80 godina Spomenika zahvalnosti Francuskoj
A la France!
Danas konstatujemo da o velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče još samo spomenici
Tajne službe u Velikoj Britaniji
Špijun koga nisu voleli
Špijuni moraju da rade tajno, ali moraju i da budu potpuno nezavisni u svom radu. Mnogi kritičari službi i u Americi i u Evropi zaključili su da je do rata u Iraku došlo zato što špijuni i njihovi šefovi nisu imali dovoljno integriteta da se suprotstave političkim ambicijama i planovima svojih nadređenih. Džon Sojers (ne slici) prvi je šef MI6 koji je prošlog četvrtka javno progovorio o delatnosti ove supertajne službe, čije postojanje britanska vlada nije htela ni da prizna javno sve do 1992. godine
Izjava nedelje
»Kako ćete da nas odbranite od pedera? Moraćete mnogo više konjice da dovedete i mnogo više policajaca.«
Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a ("Press")
Zemlja i ljudi
Zaklete device i noćni klubovi
Tirana je prihvatila modernu seksualnu revoluciju, ali tradicionalni moralni kodeksi su i dalje snažni na severu Albanije. Ipak, i tamo stvari počinju polako da se menjaju
Tribina – 2. deo
Želimir Žilnik, reditelj: Jugoslavija nije komunistička ideja
Dnevnici Ratka Mladića (2) – pretplatnici
Neki čudni Srbi
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
In memoriam – Vesna Parun (1922–2010)
Ruke jače od drugih
Otimati za sebe slobodu – ličnu, intelektualnu, polnu, na kraju stvaralačku, kao najvažniju – otimati je decenijama, bespoštedno, suicidalno, trošiti se emocionalno i fizički, davati, ali tražiti i pravo na uzimanje, tražiti svoje mesto – to je put koji je Vesna Parun platila na stostruki način
Srpsko-evropska posla
(Un)happy meal
Sudeći po osnovcima iz pekare, današnja odeljenja nemaju samo jednu debeljucu. Sudeći po statistikama, danas je svako peto dete uhranjeno ili debelo
Evropa na ulici
Francuska epidemija u državi blagostanja
Francuski sindikati nisu ostvarili pobedu nad državom još od 1995. Koliki je domet burnih protesta zbog smanjenja socijalnih prava? Da li nestaje država blagostanja i da li je ona kriva za promašaje neoliberala? Ponižena socijaldemokratija traži kompas
Prodaja Telekoma Srbija
Udaja državne mezimice
Za investicije u neki novi tehnološki nivo četvrte generacije Telekomov profit nije dovoljan. Uostalom, on je već danas neefikasniji od većine operatera u okruženju i ostvaruje, na primer, pet puta manji prihod po zaposlenom od Telekoma Slovenije i dva i po puta manji takav prihod od Telekoma Hrvatske
Novogovor
Huligan
Rudarska drama u Čileu
Put iz središta zemlje
Dugo je trajalo, bilo je veoma napeto, naporno, na trenutke frustrirajuće… Pa ipak, dosad najveća akcija spasavanja rudara zarobljenih duboko pod zemljom uspešno je završena
Multikulturalna uzbuna u Nemačkoj
Polumesec nad Brandenburškom kapijom
Nemuštom populističkom izjavom da je ideja multikulturalnog društva u Nemačkoj propala, kancelarka Angela Merkel pokušala je da popravi svoj katastrofalan rejting. Čini se, međutim, da bi to moglo da joj se obije o glavu
Protesti u Francuskoj i trojni samit u Dovilu
Pariz gori, Sarkozi se češlja
U Francuskoj potresenoj štrajkovima, blokadom rafinerija i uličnim sukobima sastali su se Nikola Sarkozi, Angela Merkel i Dmitri Medvedev da razgovaraju o odnosima EU i Rusije, raketama, strategijama. Da li su ta dva događaja povezana
Pozorište
»Rođeni u YU«, JDP:Tragovi u krvi
Ova je predstava nešto sasvim drugačije od klasičnog "repertoarskog pozorišta". To je, moglo bi se reći, pre neka vrsta kolektivnog autobiografskog eseja ispisanog pozorišnim sredstvima
Portret savremenika – Tomislav Karadžić
Lice srpskog fudbala
Uprkos javnom zalaganju na izgradnji stabilnog i uspešnog fudbalskog ambijenta, sadašnji predsednik Saveza će ostati upamćen kao čovek za čijeg je vakta domaće loptanje nogom doživelo svoje vrhunce u povezanosti sa kriminalom i nasiljem
Intervju – Dino Mustafić, reditelj
Podseti me šta to beše Jugoslavija
"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"
Reagovanje – Šešelj i drugi pritvorenici
Puše, debeli su i ne leče se
Povodom teksta "Haške boleštine" objavljenog u "Vremenu" br. 1030
Mario Vargas Ljosa – Književna biografija
Kao riba u vodi
Mario Vargas je pobunjenik, ali i sam kao da ne zna "protiv čega". On je protiv života bez cilja i smisla, smatra da je u svemu promašio zato što ni u šta nije verovao
Nobelova nagrada za književnost – Mario Vargas Ljosa
Pohvala piscu
Doktor nauka, angažovani intelektualac, dramatičar, publicista, sve je to Ljosa i još mnogo toga, ali je pre i iznad svega – romansijer. Sve one emfatične partiture Milana Kundere o romanu kao istraživanju postojanja i najvažnijoj umetnosti modernih vremena zvuče otkrivalački i istinito kad čitamo najbolje romane našeg doba, među koje bez sumnje spada većina Ljosinih
Pojas Gaze
Daleko od nezavisnosti
Umrla Milka Planinc, nekadašnja jugoslovenska premijerka
Promašaj velike štednje
Kao što je pokušaj hrvatskih posmatrača da uporede Planinčevu i Kosorovu prilično nategnut tako bi se sigurno morao okvalifikovati i pokušaj komparacije "odgovora na krizu" između nekadašnje SFRJ i današnje Srbije. Ipak, neke stvari podsećaju jedna na drugu
Alternativna istorija
Šta bi bilo da su oni pobedili
Posle mesec dana, "Vreme" opet izlazi. U inostranstvu, doduše, ali i na internetu. Redakcija se, onoliko koliko nas je preostalo, okupila opet u Plavu, Crna Gora, i zaključila da novine treba praviti svemu uprkos. Nada, međutim, nije izgubljena i uvereni smo da ćemo pre ili kasnije opet uspostaviti beogradsku redakciju "Vremena" – u slobodnoj Srbiji
Mitovi 5. oktobra (2)
Mrki, nezgodni, a poneko i naoružan
Da li je DOS imao svoje "vojno krilo"? I, ako jeste, ko ga je činio i kako je bilo organizovano? Odnosno, da li je Srbija bila na pragu građanskog rata
