Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan izvestio je američki Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma na šta su se sve obavezali Beograd i Priština. Ukazao je i da je Milorad Dodik pretnja po stabilnost regiona, pohvalio razvoj u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji i naveo da se mora sprečiti maligni ruski i kineski uticaj u regionu
Amerika i Kina moraju da nauče da žive zajedno, to je način da se izbegne treći svetski rat. Na to je upozorio Henri Kisindžer, političar koji je prevalio stotu godinu, jedan od glavnih kreatora uspostavljanja diplomatskih odnosa između ove dve zemlje pre pola veka
U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”
Iako je tekst američkog lista bio tema na Odboru za spoljnopolitičke poslove Senata, analitičar organizacije Savet za politiku demokratizacije Kurt Basiner nije siguran koliko će priča "Njujork tajmsa" promeniti način na koji se SAD odnose prema Srbiji
Kuća u Austriji u kojoj je rođen Adolf Hitler koristiće se za obuku policajaca o ljudskim pravima, odlučeno je nakon dugotrajnog spora šta da se radi sa njom
Srpski patrijarh Porfirije uputio je svim direktorima škola u Beogradu poziv da sa učenicima i roditeljima učestvuju u Spasovdanskoj litiji. Nijedna škola se nije odazvala tom pozivu jer, kako kažu iz Foruma beogradskih gimnazija, crkva nije odvojena od države, te se deca time uvlače u politiku
Jednom mi je drugarica rekla kako je tata nije pustio da ide na proslavu osamnaestog rođendana najbolje drugarice jer ga je organizovala na splavu. Otac je smatrao da to nije mesto za njegovu ćerku. Ona je rešila da ode, po svaku cenu. Otac je povikao za njom da ona ne razume šta znači biti roditelj i da on to ne odobrava, jer se plaši. Moja drugarica se okrenula i pogledala ga u oči: “Ne, to nije tačno. Ti upravo nećeš da se plašiš i zato ti je lakše da ostanem kod kuće”
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je danas da će dečak koji je teško ranjen u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" a nalazi se na Institutu za majku i dete sa ozbiljnim povredama vrata i kičme, lečenje najverovatnije nastaviti u Čikagu, a država će snositi troškove. U urgentnom centru se leči šestoro muških i tri ženska pacijenta i svi su stabilni
Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Mada ukrajinski rat gotovo potpuno okupira svetske medije kao da ništa drugo ne postoji, to ne znači da ostatak sveta miruje, naprotiv. Bliski i Srednji istok zloslutno podrhtavaju
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Otvorenost u diplomatskom rečniku treba shvatiti kao neslaganje, možda i svađu. Ali, bez toga nema pravih razgovora. Važno je da SAD i Kina ponovo razgovaraju. Čak i mali deo poverenja i razumevanja između Bajdena i Sija mogao bi da pomogne u smirivanju opasnih međunarodnih incidenata
