Lisica i ždral
Rasuti teret
Šta da se radi sa uspomenama kojima prođe rok trajanja ili koje štaviše prestanu da rade?
Intervju – Staniša Brkić, istoričar, Spomen-muzej »21. oktobar«
Istraživanje nije gotovo
Državna komisija za istraživanje zločina okupatora radila je osam meseci, od oktobra 1944. do jula 1945. U njenim izveštajima stoji da imaju podatke za 2324 streljana lica, samo u Kragujevcu, bez okolnih sela. To je jedini validan dokument, korišćen u Nirnbergu, ali sudbina tog dokumenta je takva da se on prvi put pojavio u našoj muzejskoj postavci 2003. godine
Šumarice, 21. oktobar 1941. – 21. oktobar 2011.
Lebac sutra nemojte poslati
Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu
Izjava nedelje
»U toku lečenja u Nemačkoj, davali su mi antitela iz konjske krvi, a transfuziju sam dobijao od nemačkih davalaca krvi. Tako da sam, u stvari, sada pola Nemac, pola konj.«
Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, govori o prošlogodišnjem lečenju ("Blic Puls")
Lisica i ždral
Prejaka reč
Da mi je znati stoji li i sada u bečkerečkoj policiji ili u sudu Žikin iskreni i sažeti iskaz: "Ja ga nisam ubio, a ko jeste – fala mu"
Dvostruki veto u Savetu bezbednosti
Zašto kažeš Sirija, a misliš na Libiju
Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina
Vreme protesta
Vesela okupacija Volstrita
U stotinak američkih gradova održavaju se protesti zbog pohlepe jedan odsto najbogatijih koje organizuje pokret bez lidera "Okupiraj Volstrit". Demonstranti nose parole "Kraj korporativnog blagostanja", "Vreme je za revoluciju!", "Zaustavite rat protiv radnika" ili "Milijarderi, vaše vreme je isteklo". U Evropi marširaju "indignadosi", čiji protesti se najavljuju u desetak gradova
Ivo Andrić, pozorište, Oliver Frljić, Bosna, Pismo iz 1920. godine
Nišan na licu anđela
Ovogodišnji pozorišni festival MESS, a može se uostalom, unapred reći, i celu teatarsku sezonu u Bosni i Hercegovini, obeležila je predstava Pismo iz 1920. godine Olivera Frljića. Svojom prvom režijom u zavičaju, a nakon što je u širem regionalnom kontekstu već stekao slavu i reputaciju, Frljić se potvrdio kao trenutno najzanimljiviji post-yu pozorišni režiser. Uzevši čuvenu Andrićevu priču kao predložak, ali u zaista najlabavijem mogućem smislu, Frljić je zapravo ispisao svoje pismo iz 2010. godine
Valjevo – »Odbrana« manastira Gračanica
Zemaljski i božji zakoni
"Vernici", okupljeni oko monaha koji je isključen iz Crkve, oterali arheologe sa lokaliteta manastira Gračanica, onda sve zatrpali, posejali travu, i posadili cveće. I još, uklonili zaštitne najlone, jer se Srbi ne sahranjuju sa najlonima
Zoom
Oktobarska kolubarska bitka – Ceo svet je u previranju. Mi smo našu pobunu imali pre jedanaest godina. Onda smo se umorili, a neki su se i nakrali
Apatija caruje Srbijom. Boris Tadić našao se u poziciji čoveka koga je pogodio usud iz mađarske poslovice "Evo ti ništa i drži ga čvrsto". Deluje sve usamljenije i sve manje toga ima da nam kaže. Oni koji su mu opozicija, čak i u koaliciji kojom vlada, na njegovu sreću deluju još apatičnije i usamljenije. Ali ono što je dobro za njega ne mora biti dobro i za nas
Srbija iz briselske perspektive
Zemlja koja ne priznaje realnost
Iz perspektive Nemačke, Francuske ili Velike Britanije Kosovo je nezavisna država i ima sva prava da, ako je potrebno i silom, obezbedi kontrolu nad čitavom svojom teritorijom. Tu počinje i prestaje svaka diskusija
Evroskepticizam evroentuzijasta
I tebe sam sit Evropo
Datum početka pregovora već više niko ne očekuje, a optimističke prognoze kažu da bi se na pragu EU Srbija mogla naći najranije 2020. godine. To je već mnogo jači razlog za evroskepticizam ovdašnjih političara, jer – gde će oni biti za deset godina
