Istok-zapad: Zemlja drugih i Dezorijentalna
U zemlji drugih… i u drugoj zemlji
Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.
Rat u Ukrajini
Dan 31: Bitka za Herson i ruske trupe u Mariupolju
Ruske trupe ušle su u centar Mariupolja. Vode se žestoke borbe za strateški važan Herson. Odesa se priprema za ruski napad. NATO pojačava istočno krilo, UN poziva na obustavu ratnih dejstava u Ukrajini, Lavrov govori o „totalnom ratu“ protiv Rusije
Liberalni konzervativizam Vladimira Putina
Probijanje granica opscenog sveta
Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile
Intervju: Dr Ozren Tošić
Bez zdravlja nema biznisa
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Intervju: Nikola Kovačević
Hronologija izbegličke krize
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
Kultura sećanja – Jugoslovenska bliskoistočna diplomatija
Mirotvoračka misija Josipa Broza Tita
Sedamnaestog septembra 1978. u Kemp Dejvidu je potpisan istorijski mirovni sporazum između Egipta i Izraela. Ovoj kulminaciji na javnoj diplomatskoj sceni prethodili su višegodišnji tajni napori Tita i predsednika Svetskog jevrejskog kongresa Nahuma Goldmana da se nađe rešenje za mir na Bliskom istoku
Energetska kriza u Evropi
Kad vetar prestane da duva
Evropu su zbog "zelene tranzicije" tokom leta pogodila velika poskupljenja prirodnog gasa i struje. Pravi problemi će, međutim, nastati kad počne zima
Mirovni sporazum između SAD i talibana
(Ne)mogući mir
Mir koji je Avganistanu već decenijama preko potreban stavlja se na klimave noge, u situaciji kada se na Bliskom istoku zaoštrava situacija, a velike sile indirektno dolaze u sukob
Obećavajuće Bajdenovo polugodište
Kad zaboraviš juli
Za Bajdena je izuzetno važno da konsoliduje podršku u svim slojevima stanovništva, kako bi omogućio svojoj partiji bolje rezultate na predstojećim izborima za Kongres 2022. godine, ali i kako bi sebi povećao šanse za eventualni reizbor 2024. Na tom putu će pred njim stajati mnogo izazova
Bliski Istok – Novi sukob Izraela i Hamasa
Oganj zamrznutog konflikta
Šta je prouzrokovalo poslednji sukob izraelskih snaga i palestinskih militanata iz Gaze i da li međunarodna zajednica i SAD imaju odgovor na najdugovečniji konflikt modernog doba? Status Jerusalima i još uvek nerealizovano rešenje po modelu dve države i dalje su u centru problema koji opterećuju Izrael, Palestinu, ali i čitav region Bliskog istoka
Kultura sećanja
»Martovske ide« u Prištini
"Čuvaj se martovskih ida" izreka je iz Šekspirove drame Julije Cezar, koja opisuje opasnost koja preti i dogodiće se u tačno određenom trenutku, a odnosila se na 15. mart, datum kad je 44. godine pre nove ere ubijen rimski vladar. "Martovske ide" su u Prištini 1999. godine poranile, nevolja je bilo na sve strane, a produžile su se i posle tog datuma, posebno od 24. marta nadalje