Grčka na neslavnoj listi
Za građane i seljake…
Sada je na državi da napokon usvoji kontroverzni zakon koji će zarobljenim ženama priznavati status žrtve, a ne samo ilegalnog imigranta i kažnjavati klijente koji ih koriste
Španija-Maroko
Buka oko ničijeg „peršuna“
Spor oko suvereniteta nad ostrvcem nadomak Seute rešen je vraćanjem na status quo ali spor ostaje kao još jedna vruća tačka tradicionalno komplikovanih špansko-marokanskih odnosa
Nevladine organizacije
Sve po starom
Štiteći sopstvene vojnike od potencijalnog supranacionalnog preispitivanja (i sankcionisanja) delovanja u nekoj od brojnih zemalja u kojima su snage SAD raspoređene, američki predsednik je, međutim, paradoksalno i neplanirano izazvao kolateralni efekat u vidu dobacivanja medijski efektnog argumenta zagovornicima teze o "štetnosti" i "izdajničkom karakteru" domaćeg nevladinog sektora
Rusija među velikima
Sa pomoćne stolice – u glavnu
Za samog Putina samit u Kananaskisu predstavljao je uspešan završetak spoljnopolitičkog maratona, dugog gotovo dva meseca
Povodom smrti Džona Gotija
Mafija i mitologija
Filmovi o mafiji uvek će biti popularni jer ljudi žele da gledaju i po hiljadu puta istu priču. Pojaviće se sigurno više filmova o Jakuzi ili ruskoj mafji, ali će još dugo ta dvoredna odela na prugaste bele štrafte, to ljubljenje ruke bosu, ta odsečena glava omiljenog konja biti povod za maštarenje, ali i predrasude. Iako se 1992. godina zbog hapšenja Džona Gotija smatra za završnu Koza nostre, mit o mafijašima živeće još dugo, kao što su kaubojski filmovi nadživeli Bufala Bila
Američki predsednik na evropskoj turneji
Ruski iskorak na Zapad
Po svemu sudeći, Buš se mnogo prijatnije osećao u Rusiji ćaskajući s predsednikom o kome donedavno ni sam nije imao najlepše mišljenje, nego u prestonicama tradicionalnih saveznika. U poseti Rusiji zadržao se tri dana, dok je manje od celog dana proveo sa svojim nemačkim i francuskim domaćinima. Na prvi pogled stiče se utisak da su razgovori u Berlinu i Parizu bili mnogo napetiji od onih koje je vodio s bivšim oficirom KGB-a u Moskvi i Sankt Peterburgu
Intervju - Žorž-Anri Sutu
Budite savremeni – promenite elite
"Mi smo u Francuskoj vrlo brzo, odmah 1945, shvatili da moramo da krenemo sa istinom o ratu, ali i sa pomirenjem. Tu retoriku o istorijskim nepravdama i stoletnim ognjištima svet više ne prihvata i ne razume"
Rusija
Komunisti na meti
Uvređeni komunisti i agrari odlučili su da promene taktiku: zvanično prekidanje saradnje s vlašću, napuštanje svih rukovodećih mesta i prelazak u odlučnu opoziciju
Širenje NATO-a
Slovenija – lansirna rampa
Argumenti kritičara priključenja Slovenije NATO-u danas su jači nego ikada u poslednjih deset godina. I ne zvuče nerazumno
Sjedinjene Američke Države
Nuklearno ucenjivanje
Iako bi bilo preterano čitati "Nuklearni pregled" Pentagona kao već gotov recept za neku novu instant doktrinu SAD, ona ipak sadrži obrise buduće zvanične strategije za očuvanje nacionalne bezbednosti
Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)
Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića
Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.
Jovan Ratković, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u SRJ
Šest ciljeva
"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"
Diplomati i vojnici: Ratna pisma 1913-1916 (2)
Sudbina o koncu
Neočekivano brz i veliki ratni uspeh protiv Turske doprinosi da među balkanskim saveznicima u prvi plan izbiju pitanja teritorijalnih pretenzija i međusobnog razgraničenja na osvojenim (oslobođenim) teritorijama. Nikola Pašić nastoji da obezbedi čvrstu podršku Rumunije u srpsko-bugarskom sporu oko Makedonije
Feljton - diplomati i vojnici - ratna pisma 1913–1916.
Nikola Pašić u balkanskom loncu
Intervju - Damir Polančec, potpredsednik Podravke
Juha se kuha u… Takovu
"Ono što nas zanima je privatizacija industrije koja se bavi našim osnovnim asortimanom, proizvodnjom smrznute hrane i mineralne vode"
Sretenjski ustav – prvi celovit ustavni dokument
Ograničena monarhija – na papiru
Ustav (donet 16. februara po novom kalendaru, a ne 15. kako se obično misli) bio je na snazi svega dve sedmice pa je privremeno suspendovan
Aleksandar Simić, sudija saveznog ustavnog suda
U traganju za izgubljenom ustavnošću
Da li je u današnjoj političkoj realnosti moguća brza i stvarna ustavna rekonstrukcija države?
Rusko-poljski odnosi
Rano za oproštaj
U Poljskoj niko ne traži odmazdu, ali vlada uverenje da je Katin, kako je svojevremeno primetio Leh Valensa, "rana iz koje je izvučen trn, ali koja stalno krvari". U to se mogao uveriti i predsednik Putin prilikom nedavne posete Poljskoj
Novi prokonzul Kosova
U klizavoj fotelji
Nemac Mihael Štajner na mestu specijalnog predstavnika UN-a za Kosovo i Metohiju ima izvesnu prednost: posle kosovskog fijaska Francuza Bernara Kušnera i Danca Hansa Hekerupa i mali pomak napred biće slavljen kao uspeh
Novi državni kalendar
Pokretni praznik
Uprkos uloženom trudu i dobroj volji, redakcija "Vremena" nije uspela da na Koraksovom kalendaru označi državne srpsko-jugoslovenske praznike: čitaoci će, dakle, i ove godine morati da se snalaze
Božidar Đelić, intimni fragmenti jedne karijere
Jednog dana nismo imali ni za hleb
"Moram odmah da kažem da sam do 13. godine bio gotovo "indoktriniran" komunističkim idejama i njihovom interpretacijom preko mog dede, koji se ni posle Golog otoka nije odrekao ideologije svoje mladosti. Na primer, ja sam negde ‘73. čak pobedio na nekom konkursu pismenih sastava na temu: Zašto volim Tita"
Amerika – Rusija
Buš sa štitom
Predsednik SAD poručuje da Rusija više nije "Zla imperija", opasnost preti od "otpadničkih zemalja"
Razgovori o federaciji
Ustavotvorci napred
Vladajuća većina u Srbiji insistira na tome da se pitanje statusa savezne države, ovako ili onako, razreši do kraja marta, kako bi mogli da budu regulisani važni međunarodni aranžmani. Izgleda da evropsko posredovanje izlazi u susret takvoj dinamici. Tako se hitno otvara ona stara državna jednačina s nekoliko nepoznatih