Digitalizacija arhiva Televizije Beograd
Istorija zemlje i televizije u 24 godine
Za bogatstvo arhiva Televizije Beograd u velikoj meri zaslužna je pozicija nekadašnje Jugoslavije u svetu, a članstvo u Pokretu nesvrstanih otvaralo je i vrata na koja novinari iz drugih zemalja nisu mogla da uđu. Zahvaljujući tome, arhiv sada poseduje neke izuzetno retke i dragocene snimke
Tehnički aspekt digitalizacije
Pripreme za novi TV ugođaj
Intervju – dr Tatjana Ćitić, odgovorna urednica RTS Digitala
i Satelitskog programa
Zauzimamo novi kurs
Očekuje se veliko unapređenje u tehničkom, tehnološkom i programskom smislu. Digitalizacija je preduslov za široku primenu konvergentnih medijskih usluga, pomeraju se telekomunikacioni kapaciteti i granice. Klasična televizija dobija novu dimenziju kroz interaktivnost. Sve to će biti veliki podsticaj za provajdere programskog sadržaja, televizijske stvaraoce, operatore, korisnike
Dosije
Izazovi digitalizacije
Šta je to digitalizacija, šta čeka građane, televiziju, radio-stanice i državu, zašto je ona neminovna, da li treba da kupimo nov televizor i radio aparat i kada ćemo moći konačno da gledamo Novaka Đokovića u Full HD rezoluciji
Izbori na Kosovu
Voker opet džoker
Pitanje vlade
Rekonstrukcija zdrave pameti
Aktuelna vlada Srbije nalazi se u drugoj polovini mandata i neophodno je da preduzme neke korake koji će obeležiti njenu vladavinu i otkloniti sumnju da opstaje zbog slabe i razjedinjene opozicije. Poslednji je čas da učini i nešto više za opštu dobrobit
Srpsko-evropska posla
Samo u Nemačkoj
Nema tog očaja koji će me naterati da sednem na patos srpskog vagona i to ispred WC-a. A ovde sam sedela i bilo mi je – savršeno
Portret savremenika – Robert Prosinečki
Čuvar lopte
Povratak nekrunisane Zvezdine zvezde u Beograd veliki je medijski događaj, ali će tek potvrda na terenu pokazati šta se zapravo dogodilo. Da bi pun stadion od proleća zaista slavio, trebalo bi da uprava ostavi trenera da radi svoj posao, inače će još jedna "legenda" brzo završiti karijeru u Ljutice Bogdana
TV manijak
Sofronije i Naruto
Vreme Evrope – Samoorganizovanje i stručno usavršavanje
Jednom godišnje
O problemima mladih kao važnom društvenom pitanju u Srbiji se razgovara samo jedan dan u godini – 12. avgusta, na Međunarodni dan mladih. Tada organizacije mladih najčešće predstavljaju svoje projekte koje realizuju uz podršku Evropske unije ili pak Vlade Srbije, preko Ministarstva za omladinu i sport. O mladima se potom pomalo diskutuje u medijima, a zatim se sve zaboravi
Festival nauke 2010.
Čiko, a gde je vaša laboratorija?
