Populaciona politika

26.februar 2025. Tijana Stanić

Demografski pad i vladine mere

U 2024. godini rođeno je 60.311 beba, 502 manje nego godinu dana ranije, što je najmanji broj živorođenih još od 1900. godine, iako je u međuvremenu Srbija prošla dva balkanska rata, dva svetska rata, krizu tokom devedesetih i bombardovanje. Do sada je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju pokušalo da natalitet podigne materijalnim podsticajima, a prvi put se najavljuje i rešenje van dosadašnjeg modela “evo vam novci”. O čemu se radi?

Vlast i natalitet

09.oktobar 2024. Mila Jovanović

Deca se ne mogu naručiti i platiti

“Novčana pomoć koja se pominje u spotu Ministarstva za brigu o porodici više deluje kao uteha unesrećenom nego kao podsticaj srećnom ocu koji istinski želi više dece”, kaže za “Vreme” sociološkinja Nada Sekulić. A prema istraživanju Centra za mame, navodi Jovana Ružičić iz ovog udruženja, “svaka deseta žena u Srbiji ne želi da više ikada bude majka nakon što proživi akušersko nasilje”

NAT se bavi akreditaciom studentskih programa

Privatni vs državni fakulteti

28.avgust 2024. Milica Srejić

Putevi, prečice i stranputice univerzitetskog obrazovanja

Kakvo znanje pruža privatni, a kakvo državni fakultet, te postoji li razlika u stečenoj diplomi? Koje predrasude postoje u vezi sa studijama na privatnom i na državnom fakultetu? I koliko je istine u njima? Šta o tome misle studenti, a šta profesori

Natalitet

30.jun 2024. B. B.

Đurđević Stamenkovski: Uskoro pola miliona dinara za prvo dete

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da će uskoro biti izmenjen Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, i da će iznos za rođenje prvog deteta biti povećan na 500.000 dinara, a za drugo dete na 600.000 dinara

Skupština Beograda

Izbori 2024.

29.maj 2024. Nedim Sejdinović

Svi gradonačelnici Beograda od 2000. do danas

U nedelju 2. juna biće održani izbori u 66 lokalnih samouprava. Među njima su i oni za skupštinu Beograda. Opozicija koja ne bojkotuje izbore u glavnom gradu ima dva relevantna kandidata – Dobricu Veselinovića, jednog od lidera Zeleno-levog fronta, ispred koalicije “Biram borbu”, te Savu Manojlovića koji predvodi Pokret “Kreni-promeni”. U tom kontekstu valja podsetiti ko su sve bili prvi čelnici Beograda od demokratskih promena 2000. do aktuelnih izbora. Zaključci se nameću sami

Čekajući novu vladu

19.oktobar 2022. Slobodan Georgijev

Ana i dvadeset pet ministara

Aleksandar Vučić je u svojoj računici razumeo da mora više toga da podeli koalicionim partnerima i da pravi neku vrstu širokog fronta u koji bi trebalo da uđu i oni koji nisu SNS, nisu SPS i nisu manjine, ali im saradnja s njim nije problem pa mogu da se pridruže tom jezgru iz koga će se sutra praviti novi pokret “Normalna Srbija” ili “Srpski blok”, kako ga već zovu neformalno

“Ženska vlada”, na kraju mandata

10.avgust 2022. Jovana Gligorijević

Minstarke ispod staklenog plafona

Kada je formirana poslednja vlada, ceo državni vrh je bio ponosan i nesnosan povodom činjenice da polovinu sastava čine žene. Dve godine kasnije, na izmaku mandata “ženske vlade”, izvesno je da je u ovdašnjem političkom kontekstu nebitno sve osim Aleksandra Vučića. A on nije žena

Vesti

26.novembar 2021. M.P.

Podsticaj nataliteta: 300.000 dinara za prvo dete

Kako predlog najnovijih mera koje bi mogle da povećaju broj stanovnika naše države objašnjava ministar Ratko Dmitrović, kako nauka, a kako građani, i zašto, navodno, ljudi s više dece više vole decu od onih koji imaju samo jedno dete

Politika utapanja

SPAS ZA SNS

U Vučićevom matriksu, u kome svako ima svoju namensku ulogu, i javnu i tajnu, koju igra u strogo kontrolisanim uslovima podaničkog ponašanja, čisto gubljenje vremena predstavljao bi trud da se razloži i razume svačija politička finesa. Za sada, makar je jedno jasno: Aleksandar Šapić se konačno odlučio na koju će stranu i to je dobro za političku scenu Srbije, a za opoziciju najviše

Intervju – Branka Prpa

Od ljudske krvi ruke se ne mogu oprati

"Zašto Vučić nije demisionirao kada je Slavko ubijen? Zašto nije podneo ostavku kao ministar informisanja, ostavka je moralni čin. Zašto nije rekao: pošto se ovde dešava nešto s čim ja nisam upoznat, ja neću da zbog toga snosim odgovornost, i demisionirao. Ali ne, posle svega toga, taj zakon o javnom informisanju i dalje je bio u funkciji sve do pada Miloševića. I sad kaže – šta? Da ne zna ništa? Pa, neće biti"

Mediji

24.avgust 2016. Tamara Skrozza

Šta je ostalo posle Tasovca

Umesto da stane u odbranu dosledne primene zakona, ravnopravnih tržišnih uslova, poštovanja etičkih i profesionalnih standarda, i da učini sve što može kako bi omogućio rad medija u javnom interesu, Ivan Tasovac se saginjao kada je trebalo da digne glavu, ćutao kada je trebalo da govori, a govorio kada bi mu bolje bilo da ćuti

Dosije – Devedesete

16.mart 2016. Jovana Gligorijević

Sećanje na zla vremena

Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...

