Jedna od najčešće pominjanih tema u Srbiji je Evropska unija. To je tačka u odnosu na koju se definišu stavovi političkih stranaka, pogled na budućnost zemlje i sistem vrednosti. Takođe, EU se koristi kao ideal, regulatorni element ili zahtevni roditelj koji nas prisiljava da se ponašamo pristojno. Ipak, na ovdašnjim televizijama gledaoci veoma retko imaju priliku da se upoznaju sa životom unutar granica EU. Na Pinku, recimo, apsolutno nema detalja o svakodnevnom životu. U Evropu se putuje isključivo ako tamo radite kao gastarbajter, ili ako pevate kao estradna zvezda – opet pomenutoj dijaspori. Zamislite, recimo, Kursadžije koje bi se bavile temama recikliranja, poreza, obrazovanja, zdravstvene zaštite, radnih prava ili štednje.
Slično je i sa Prvom srpskom televizijom, gde je akcenat programa u ovom trenutku pomeren istočno, ka Turskoj, gde smo pronašli ne samo potencijalne političke i ekonomske partnere nego i sličan senzibilitet u sapunskim serijama. Serija „Kad lišće opada“, čije sam dve epizode odgledao ne bih li shvatio uzroke ekstremne popularnosti, u suštini najviše liči na – „Bolji život“. Samo ovde Giga Moravac ima gomilu ćerki (čitaj brigu oko miraza) porodičnu kuću na prodaju i status samostalnog referenta – poštenjačine u firmi. Kažem vam, sve kao kod nas! Ni tamo nema Evrope, a zavladao kapitalizam. Umesto Tite, vise slike Ataturka.
Evropom se dakle kod nas bave samo tri televizije iz javnog servisa. Dve su to formalno (RTS i Studio B), dok je treća to po izboru – B92, ili preciznije ANEM. Nedavno je, očigledno rukovodeći se sličnom logikom – Evropska komisija u Srbiji finansirala niz medijskih projekata o Evropskoj uniji na ove tri televizije. Bilo je zanimljivo videti kako će isti domaći zadatak uraditi tri učenice, tri srpske televizije. Cilj je svakako upoznavanje gledalaca sa svakodnevnim životom u EU, svojevrsna demistifikacija ove teme, što je za svaku pohvalu jer se oduzima tapija na temu iz ruku političara. Činjenica je da naši građani, bez obzira na vizne olakšice, iz ekonomskih razloga ne mogu da putuju, pa je onda lakše da putem televizije vide šta ih čeka „tamo preko grane“. Još tačnije, videće šta ih čeka kad „oni odande“ dođu kod nas. RTS se opredelio za putopisnu formu, novinarka informativnog programa je putovala po Austriji i Nemačkoj. Videli smo lepe predele, ljude koji koriste solarnu energiju, kvalitetne puteve, ukratko, jedan izveštaj čija je najveća vrednost pokazivanje da i van velikih gradova tamo ljudi žive u sličnim zgradama i kućama kao i mi, samo je sve ispravno, čisto i planirano. Ako je to bio cilj – postignut je.
ANEM-ov serijal je nazvan „Prepoznaj Evropu“ i nije ostavio poseban utisak. To je niz pozitivnih primera iz cele Srbije gde vidimo „Evropsku praksu, ili nivo kvaliteta“ bilo da je reč o proizvodnji, društvenim akcijama ili uslugama. Ono što je pohvalno jeste proširivanje TV vizure na lokalne teme iz Srbije, ali serijal u celini deluje kao ciklus TV priloga za Info kanal B92.
Prvo mesto na ovom konkursu, po mom mišljenju, zaslužila je emisija na Studiju B koja se zove „4B„. Umesto opštih tema, ili ličnog prikaza, ovde je napravljen logičan okvir – četiri podunavske prestonice i život u njima. Videli smo kako žive četiri prosečne porodice u Beču, Bratislavi, Budimpešti i Beogradu. Lepo i profesionalno su snimljeni gradovi, studenti, gradski funkcioneri i porodice u ova četiri grada. Ispostavilo se da bavljenje običnim (pežorativno nazvanim „komunalnim“) temama nauči novinare da prepoznaju ugao, priče i sagovornike koji će najslikovitije ilustrovati život u nekom gradu. Rezultat je pokazao kako je lokalno – u suštini univerzalno! Kada svako od nas podvuče crtu, bilo da glasa na izborima, planira životne ili poslovne poteze, ono što nas zanima (ili će nas zanimati, a tiče se EU) jesu konkretna iskustva. Koliko košta obrazovanje dece i kakav je kvalitet školstva, da li prosečna porodica može da priušti letovanje ili zimovanje, kakve uslove imaju studenti, kakav je penzioni sistem, javni prevoz, cene u samoposlugama i na pijacama. Ovu emisiju je finansirao Medijski fond u okviru evropskih integracija, a realizovao BBC World service Trust. Ako su naši novinari u stanju da naprave ovakve emisije, potpuno u skladu sa standardima koji važe u EU, ili na BBC-ju, onda nema nikakvog razloga da ovakve emisije ne gledamo češće, ne samo na Studiju B.
