Intervju - Nebojša Starčević, vršilac dužnosti generalnog direktora JAT ervejza

Slatka, mala kompanija nije za prodaju

Ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez nacionalnog avio-prevoznika. Na prste se mogu izbrojati ozbiljne države koje nemaju nacionalnu avio-kompaniju. Ali, najvažnije je da JAT može da posluje pozitivno i zašto ga onda unaped osuđivati na smrt. Istina, JAT je kompanija koja malo brka vreme, mesto i sve ostalo, ona se još nalazi u 1991. godini. Sada moramo da se svedemo na nivo male kompanije

Vojska i politika

Odbrana kasice-prasice

Ministar Dinkić pokušava da finansijski disciplinuje vojsku. To neće proći

Dva veka trčanja za evropskim vozom

Izborni manevri s ponekom žrtvom

Zapretivši koalicionim partnerima vanrednim izborima, koje oni očito ne žele, Koštunica je posle više glasanja o budžetu i o dosadašnjim rekonstrukcijama izveo zapravo šesti test opstanka svoje vlade, koja sada ima podršku 129 od ukupno 250 poslanika u srpskoj skupštini, a možda opet i 131 poslanika

60 godina A-bombe - Tajni atomski gradovi (6/6)

Trka sa Berlinom

Sa dva tenka, nekoliko džipova i teretnih kola, pukovnik Paš je osvojio Hehingen osamnaest sati pre nego što su do grada stigle trupe generala De Latra. Većina tamošnjih fizičara je uhapšena, nuklearni reaktor obezbeđen, a uranijumsko gorivo pronađeno ispod jednog plasta sena

Slučaj C-market

Ko će nas hraniti – Mišković ili Radulović

Pošto im Trgovinski sud nije dozvolio da ostvare svoje kuporodajne namere, akcionari C-marketa i slovenački Merkator reagovali su na različite načine. Akcionari su postali ortaci da bi zatim ortakluk prodali kompaniji Delta. A slovenački Merkator odustao od kupovine uz objašnjenje da u Srbiji postoji privatna berza preko koje se trguje akcijama, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost

Privatizacija

Moda konzorcijuma

Izgleda da se iza pomodnog trenda pravljenja konzorcijuma direktora i malih akcionara, kako bi se navodno radnička klasa u privatizaciji srpskih firmi suprotstavila domaćim tajkunima i stranim kompanijama, zapravo kriju neki drugi interesi

Pasoš

Kriminal, obični i državni

"Soška, brate, ladna!" Tako oduvek glasi dobra vest među munđosima, "međunarodnim umetnicima". "Hladan" pasoš je siguran i daje novi identitet za prelaženje granica. Države se trude da otežaju takve poslove, ali kriminalci prate trendove. Ali, kad se država udruži u posao, pasoš postaje zaista pravi

60 godina A-bombe - Tajni atomski gradovi (4/6)

Sekundarna meta, Nagasaki

"Amerika je upravo počela da koristi ovo oružje protiv vaše domovine. Ako ipak imate ikakvih sumnji u to, raspitajte se šta se dogodilo kada je samo jedna atomska bomba pala na Hirošimu"

Lekovi i cene

Kriterijumi po bajatom kursu

Dok trgovci lekovima ponavljaju činjenicu da u Srbiji važe najmanje marže i da se više isplati prodavati cigarete nego citostatike, nadležna ministarstva pozivaju se na tezu da je trgovcima jedino u interesu da zarade, a običnim građanima da imaju što jeftinije lekove. Obe strane su na neki način u pravu, ali je problem u tome što u međusobnoj komunikaciji govore različitim jezicima

Zastava i Fijat

Predbračni ugovor

Prve reakcije na vest iz Torina bile su, naravno, pozitivne, ali i preterane: nije to baš idilična priča

Međuvreme

60 godina A-bombe – tajni atomski gradovi (2/6)

Kritična masa u Los Alamosu

Dok su Nemci napredovali ka Parizu, Frederik Žolio je spalio svu dokumentaciju o stanju francuskog atomskog projekta. Odlučan i neustrašiv, bio je na neki način u povoljnijoj poziciji nego fizičari koji su na drugoj strani okeana gradili prvu atomsku bombu

