završi što pre. Zna on da Srbima treba vreme da se ohlade i razmisle. Pa da je Slobodan Milošević raspisao izbore odmah posle bombardovanja, teško da bi Vojislav Koštunica i sva ondašnja ujedinjena opozicija imali bilo kakvu šansu protiv njega. Na kraju krajeva, ukoliko izbori budu uskoro, odmah posle karantina koji mu je poslužio da sve prethodne afere svoje osmogodišnje vladavine gurne pod tepih, predsednik će izbeći pitanja o ponašanju vlasti za vreme vanrednog stanja, kao i sva pitanja o negativnim posledicama mera tokom pandemije i ukupnom ekonomskom stanju zemlje

Dijalog vlasti i opozicije

Veliko predizborno farbanje

Godinu dana od opozicionog Sporazuma o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i nakon tri runde dijaloga vlasti i opozicije, vlast tvrdi da je ispunila i više od onoga što opozicija traži, dok opozicija smatra da nije postignuto – ništa

Komunalna milicija

Čemu služe, a uz to i ne rade

Nije nužno da će komunalna milicija biti stranački (zlo)upotrebljavana. No, postoje razlozi za brigu: nemaju sistem kontrole kao što je ima prava policija, praktično nema ograničenja partijskom zapošljavanju, a odgovaraju samo načelniku kojeg imenuje vladajuća većina

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

TEMA VREMENA: Protivnik je samo jedan. To su Oni! Predsednik Sklupštine Srbije Zoran Sokolović očigledno je postupio po naređenju. Tako su komunisti ujedinili opoziciju

Slučaj izbeglica iz Rakovice

Beskućništvo u doba napretka

Dok se u Skupštini vode rasprave o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, po kojima izvršitelji ne mogu da zaplene stan zbog dugova za komunalije manjih od 5000 evra, u beogradskoj opštini Rakovica grupi izbeglica oduzimaju se stanovi koje su sagradili sami, bez dinara pomoći države

Novo restrukturisanje Er Srbije

Sipanje u bunar bez dna

Kako je moguće da državne institucije tvrde da nisu znale koliki je dug JAT-a? Da Komisija za kontrolu državne pomoći poništava sopstvena rešenja? Da se ponovo ne zna kada bi to Er Srbija mogla da posluje sa dobitkom i na osnovu kojih zakona se netransparentno ponovo na desetina miliona evra srpskih poreskih obveznika upumpava u Er Srbiju

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Država protiv penzionera – Kako je preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci

Politička likvidacija prava

Šta će Srbiji zakoni i Ustav kad ima samoproglašenog vrhovnog sudiju, predsednika države Aleksandra Vučića i jedan broj partijskih poslušnika raspoređenih kao sudije, da njegove političke naloge, a u ime naroda (!), bespogovorno uobličavaju u presude koje s pravom nemaju veze

Kultura i država

Biram koga hoću

Da li je upravo izabrani novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu najava gašenja njegove inicijalne funkcije: razvoja kulture

Zoom

Dobra vest iz Brisla – Mogerini bi mogla da zaključa Aleksandra Vučića, ako treba, i tri meseca… Dok je Velja Ilić skromno tražio samo jedan dan u nedelji da se odmorimo od predsednika

Za Ivicu Dačića dovoljan je i Vučićev stav pa da nešto proglasi državnom politikom, samo što se čekao zgodan trenutak, a zašto je to upravo sada ne zna ni ministar inostranih poslova, a kamoli da znaju građani Srbije

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

(Izvodi iz stenografskih beležaka sa sastanka predsednika Republike Slobodana Miloševića i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa predsednicima skupština opština Republike Srbije, održanog 16. marta 1991. godine)

Kultura sećanja – Sto godina Jugoslavije

Mimikrija i metamorfoza jugoslovenskog nasleđa

Sto godina od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, Muzej Jugoslavije je obeležio izložbom "Dan vredan veka" i konferencijom "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa". Neka od pokrenutih pitanja su tema i ovog teksta: Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana i istorizovana? Da li je možemo razumeti kao završeni period koji je iza nas ili kao politički i kulturni predeo koji je uvek u pokretu i nastajanju? Da li na primeru multinacionalne, multikonfesionalne zemlje sa sopstvenim putem u socijalizam, koja se raspala pre gotovo tri decenije, možemo razmišljati o alternativama sadašnjim izazovima?

Vojska i politika

»Majmunjak« na lakat krivini

Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti na proleće 2018, njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za "izvlačenje", a on se nalazi u svim priručnicima za zamagljivanje očiju javnosti – "udri ciframa". Sada više nije reč o 1578 stanova u prvoj fazi, nego o 8086. A to što nije zakopan nijedan temelj za zgrade za onih prvih 1578 – nema veze

Zašto se uvodi obavezna Dina kartica

Guvernerka i evropski standardi

Mada opozicija tokom rasprave u Skupštini nije napadala obavezno uvođenje Dina kartice, poslanica Gordana Čomić nije dobila odgovor na pitanje na koji će način to biti urađeno. Zato su na društvenim mrežama mnogi izrazili otvorene sumnje da će ovde da oseti veliku kolateralnu korist, recimo, firma Asseco, gde sticajem okolnosti radi brat premijerke Ane Brnabić, što je poslužilo kao krunski argument zašto je ova cela akcija uopšte preduzeta. Ne treba se nad tim čuditi kad već znamo za sijaset slučajeva – Siniša Mali, Savamala, Vulinova tetka, samo su ordinarni primeri – kako sistem ume da funkcioniše

Proizvodnja lažnih vesti

Režimska mašinerija za širenje laži

Nema mnogo svrhe pitati se kako lažne vesti mogu tako lako da prođu u Srbiji, jer nam je odgovor ispred nosa. Krajem maja navršilo se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić stupio na dužnost predsednika Srbije. Tim povodom, portal Istinomer, inače posvećen proveri istinitosti izjava političara, objavio je opsežnu analizu izjava Aleksandra Vučića u prvoj godini predsedničkog mandata i izveo računicu da je više od 90 odsto njegovih izjava koje je Istinomer proverio bilo – neistinito

Zoom

Osiromašen život: Komisija za uranijum i drugi razlozi oboljevanja, uključujući tu i Kosovo

Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva

Na licu mesta – Protest u Nišu

Čik da nam uzmete aerodrom

Sednica gradske skupštine na kojoj bi odbornici konačno izglasali da niški aerodrom "Konstantin Veliki" iz vlasništva grada Niša pređe u ruke Republike Srbije trebalo je da se održi 10. aprila. Sednica je otkazana do daljnjeg, iz redova Srpske napredne stranke moglo se saznati da će lično predsednik Aleksandar Vučić, kad uzmogne, doći u Niš i objasniti zašto bi za Nišlije i sve građane Srbije bilo bolje da aerodromom upravlja republička umesto gradske vlasti. Ne zna se da li će objasniti i da li to sve ima veze sa obavezama prema Vansiju, koncesionaru beogradskog aerodroma "Nikola Tesla". Ranije zakazani protestni skup u organizaciji Inicijative "Ne damo niški aerodrom" ipak je održan u devet časova ujutro, u vreme planirano za ključnu i spornu sednicu

Politički život 2017.

Godina koju je pojeo Aleksandar Vučić

Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline