Slučaj Batajnica

02.novembar 2005. Tatjana Tagirov

Ustajanje Beriša

Slučaj Albanaca iz Suve Reke 1999. godine ubijenih na Kosovu, te potom prevezenih i skrivenih u Batajnici, pre nekoliko dana napokon je dospeo pred istražnog sudiju za ratne zločine u Beogradu: uhapšena su devetorica bivših i sadašnjih srpskih policajaca, osumnjičenih da su u martu te godine u Suvoj Reci ubili 48 civila, od kojih je 14 mlađe od 15 godina, a među žrtvama su bile četiri bebe, jedna trudnica i jedna stogodišnja starica

Zatezanje na Bliskom istoku

27.oktobar 2005. Marko Savić

Sirijski otisci u Bejrutu

Posle atentata analitičari su bili saglasni da je najverovatnije reč o akciji neke obaveštajne službe i isključili svaku mogućnost da je u pitanju teroristički napad, jer je Hariri imao jako obezbeđenje, a način na koji je atentat izveden ukazuje da je on dugo bio praćen, i verovatno prisluškivan. Sirija je bila najlogičniji izbor za prvog i jedinog osumnjičenog

Intervju - Janez Drnovšek

27.oktobar 2005. Svetlana Vasović-Mekina

Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno

"Ja nisam dao pregovaračku polaznu tačku za Srbiju, nego konačno rešenje za koje smatram da je najuravnoteženije, koje pokriva srpski interes. Ubeđen sam da ukoliko krenemo direktnije ka konačnom rešenju – svi zajedno ćemo tu nešto uštedeti, za sve bi bilo bolje da se ta agonija ne produžava u nedogled. Izgubljeno je suviše vremena – za razvoj, za život, za normalnu egzistenciju ljudi. Time bismo morali da se bavimo"

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima

20.oktobar 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Svetska baština na crno

Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.

Pozorište

19.oktobar 2005. Ivan Medenica

Na ivici žanrovskog noža

Nebojša Romčević, Paradoks;
režija Egon Savin;
igraju Biljana Keskenović, Saša Torlaković, David Tasić Daf i dr.;
Narodno pozorište Sombor

Monografija o Jeleni Šantić

12.oktobar 2005. Slobodanka Ast

Do poslednjeg daha

To nije samo priča o jednoj izuzetnoj umetnici, o njenoj velikoj pobuni, o pravoj junakinji našeg doba, već je to priča i o nama u sumornim vremenima

Portret savremenika - Vukašin Maraš

12.oktobar 2005. Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Čovek iz senke

Jedan od glavnih oslonaca režima Mila Đukanovića nije postao ministar odbrane državne zajednice, što je prema Ustavnoj povelji trebalo da se desi još u martu, ali bi, prema nekim mišljenjima, možda mogao da računa na funkciju ministra vojnog sa sedištem u – Podgorici

Lekarske komore

12.oktobar 2005. Branka Kaljević

Lečenje zdravstva

"Kad doktor bude znao da će izgubiti dozvolu za samostalan rad, mislim da će se zamisliti da li će i dalje nastaviti po starom. Sad je imao mogućnost da prevari pacijenta i ode na sud, plati eventualno novčanu kaznu, ili da odleži u zatvoru i da se vrati na posao", kaže za "Vreme" pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić

Godišnjica ujedinjenja Nemačke

06.oktobar 2005. Lidija Klasić

Dobitnici i gubitnici

Postoje i mnoge druge, tokom četrdeset godina razdvojenosti, učvršćene razlike o kojima danas s najmanje opterećenja govore mladi

Tribina - Vreme izazova

05.oktobar 2005. Redakcija Vremena

Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu

U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Austrija

05.oktobar 2005. Andrej Ivanji

Crveni preokret

Pravi hit u Štajerskoj je gotovo zaboravljena, marginalizovana, decenijama pomalo smešna Komunistička partija Austrije

Evropa i Turska

29.septembar 2005. Duška Anastasijević

Korak ka Bosforu

Baš kao što je za tango potrebno dvoje, i ceo ples Brisela sa Ankarom otvorio je niz gorućih pitanja o identitetu, misiji i viziji čitavog evropskog projekta. Kao što je Brisel primorao Tursku da se duboko zagleda u sebe, tako je Turska primorala EU na sličan proces introspekcije. Gde su joj granice, kuda je pošla, kakvu ulogu želi da igra u svetu? Ceremonija 3. oktobra zapravo je zgodan povod da se krene u potragu za odgovorima

Intervju - Piter Akerman, predsednik Fridom hausa

29.septembar 2005. Dejan Anastasijević

Tanana umetnost provokacije

"Što se tiče Medlin Olbrajt ili Veslija Klarka, mogu da kažem samo sledeće: nikada nisam čuo za bombe koje daju efekte četrnaest meseci pošto ih bacite. I na kraju, ako pitate čak i Klintona, on će vam priznati da su i on i Olbrajtova bili iznenađeni kad je Milošević pao: nisu verovali da će "balkanski mesar" otići bez ispaljenog metka"

Intervju - Dr Bodin Drešević, direktor Razvoja, Majkrosoft

29.septembar 2005. Slobodan Bubnjević

Ostrvo izuzetnosti

U beogradskom centru razvijaće se podrška za prepoznavanje rukopisa za veliki broj evropskih jezika uključujući i srpsku ćirilicu i latinicu. Povratak stručnjaka koji je izuzetno visoko pozicioniran u hijerarhiji direktora kompanije uneo je izvesno uzbuđenje u beogradsku kancelariju, ali i u domaću javnost

Srbija pet godina posle Miloševića

29.septembar 2005. Dimitrije Boarov

Učinak demokratske petoljetke

Peti oktobar 2005. godine, peta godišnjica od kad je praktično srušen Miloševićev režim, tokom proteklih političkih svađa već je doživeo nekoliko suprotstavljenih tumačenja i reinterpretacija. Valjda je zbog toga i izbegnuta ponuda Evropske unije da pregovori o asocijaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore simbolički počnu 5. oktobra ove godine – mada je već i sam taj početak pregovora možda najkrupniji "ekonomski rezultat" te "demokratske petoljetke"

Portret savremenika - Milan Beko

21.septembar 2005. Vera Didanović

Čovek iz senke

Nakon više od tri godine potpunog odsustva iz javnog života Srbije, nekadašnji Miloševićev ministar za privatizaciju i ključni čovek u prodaji Telekoma, kum Zorana Đinđića, šef, a potom i poslovni partner Vladimira Popovića Bebe, prijatelj Jovice Stanišića, Milorada Vučelića, Danka Đunića, Slobodana Radulovića i drugih, ponovo se "ukazao" – kao učesnik u privatizaciji nekoliko firmi