Zašto režim o koroni samo kada mora i kroz zube? Kako izgleda odvraćanje pažnje javnosti na naprednjački način? Zbog čega Aleksandar Vučić nije državnik spreman da preuzme odgovornost i mimo vladajućeg raspoloženja, nego demagog u stalnom prilagođavanju recentnoj populističkoj matrici? I koliku cijenu svega skupa plaćaju građani
U razgovoru, koji je organizovao nedeljnik "Vreme", raspravljalo se o ekonomskim posledicama pandemije, šta nas očekuje u 2021. godini, kao i o onome što je država do sada uradila
"Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni"
Iako zemlja solidno prolazi kroz krizu, žestoka je rasprava o tome koliko rigorozne mere treba da budu. Kancelarka Angela Merkel se zalaže za oštrije mere i u tome ima podršku većine građana
Brzo premotavanje i osvrt na nekoliko filmova sa ovogodišnjeg izdanja najnekonvencionalnijeg domaćeg festivala
Kada traumatizovanom pojedincu ili društvu populista obeća kule i gradove, to je za žrtvu nasilja "muzika za uši". Jer, žrtve hroničnog traumatizovanja su već izgubile aršin normalnosti i njima je nekakva bajka o, na primer, poslu u inostranstvu koji se plaća 5000 evra, ili obećanje o hlebu od tri dinara, jednako ubedljiva kao i priča da su oni "niko i ništa", neradnici, neodgovorni, nezahvalni itd.
"Čini mi se da su često političke elite i same tvorci govora mržnje i da je to deo njihove političke strategije. Dovoljno je otvoriti tabloide i pročitati kako se protivnici, borci za ljudska prava, novinari, pa i drugi narodi, omalovažavaju, vređaju na najgrublji način, etiketiraju kao državni neprijatelji. (…) Situacija u državnim institucijama, koje opstaju dok se političke klase smenjuju, još je gora. Nažalost, malo je istraživanja, ali kad bi se, na primer, detaljno analiziralo funkcionisanje centara za socijalni rad, siguran sam da većina socijalnih radnika ne bi ni znala da odgovori na pitanja poput: šta je govor mržnje, šta je anticiganizam…"
Ne bi trebalo odustajati sve imajući u vidu ponekad jalove pokušaje isterivanja pravde i borbe za vrednosti. Odustajanje jeste neka vrsta pristajanja na to da postoje oni koji nekažnjeno i bezgranično mogu da vređaju
Istoričari i politički filozofi upozoravaju nas da prevelike koncentracije moći imaju po pravilu tragičan ishod. Ishod može da bude tragičan i po moćnika i po društvo koje je pokorio, kao što je bio slučaj naše zemlje potkraj minulog stoleća, a može da bude tragičan samo za državu i društvo
Postoje nagoveštaji "vruće zime" nakon što bude izmaknuta zaštitna mreža, odnosno kada od januara istekne zabrana otpuštanja u preduzećima koja su uzela pomoć države. U isto vreme bi firme, koje su uzele minimalce za svoje radnike, trebalo da krenu da otplaćuju doprinose za njih – u suprotnom će firme biti dužne da vrate novac koji je država uplatila njihovim radnicima
Da li će ishod američkih predsedničkih izbora promeniti medijsku politiku izrazito konzervativnog "Foks njuza"? Na koji način Rupert Mardok i njegova "Njuz korporacija" utiču na društvene prilike i menjaju politički pejzaž u zemljama u kojima posluju i zbog čega je bivši australijski premijer Kevin Rad ovu medijsku imperiju nazvao "mafijaškom organizacijom"
"Odrastao sam u vreme kada ljudi nisu primećivali različitost, makar je mi kao deca nismo primećivali. Ali početkom devedesetih sve se menja. (…) Mene je ubistvo Duška Jovanovića 1997. osvestilo da treba da postanem politički i društveno aktivan, ali sam diskriminaciju uočavao i pre toga. Počev od toga da čujem na ulici da se detetu preti: ‘budi dobar ili će Cigani da te pokupe’, jer koliko nam god to izgledalo bezazleno, nekima i simpatično, od takvih rečenica sve počinje"
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa krize. Među njima dominiraju Romi
Bebi bumeri, generacija X, milenijalci… Danas su svi oni odrasli i formirani ljudi. Međutim, u protekle tri decenije svet se toliko promenio da ga neko ko je pao u komu 1990. i sada se probudio, verovatno ne bi prepoznao. Svet se promenio, a sa njim i ljudi. I ne, nije samo zbog interneta
Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...
