Svaki ponuđač koji na tenderima u Srbiji konkuriše sa stranim radnicima koji rade na crno i dobije posao kao najpovoljniji ponuđač zbog niske cene, nanosi milionsku štetu budžetu Srbije na ime neplaćenih radnih dozvola, poreza i taksi
Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka
"Rođe i njihov Amerikanac"; "Vreme" br. 747
"Privatizovana stvar"; "Vreme" br. 746 i "Strah i odgovornost"; "Vreme" br. 746
Prema istraživanjima Evropske komisije, većina Evropljana plaši se nauke. Na pitanje "Da li naučnici poseduju znanje koje ih čini potencijalno opasnim?", čak 63,2 odsto odgovara pozitivno. Strah od naučnih otkrića je kompleksan fenomen, uslovljen stupnjem društvenog razvoja, ali i obiljem drugih faktora, među kojima su i realne opasnosti od zloupotrebe novih saznanja. Ponegde, ovaj strah je podjednako iracionalan kao i strah od pomračenja Sunca, stranaca, promaje ili vode, ali je u svakom slučaju nastajao u slojevima, taložeći se kroz vekove.
Godišnjica je obeležena u duhu prvomajskih uranaka – širom države podignuti su "mlajevi" (posečen bor, okićen i postavljen na vidno mesto, najčešće na važnim raskrsnicama)
O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča
"Sa kapitalom koji je neophodan za razvoj našeg društva i privrede pojavili su se i zaposleni koji su u stvari nelojalna konkurencija. Naši privrednici koji poštuju regulativu i ispunjavaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, došli su u poziciju da strane privrednike doživljavaju kao neprijatelje", kaže Branislav Matić predsednik Granskog sindikata metalaca Nezavisnost
"Imaginacija je važnija nego znanje", rekao je Gustavino našim začuđenim nastavnicima, pozivajući se na izreku Alberta Ajnštajna
Astronome posebno zanima pronalaženje planeta oko zvezda koje po veličini, masi i sjaju liče na Sunce, zato što se samo na takvim planetama može očekivati eventualno otkriće života
"Medicinski otpad je postao jedan od najopasnijih otpada u okruženju", naglašava gradski sekretar Branislav Božović. "On nije lokalizovan u fabričkim postrojenjima, već nam se nalazi nadohvat ruke, u bolnicama, tamo gde se lečimo"
Šta je značajnije za državu: proširenje i unapređenje Aerodroma Beograd ili ljudi koji žive u blizini i ko će na tome najviše da zaradi
Šta biva kad organ bezbednosti Vojske u osetljivoj zoni počne da radi svoj posao savesno i uspešno? Postiže rezultate, snima dokumentarne filmove, šalje izveštaje i uopšte "naročito se ističe" – sve dok ne postane neprijatan svedok. Posle je dovoljan samo jedan trenutak nepažnje, jedan mali propust i onda je kasno...
Ni ova runda pregovora nije uspela jer MMF traži da srpska vlada štedi, a vlada to teško može da prihvati jer je štošta obećala biračima. Ali, ovog puta "u igri je veliki ulog", što bi rek'o Mlađan Dinkić
Za Sadama Huseina prenos ceremonije morao je biti nalik na reprizu najstrašnije noćne more, jer je njegovo mesto zauzeo čovek koga je smatrao najvećim neprijateljem
Milovan Milošević, u rubrici "Među nama" ("Politika")
Da li je za neuspehe DOS-ove vlasti kriv Koštunica i njegovo prihvatanje "ideje srbokomunizma" ili nedostatak ideologije i korupcija kojoj su podlegli članovi vlade Zorana Đinđića, u upravo objavljenim knjigama pokušavaju da odgovore Milan St. Protić i Mile Isakov
Ne pamti se u Srbiji kad je jedan direktor mirno otišao sa funkcije kao što je to uradio Vukadinović posle 16 godina direktorovanja. Poslovna filozofija čoveka koji je podržavao Antu Markovića svodi se na rečenicu: Nema barijera u Evropskoj uniji, nego u našim glavama
Na delu je poznati fenomen da radnici javnih preduzeća insistiraju da njihove firme ostanu u državnom vlasništvu, ali nisu raspoloženi da im taj vlasnik određuje plate u bilo kakvoj korelaciji sa ovdašnjim tržištem radne snage
Iako je svedočenje Čedomira Jovanovića pred Specijalnim sudom donelo mnogo više objašnjavanja poznatog nego otkrivanja novog, ono je ipak bilo svojevrsni spektakl. Bilo je tu priča o Šilerovoj, Vojislavu Koštunici, pištoljima, mercedesima, posetama zatvoru, tajnim večerama, bazenima; bilo je optužbi, uvreda, svađa, smeha, aplauza, udaranja tašnama. Kad se sve sabere i oduzme, čini se ipak da smo istini nekako bliže... Ako ne istini o ubistvu Zorana Đinđića, ono bar istini o tome ko smo, kakvi smo i na kakvom mestu živimo
U Beogradu su u poslednjih desetak dana boravili Solana, Kontakt grupa za Kosovo i direktor EU-a za Zapadni Balkan Rajnhard Pribe, koji je i zvanično doneo jednu pozitivnu vest iz Brisela koja, ako bude pameti, mnogo toga može promeniti
Prošlog meseca je čuvenom izumitelju lasera i nobelovcu Čarlsu Taunzu dodeljena nagrada za religiozni napredak Templtonove fondacije jer već "decenijama zastupa uzajamnu konvergenciju nauke i religije". Da li se i veze između domaće teologije i nauke razvijaju na sličan način
Papa Vojtila bio je politički aktivista, pacifista, antiglobalista i apsolutista, branitelj teološkog konzervativizma
U svakom narednom pojavljivanju Darko može biti i kao Tom Vejts, uz mnogo svojih prekaljenih kvaliteta; već je pomešao velike svetske jezike s međimurskim govorom i opet je odličan