Memoari Mirjane Marković

07.oktobar 2015. Jovana Gligorijević

Nije bilo tako

Cvetići, leptirići i ušećereni stil pisanja Mirjane Marković ne iznenađuju nikoga ko prati pisanje ove autorke još iz vremena kolumni u "Dugi" ili objavljivanja knjige "Dan i noć". Nikog ne čudi ni njena apsolutno iskrivljena slika realnosti i događaja koji su doveli do pada režima njenog muža Slobodana Miloševića. Ono što, međutim, beskonačno vređa, jeste to što Mirjana Marković, koja se od 2003. nalazi u bekstvu, nikako da "začepi" i ostavi na miru sve pobijene, osakaćene, prognane, opljačkane, osiromašene i sluđene od života pod režimom njenim i njenog muža

Intervju – Dušan Mašić

15.jul 2015. Jovana Gligorijević

Samo jedan čovek u Srbiji može da oda poštu u Srebrenici

Neko mora da preuzme političku odgovornost za sve što nam se desilo u poslednih 20 godina, a možda bi Vučić jedini mogao da bude taj. Ali, ne postoji teorijska mogućnost da ti istreseš sav prljav veš koji si godinama skrivao i da ostaneš na vlasti. To onda znači povlačenje iz politike, a političari teže da ostanu na vlasti

Zoom

08.jul 2015. Dragoljub Žarković

Sitno pismo za kraljicu – Nikolić i nije računao da će se to što je napisao čitati u Bakingemskoj palati koliko u srpskim kafanama gde se raspreda politika i distribuira moć. I Vučić, naravno

Skupština Srbije je pre nekoliko godina usvojila međunarodnu Konvenciju o genocidu pa je i to obavezuje da ne negira presuđene stvari, ali bi striktna primena tog standarda ugrozila "malu privredu negatora" i iz političke orbite izbacila mnogo ljudi koji bi od toga da prave politički kapital

Lični stav

15.april 2015. Dragan Popović

Šta su nama evropske integracije

Evropske integracije nisu i ne smeju biti cilj. Cilj je moderna i uređena država, koja počiva na vrednostima na kojima počiva i Evropska unija. Pregovore treba maksimalno iskoristiti da se dostignu standardi EU u svim oblastima života. A da li ćemo na kraju i ući u Uniju – potpuno je sporedno

Promena imena ulica

24.septembar 2014. Tanja Jovanović

Kako su se Peko i Koča vratili u Beograd

U prethodnih dvadesetak godina, dok su na vlasti u Beogradu bili Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, u "ratu za interpretaciju istorije", u nekoliko talasa i pravdajući se antikomunizmom, sa beogradskih ulica su sistematski brisane table s imenima antifašističkih boraca. Nova gradska vlast načinila je zaokret u ovoj politici dajući dvema beogradskim ulicama imena slavnih partizanskih komandanata – Koče Popovića i Peka Dapčevića

Vlada u izbeglištvu

02.mart 2005. Miloš Vasić

Krajišnici, đe ćemo na prelo

Grupa zanimljivih građana uspela je konačno da "obnovi" Skupštinu Republike Srpske Krajine i čak da izglasa vladu u izgnanstvu. Od toga će štetu imati svi, najviše Srbi u Hrvatskoj, a korist samo Srpska radikalna stranka, kojoj se ostvaruju pusti snovi Tome Nikolića

Nuspojave

22.decembar 2004. Teofil Pančić

Nečista krv

Domaći zadatak "Velimira Gajića" zakonito je čedo Koštuničine Srbije, one u kojoj je sav talog iz devedesetih ponovo veselo izronio na površinu

Izbori 2020.

25.jun 2020. Zora Drčelić

Nemamo institucije, imamo SNS

Za to što posle nedeljnih parlamentarnih i lokalnih izbora nema više parlamentarne opozicije u Srbiji, najveću odgovornost snosi Aleksandar Vučić, ali su mu, nema sumnje, u tome da potpuno ogoli prirodu svoje vlasti pomogle i one opozicione stranke koje uprkos svim pritiscima i spolja i iznutra nisu htele da učestvuju u njegovim izborima. One koji su odustali od bojkota i odlučili da izađu na izbore, građani s protesta "1od5 miliona" kaznili su na ovim izborima jer nisu hteli da ih slede do glasačkih kutija. I to treba da imaju na pameti