Opozicija i Kosovo

Vučić i »primese fašizma«

Okupljanje opozicije u organizaciju koja će biti "više od koalicije, a manje od partije" i dogovor o 30 ciljeva ovog saveza (od kojih je rešavanje problema Kosova samo jedan), sveli su se na priču da srpska opozicija – bar ova koja se okuplja u Savezu za Srbiju – neće dati podršku Aleksandru Vučiću da potpiše taj pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom. Te da je SZS "desničarski", "antievropski", "antigrađanski" i "s primesama fašizma". Da li to onda znači da je svako ko se ne slaže sa potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom – fašista? I da ćemo se na referendumu izjašnjavati za ili protiv fašizma

Prikaz knjige – »Ophođenje prema ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji 1991–1999.«

Haški pohod

Svašta je napisano i izgovoreno na račun Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Švajcarski istoričar i ekonomista Andrej Zgonjanin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Haški tribunal kritikuje nepristrasno, naučno utemeljeno, svoje teze potkrepljuje detaljnim i mnogobrojnim primerima. Njegovi zaključci svakako će se svideti onima koji relativizuju srpske zločine, ali to ne znači da su netačni, već da bi, naprotiv, trebalo da se shvate kao podstrek da domaće zakonodavstvo ne prestane da procesuira zločine koji nikada ne zastarevaju

Istraživanje NSPM – Srbija – leto 2018.

Da li su naučene gorke lekcije

Ma koliko da ste, možda, s razlogom skeptični prema aktuelnoj opozicionoj ponudi, kao i trenutnim formama opozicionog organizovanja – strateško objedinjavanje "prave opozicije" zapravo nema realnu alternativu. Jer, na kraju krajeva, samo od tih 10-15 odsto, doduše, kolebljivih glasača, ali tvrdih antinaprednjaka, zavisi da li će na sledećim parlamentarnim izborima antivučićevska opozicija imati pristojnih i u datim okolnostima respektabilnih 35-37 odsto. Za sve više od toga potrebno je pravo i ne mnogo verovatno čudo

Intervju – Borko Stefanović, Levica Srbije

Savez za potpunu promenu

"Davanje stolice u UN uz pristanak Vlade Srbije jeste nešto što mi se čini da se Vučić priprema da uradi, jer mi deluje da je nekom obećao da će to da uradi. To bi bilo vrhunsko poniženje i ukidanje Srbije kao suverene države, a ako ćemo to tako uraditi, onda Vučić treba da ode kod Putina i Si Đinpinga i da im on saopšti da treba da dignu svoj veto u Savetu bezbednosti i omoguće Kosovu članstvo, jer bez dizanja tog veta Kosovo ne može biti članica UN"

Podsećanje

Prolaznost i objašnjenja

Uz Da se objasnimo, odabrane tekstove ukletog pesnika Dušana Jaglikina

Intervju – Nadežda Milenković

Svi pojavni oblici predsednice Vlade

"Premijerkin nastup se svodi na te tehnike koje se nauče na seminarima za nevladine organizacije. Te neemotivne, do dosade politički korektne izjave, rečenice koje te ne dodiruju i sa kojima ne znaš šta bi. Kako da vam kažem, nikad od nje Vučić umesto Vučića. No, valjda je zato i dovedena"

Vojska, politika i mediji

Ko je rekao S-300

"Putin će nam dati S-300, ali stvarno", samo je jedan od mnogih naslova iz "Informera" u protekle dve godine koji su na sličan način ponavljali režimski mediji. A onda je ovo glasilo objavilo Vulinov demanti da je Srbija poslala zvaničan zahtev za isporuku ovog raketnog sistema kao da prvi put čuje za njega

Globalna konfuzija

Tramp, Putin i geopolitika u kešu

Četiri trgovinska rata Donalda Trampa, evropska nervoza zbog para za NATO, uznemireni živci Engleza zbog njegovog susreta s ruskim predsednikom, rizici iranske krize

Nuspojave

Od poricanja do naricanja

Vreme je da prestanete da se ritualno zgražavate što nas vedete tzv. režima otvoreno preziru: poštovanje se zaslužuje

Tapija na Putina i patrotizam

Metar Kosova i kilometar puta

Otvoreno pismo Slaviše Ristića upućeno Vladimiru Putinu samo je pokušaj jednog doslednog političara da ukaže na neistine i poluistine kojima se ovaj režim služi, i da objasni, svakako ne samo Putinu, nego pre svega zainteresovanoj srpskoj javnosti, posebno onoj na Kosovu, da nisu prethodnici Vučićevi oni koji su "sve izgubili" na Kosovu, i ostavili Vučiću ništa, kako on to uporno tvrdi

Tribina »Vremena« i CIRSD-a

Srbija između Rusije i Zapada

Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Dnevnik srpskog navijača

»Politička« pozadina poraza

Nikada, naravno, nećemo znati da li je Vučićev "imperativ" da se Švajcarska "mora pobediti" dodatno opteretio trenera i igrače i uticao na to da, suprotno svim fudbalskim rezonima, naša grogirana reprezentacija pred kraj krene u neke smušene napade i tako pokuša izboriti "zacrtanu" pobedu. Ali sve ono što je toj utakmici prethodilo i sve što se dešavalo tokom i posle nje, apsolutno potvrđuje da politiku i sport (i rat!) ne treba mešati više nego što je to već po prirodi stvari – pogotovo kada su nacionalne reprezentacije u pitanju – povezano

Zoom

VAR iz Brisela – Da kamere rade, možda bismo videli kako Vučić i ekipa ginu u odbrani, pletu igru u veznom redu i junački napadaju, dok nas protivnik mučki udara po cevanicama i u bubrege, ali na Srbima se ne primenjuje nova tehnologija

Plašenje naroda ratom deo je predreferendumske taktike ovih što su sada na vlasti. Taj strah je indukovan uz svesrdnu podršku medija koji služe režimu, uz svakodnevne udarne naslove i vesti o planiranom upadu Šiptara – u različitim formacijama i uz različite oblike asistencije – na severni deo Kosova

Dokumenti

Naša životna priča

Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo

Intervju – Milan Ristović, istoričar

Samosvest, otpor i Goli otok

"Ako sudimo o 1948. i njenim posledicama, vidimo da je tada došlo do guranja u stranu emocionalnog shvatanja politike i prihvatanja novih pravila igre. Jer, ko to ne uradi, taj je potpuno propao. Jugoslovenski komunisti bili su prinuđeni da pronađu racionalno rešenje da bi opstali i da to nisu uradili, završili bi oduvani sa istorijske scene uz ko zna kakve posledice po stanovništvo. Njihov ideološki otklon nikad nije bio potpun, ali je 1948. dovela do umekšavanja i reformisanja sistema. Uradili su nešto što je do tada bilo nezamislivo – presekli su pupčanu vrpcu koja ih je tako čvrsto vezivala za sovjetski model"

Intervju – Božo Prelević

Mafijašenje države

Kada preuzmete vlast, onda garantujete da možete da obezbedite osnovna ljudska prava. Ako vam se svaki dan dešavaju ubistva, onda vi niste nikakav garant mojih osnovnih prava da mogu bezbedno da šetam ulicom ili da mi nećete dići kola u vazduh. Ne zaboravite, sve što se tako javno dešava, bilo na ulici bilo u medijima, ostavlja sliku i pečat moći države

Turska – Pobeda Redžepa Tajipa Erdogana

Tehnički nokaut u prvoj rundi

Pobedom Erdogana na predsedničkim i parlamentarnim izborima na snagu stupa predsednički sistem koji mu daje gotovo neograničena ovlašćenja. Treba očekivati da će sada još žešće da se obračunava sa opozicijom, da će nastaviti sa islamizacijom zemlje, da će voditi još agresivniju spoljnu politiku

Klinci

Navigator

Metan u mutnoj vodi

Nuspojave

Fotelje na sigurnom

Revizija je potpuna: nisu oni svima nama ukrali trinaest godina života, nego smo mi njima ukrali trinaest fotelja

Zoom

Dve fotelje, druže – Kako Maja Gojković izigrava Indijanu Džonsa i čemu služe arheološka istraživanja petooktobarskih događaja

Vučić nam tvrdi da je spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč

Fenomen

Svirajte večeras, momci, dok srce ne prepukne

"Rebetske pesme pisali su rebetisi za rebetise. Rebetis je bio čovek ophrvan tugom, koju je izbacivao iz sebe", piše u knjizi Gejl Holst o supkulturnom muzičkom žanru nastalom kao otpor grčkog naroda protiv diktature

Intervju – Sofija Kordić, novinarka i književnica

Smisao života je volja za životom

"Kada su nas posjetili rođaci sa Raba, s tada četverogodišnjom kćeri, naš Lukas je imao tri godine, djevojčica je upitala roditelje: ‘Ma, ljudi kako se to moglo dogoditi Lukasu da živi u zemlji u kojoj se ne priča njegov jezik?’ Ta rečenica je, koliko djetinje naivna i smiješna, toliko i bolna"

Lični stav

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske

Slučaj Stefana Cvetkovića, plastični sat i specijalni rat

Sluđivanje naroda

Ono što je započelo kao tragedija pretvorilo se u potpunu farsu, a javnost sluđena od svega imala je nekoliko dana drugačije napetosti: slučaj "ubijene pevačice" zamenio je slučaj "otetog novinara". Na kraju, od velike galame ostaće nerazjašnjeno glavno pitanje – da li je vlast sve znala od početka? U najcrnjem scenariju, čitav ovaj događaj organizovao je sam režim u želji da kompromituje novinarsku profesiju koja je inače na ivici propasti. U drugačijoj, malo povoljnijoj varijanti, vlast je samo lukavo iskoristila egzibicionizam jednog čoveka koji je voleo da javno kaže moćnima da ih se ne plaši i da će ih sve razbucati

Uspomena – Daša Drndić (1946–2018)

Golgota gospodske osobe

Književnica, koja se nije dala gurnuti na dno, veliki deo sebe ostavila je Beogradu

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"