Palestina – Zahtev za priznanje u UN
Obećana zemlja
Desilo se ono što Palestinci i veći deo muslimanskog sveta nazivaju istorijskim događajem. Palestinski predsednik Mahmud Abas podneo je 23. septembra zahtev za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama. Prema tom zahtevu, palestinska država bi trebalo da obuhvati Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prosledio je zahtev Savetu bezbednosti, ali tu se priča o punopravnom članstvu Palestine u UN završava, jer su Sjedinjene Američke Države najavile da će staviti veto na palestinski zahtev
Izjava nedelje
»Drago mi je što naša zalaganja ceni čovek poput Miloša Bojanića.«
Aleksandar Vučić, povodom pristupanja ovog folk pevača Srpskoj naprednoj stranci ("Alo")
Portret savremenika – Snežana Malović, ministarka pravde
Moćna, mlada i kriva za sve
Bilo bi šteta da se neko ko je ipak imao hrabrosti da se upusti u razmontiravanje okoštalog lošeg sistema sudstva i tužilaštva (u svakom smislu) okrivi kao jedini odgovorni. Za sve greške, ne male, osim Snežane Malović, aktuelne ministarke pravde, odgovornost snose mnogi: skupštinska većina, nasleđeni mentalitet političkog uticaja, oportunitet onih koji su se sakrili iza nje mlade i krhke u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva i drugde u društvu
Konci i mešanje
"Kako nas je Manter pročitao"; VREME 1080
Srbi u Libiji
Taoci građanskog rata
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Politička pozadina atentata na Đinđića
Jedan iskaz i pet hapšenja
Prvo se pojavila priča Miloša Simovića o tome ko je sve navodno znao za pripremu atentata, a onda je u utorak policija počela da hapsi bivše oficire Jedinice za specijalne operacije RDB MUP-a Srbije iz vremena oružane pobune u novembru 2001. Između te dve teme ima i te kakve veze, ali će biti jako teško te veze dokazati tako da to bude prihvatljivo na sudu
Navigator
Suvišni izveštaj
Bliski istok, Severna Afrika i turska ekspanzija
Rasplamsavanje starih sukoba
U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe
Dokumenti – »Radna etika« i stabilnost društva u Srbiji
Srbi nisu ni nesposobni ni lenji
Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.
Dokumenti i tumačenja – Srbija u očima američke ambasade (2)
Kako nas je Manter pročitao
Teško je ovde za bilo koga reći da nije napravio karijeru u "Miloševićevoj eri", bila ona preduzetnička, politička, čak i novinarska... Kad da je napravi? Mandat Kameruna Mantera podudario se srećno, u suštini, s periodom kada je srpskim preduzetnicima srpsko tržište postalo tesno i kad je otpala teza da su oni protiv evroatlantskih integracija radi zaštite sopstvenih monopolskih interesa, u strahu od Evrope i bilo kog drugog sveta, izuzev Rusa
Izjava nedelje
»A, kojim su sve budalama ljudi podigli spomenik, čak i meni, za života!«
Velimir Bata Živojinović, glumac, dugogodišnji SPS poslanik, na pitanje da li je vreme za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću ("Večernje novosti")
Intervju – Mišel Kvile, zamenik direktora Europola
Primerna saradnja niskog intenziteta
Saradnja Europola i Srbije je primerna u okviru postojećeg strategijskog sporazuma. Ključno za produbljivanje saradnje i potpisivanje operativnog sporazuma koji podrazumeva veću razmenu informacija je ispunjavanje evropskih standarda o zaštiti ličnih podataka
Opatija–Beograd via Đakovo
Taoci na slavonskom suncu
Inspektori koji samo vrše svoju dužnost, Štrosmajer, hrvatski zakon o saobraćaju, zamka na putu, prekršaj od sedamsto do dve hiljade evra, ili kako se grupa Jevreja na povratku kući ovog leta prisetila Jasenovca