Činjenica da Slobodan Milošević ne priznaje Haški tribunal i samim tim nema obavezu da ćuti o imenima svedoka (čak i onih zaštićenih), uslovila je da se prvi put u dosadašnjoj haškoj praksi to pravilo izmeni
Državni radio je sada negde između bivšeg partijsko-etničkog i budućeg Javnog: medijske babaroge su se povukle u svoje pećine (stroge), ali još uvek se diše na škrge...
Ono što se u Miloševićevo vreme zvalo "banka" od 3. januara više ne postoji na opšte zadovoljstvo građanstva i budućih štediša. Par stotina bivših bankarskih činovnika koji su radili u Jugobanci, Beobanci, Investbanci i Beogradskoj banci smatra da su krivci za njihovo ostajanje bez posla Labus, Dinkić i Đelić i pri tom neće da priznaju kako su deset godina držali zatvorene oči pred onim što je radila prva Miloševićeva bankarka – Borka Vučić. I kako uvek biva u ekonomiji, računi za naplatu su stigli
Šest medalja i tri titule evropskog prvaka u kolektivnim sportovima čine odlazeću prvu godinu XXI veka veoma uspešnom, ali je diskutabilno da li uspešno loptanje kompenzuje slabe rezultate u takozvanim bazičnim sportovima i sveopšti nivo fizičke kulture
Na vizit-karti mačak u srpskoj nošnji, sa opancima i harmonikom, adresa internet prezentacije, e-mail adresa, frekvencija (103,8 MHz), naziv koji privlači pažnju: Radio Dženarika
Iz trezora Muzeja istorije Jugoslavije nestalo je više od stotinu izuzetno vrednih slika, pa su kustosi muzeja došli na originalnu ideju: organizovali su izložbu da bi podsetili javnost da nedostaju neka od najznačajnijih dela, pre svega srpskih umetnika XX veka, ali i stranog starog slikarstva