Ljuba Živkov je znao da kaže da je za dobru reportažu potrebno "dodati malo činjenica", no, otkade je stiglo Zlatno doba, reportaže se same pišu
"Digli ste se na crtež? Gde ste da pomognete zlostavljanoj deci, deci bez krova nad glavom? SMS porukama se leče bolesna deca – pa hajde, skupite se, pa ispred Ministarstva zdravlja da to rešavamo! Gde ste da branite ubijenu devojku koju je pregazio sin Željka Mitrovića? Gde ste kada paradiraju nasilni kriminalci po rijaliti emisijama? Gde ste kada na svakom koraku vidite nasilje, rasizam, homofobiju i nacizam? Znam gde ste. Vi to podržavate – ćutanjem i nedelima", kaže za "Vreme Goran Rajšić. Zajedno sa dvojicom svojih kolega, Daliborom Novakom i Nikolom Vitkovićem, govori o njihovoj izložbi u Zemunu, napadu na nju i svemu što je potom usledilo
Posle 30 godina višestranačja ovo će biti prva koncentraciona vlada Srbije, kao i prvi sastav Narodne skupštine bez opozicije. Treba li zagovornici bojkota junskih izbora ovo da slave kao svoju pobedu? I, mnogo važnije, šta će sa onim što im Vučić tek sprema
Po mom mišljenu, Viktor Orban je unuk Mađarske revolucije 1956, odnosno jednog njenog dela, onog negativnog, ekspanzionističkog, naglašeno nacionalističkog. On je politički unuk onih ustanika iz 1956. čija se dela ne samo u Mađarskoj nego i diljem zapadnog sveta najradije guraju pod tepih
Nobelova nagrada za mir 2020. Svetskom programu za hranu usmerava pažnju javnosti na to da glad kuca na vrata 265 miliona ljudi u svetu. U aprilu ove godine je desetak hiljada ljudi dnevno umiralo od gladi, dok je osam najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića svojim akcionarima isplatilo više od osamnaest milijardi dolara zarade, a stotinu firmi na berzi uvećalo svoj kapital za tri biliona dolara
Politički podeljena, rasno sukobljena i teško pogođena pandemijom, Amerika se bliži danu predsedničkih izbora. Dok požari pustoše Kaliforniju, a uragan Delta ruši kuće po Luizijani, većina građana rutinski obavlja svoje poslove, kao da se sve ovo ne dešava u SAD, već u nekim dalekim, čudnim zemljama, o kojima su ponešto usput načuli na vestima
Organizacione i stručne slabosti koje su policijske snage SFRJ pokazale u operaciji "Raduša 72" ali i u kontroli demonstracija krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ukazale su na potrebu za promenama u obuci i organizacionoj strukturi policijskih snaga. Od tada, sve republike bivše SFRJ posvetile su veću pažnju osnivanju, obuci i opremanju nove vrste policijskih jedinica sposobnih za izvršavanje protivterorističkih operacija, ali i zadataka u održavanju reda na javnim skupovima i u uspostavljanju javnog reda kada je narušen u većem obimu
Mantra da je Vučić nepokolebljivi borac protiv kriminala i korupcije, čistog srca, čistog obraza, protiv koga se vodi besomučna kampanja tajkuna, opozicije i medija, ali on ipak nadljudskim naporima uspeva da pobedi, traje već osam godina. Efekti ove "borbe" takvi su da se s pravom može reći da je Vučić sredinom 2012. poveo državni aparat i sve njegove resurse, uz povezane firme i povezana lica, u borbu za korupciju, a ne u borbu protiv nje
Najveći problem nastaje onda kada diskriminacija i vređanje postanu sasvim prirodan, čak očekivan manir, koji više ni javnost ne prepoznaje
Posle umetničke misije duge sedam decenija, u 94. godini otišla je "crna muza Sen Žermen de Pre", čiji glas je obojio preporod Pariza i intelektualno buđenje posleratne Francuske i Evrope