Tajkuni i svetska ekonomska kriza
Bil Gejts i drugovi
Kakav je odnos velikih bogataša i vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji i Kini
Intervju – Branko Milićević, upravnik Pozorištanceta Puž
Narodni učitelj Branko Kockica
"To što me ne angažuju za odrasle nije slučajno. Samo bi me tupavi reditelj uzeo da igram, recimo, Šekspira. Kladim se da bi usred mog srceparateljnog, najtragičnijeg monologa kralja Lira neko iz sale doviknuo: tata-ta-tira"
Priča sa naslovne strane
Poslovi, putovanja i prijatelji Cece Ražnatović
Kako je došlo do toga da Ražnatovićeva dobije radnu vizu za Australiju, u koju joj je, baš zbog braka sa Arkanom i hapšenja u akciji "Sablja" isti zahtev odbijen, za "Vreme" je objasnio Majkl Korkil, portparol Odeljenja za imigraciona i pitanja državljanstva Vlade Australije. "Zahtev za vizu koji je gospođa Ražnatović podnela 2007. godine, odbijen je u junu 2009. na osnovu člana 501 Akta o migracijama, koji se odnosi na takozvani test karaktera. Ako osoba koja podnosi zahtev za vizu ne prođe test karaktera, to može da znači da ima kriminalni dosije, da je bila ili je i dalje povezana sa osobama, grupama ili organizacijama koje su bile ili su još uključene u kriminalne radnje. Korkil je u pisanoj izjavi za "Vreme" pojasnio da osobe odbijene na osnovu člana 501 imaju pravo da se žale Tribunalu za administrativne žalbe i da prilože izjave svedoka koji bi potvrdili ispravnost njihovih karaktera. "U slučaju gospođe Ražnatović, to pravo je iskorišćeno, pa je Tribunal za administrativne žalbe 31. maja ove godine deaktivirao odbijenicu za vizu
Tribina »Ko šiša mlade« – 2. deo
Dimitrije Vojnov, dramaturg: Šta je sa ostalima
Ja bih voleo kada bi se ovo društvo malo više pozabavilo ovim ostalim mladim ljudima koji nisu bili tog dana na ulicama, koji se ponašaju manje ili više normalno, koji se ponašaju manje ili više odgovorno prema sebi i prema svojoj okolini
Izjava nedelje
»Ja sam četvrt Ličanin, nije to malo. Samo izaberite deo tela.«
Boris Tadić, predsednik, tokom posete Hrvatskoj, u Gračacu na Sajmu ličkih proizvoda (HRT)
Tribina »Ko šiša mlade« – 3. deo
Maja Uzelac, rediteljka:Tužna grupa
Naša takozvana kulturna elita, ako imamo tako nešto u ovom trenutku, mogla bi da se formira iz redova sadašnjih klinaca. Mada, oni su jedna užasno tužna grupa, da tako kažem, bukvalno su skup individua kojih uopšte nije malo, ali koji apsolutno nemaju oko čega da se organizuju ni u kakvom društvu, koje bi onda bilo nekakav značajan društveni faktor
TV manijak
Čuvam ovce nasred aerodroma
Koncert – Veče sevdalinki, 18. XI 2010, Sava centar, Beograd
Do poslednjeg sevdaha
Sevdahu je u poslednje vreme bitno bolje, ne samo zbog Damira Imamovića i global(kan)ističkih miljenika Mostar Sevdah Reunion, niti zbog maestralnog vica gde "...Zagoru ga utjera". U to su se mogli uveriti i posetioci koncerta "Veče sevdalinki" koji je održan prošle sedmice u Beogradu
Iz ličnog ugla – Srbija i Evropska Unija
Mamuzanje mrtvog konja
U crno-beloj vizuri zapadnih propagandista, Srebrenica je postala simbolički operator za Aušvic. Miloševiću je namenjena uloga Hitlera, Mladiću Ajhmana – a Tadiću Vilija Branta. Pa, ko se u tu sliku uklopi, uklopio se. A ko ne – utoliko gore po činjenice. I po njega
Slučaj Zvezdan Terzić
Čuvari tajne srpskog fudbala
Predaja nekadašnjeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije i budući proces protiv njega i njegovih pomagača mogli bi da pomognu u rasvetljavanju onoga što se naziva "fudbalska mafija" ukoliko tužilaštvo pokaže spremnost da ide dalje od sadašnje kvalifikacije
Izjava nedelje
»Ja spadam u one koji žive samo od plate. Tako da mislim da ne smemo da idemo u demagogiju, treba da vodimo računa o trenutku, najpre treba da se povećaju penzije i plate, ali treba da se deli sudbina naroda.«
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Srbije (B92)
Osiguranje
»Dunav« olimpijcima poklonio polise
Govorili su o Džoniju – YU štampa o Azri i Štuliću (1977–2005)
Glas iz centra sveta
Ima početkom osamdesetih Štulić i pohvala i osporavanja, ima svoj deo onih sioranovskih i priznanja i anatema, no kako vreme bude prolazilo, anatema će biti sve više, priznanja sve manje. Štulićeva plodnost i genijalnost ovdašnje će kritičare sve više nervirati, jer biti produktivan i biti genijalan ovde je greh neoprostiv koji se eventualno i samo donekle toleriše jedino ako umetnik ima snishodljiv i samoizvinjavajući odnos prema okolini. Štulić, znamo, nije takav
Razvojni put G17 plus
Alhemija ispred politike
Kako od sastojaka zanemarljive političke vrednosti napraviti zlata vredan politički proizvod i od kakve je koristi u tom poslu raspolaganje državnim resursima