Meridijani

Bombe u Gradu mira

Teroristički napadi i posledice

Pored mnogo pitanja koja traže odgovor nakon eksplozija u Egiptu, dva se čine najvažnijim. Ko je odgovoran i zašto baš Egipat? U izveštajima i analizama najviše pažnje poklanja se organizaciji Brigade Abdulaha Azama, dok su gotovo svi saglasni da iza napada stoji neka od organizacija povezanih sa Al kaidom. Bilo je i analiza koje napade pripisuju palestinskim organizacijama, ali je Hamas među prvima osudio napade

Nuspojave

Crepanje mozga

Kako odrediti pol zlatne ribice, kako odrediti nacionalnost cr(ij)epa, i druge neophodne životne veštine

Intervju - Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije

Elan demokratskih promena je splasnuo

Umesto da smanjuje troškove, Vlada bira znatno gore rešenje i povećava priliv novca u državnu kasu. Građani imaju iste potrošačke manire kao osamdesetih godina, ali zaboravljaju koliki su im sada prihodi i zadužuju se računajući da će dugove da pojede inflacija. E, neće

60 godina A-bombe - Tajni atomski gradovi

Svetlost „Menhetna“

"Ja sam smrt, koja sve uništava, onaj koji preti svetovima." Openhajmer nije bio jedini koji se osećao kao da je izazvao Sudnji dan

Meridijani

Lokalna vlast u Kragujevcu

Sirotinja i obećanja

Pobednička koalicija Zajedno za Kragujevac uputila je poziv Kragujevčanima da se obrate gradskoj vlasti, koja će, kako su obećali njeni čelnici, voditi brigu o svakom građaninu. Rezultati jesu skoro ispražnjen gradski budžet i delimična blokada rada skupštinskih službi, koje preplavljene zahtevima građana nemaju uslova da se bave tekućim poslovima

Međuvreme

Intervju - ing. Milomir Kuzmanović, generalni direktor Termoelektra a.d.

Na vratima berze

"Još od kada se sredinom sedamdesetih odvojio od Minela, Termoelektro je na tržištu i bez državnih dotacija. To tržišno iskustvo, još iz vremena samoupravnog socijalizma, pomoglo nam je da prebrodimo krizu devedesetih i da uhvatimo tranzicioni korak"

Međuvreme

TV manijak

On i njegov BMW

Intervju - Gordana Matković

Sirotinja i državi teška

"Srednja klasa danas podrazumeva mogućnost da uđete u samoposlugu, kupite sve ono što vam se učini da vam baš i nije najneophodnije, ali i da ne gledate koliko taj proizvod košta pre nego što dođete na kasu"

Toni Bler i Evropa

Imperija uzvraća udarac

Ima ironije u činjenici da lideri sa Kontinenta optužuju svog britanskog kolegu za surovi evroskepticizam i egoizam, mada Britanija od Vinstona Čerčila nije imala lidera sa snažnijom vizijom ujedinjene Evrope

Voda

Virus na tržištu

Kako se dogodilo da pod firmom srpsko-crnogorskog trgovinskog rata državna administracija Srbije, zloupotrebom institucija sistema, lobira na tržištu mineralne vode

Privatizacija poljoprivrednih dobara u Vojvodini

Junkeri ponovo jašu

Stari strah od agrarnih velikaša nije lako objasniti, jer je, za razliku od Vojvodine, Srbija ušla u XX vek sa samo osam poseda krupnijih od 500 hektara i poznato je da su se srpski nacionalni radnici ponosili okolnošću da je Srbija zemlja slobodnih, autonomnih seljaka, pošto su smatrali da je baš to osnova navodno urođenog "demokratskog duha" naše nacije. Možda nečega i ima u toj tezi, ali ona je, čini se, pored tog blagotvornog uticaja na utemeljenje "nacionalističkog populizma", imala katastrofalne posledice po razvoj poljoprivrede u Srbiji