Predsedniku Crne Gore Milu Đukanović uručena je u Prištini međunarodna nagrada za ljudska prava internacionalnog koledža AAB "za prijem i smeštaj izbeglica sa Kosova tokom rata 1999. godine i doprinosu unapređenja građanskih prava u Crnoj Gori"
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Širom sveta mediji su izveštavali o izlasku ili evakuaciji ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal, ali se izbegava jasno određenje stvarnosti – predaja. Rusi su prihvatili da garantuju život Azovcima, ali istovremeno je Generalno tužilaštvo Rusije zatražilo da se ta jedinica proglasi za terorističku organizaciju. Nešto ranije, prilikom pokušaja da prodre preko reke Severski Donjeck, ruska vojska je pretrpela teške gubitke
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
Evrosong je bio ujedinjen u osudi Rusije. Trebalo je pokazati jedinstven stav, a to se i desilo. Teoretičari zavere i TV manijaci primetili su i diskretne poruke gledaocima jer je u sali dominiralo plavo svetlo dok voditelj nosi žuto odelo, pa nam je pred očima neprekidno bila zastava Ukrajine
Predsednik Srbije zamolio je parijarha Porfirija da mu pomogne, da objasni da svi ljudi razumeju koliko je situacija teška, da razumeju poziciju Srbije i da objasni narodu da kada je toliko teško moramo svi da budemo jedinstvni, što valjda znači da treba da se zbiju redovi oko Vučića, a on će da odluči šta je najbolje za Srbiju
„Grad heroj“ je pao. Rusi su konačno izvojevali pobedu, po koju cenu, tek će se utvrditi. U toku su pregovori oko razmene ratnih zarobljenika. Neizvesna je sudbina pripadnika kontroverznog puka „Azov“
Retorika o “specijalnom ratu” vuče korene još iz vokabulara JNA i podseća na od stvarnosti otuđeno naklapanje poslednjeg jugoslovenskog ministra odbrane Veljka Kadijevića koji je krivicu za raspad Jugoslavije prebacivao na neke kobne navedene i nenavedene strane sile
Narodna milicija radi ono što može, a to što može u datim okolnostima je veoma malo. Ako iza slanja ovih dojava stoji neka inostrana grupa kojoj matična država garantuje zaštitu od sudskog progona, onda nemamo ama baš nikakve šanse da presečemo ovaj beskrajan niz uznemirujućih dojava
Što duže Srbija bude odugovlačila sa odlukom da li da uvede sankcije Rusiji ili ne, to manje može da računa na podršku i ruske i zapadne strane. Na kraju svega, ma kako Vučić bude odlučio, biće i za jedne i za druge nepouzdan partner na koga se gleda sa podozrenjem. Što duže Srbija bude insistirala na principijelnosti neuvođenja sankcija Rusiji, to će neprincipijelnije izgedati njeno eventualno priklanjanje Zapadu
Često se u kontekstu bekstva Ukrajinaca pred ruskom invazijom kaže da je to najveća izbeglička kriza u Evropi posle Drugog svetskog rata. Bez želje da bilo šta poredim sa bilo čime, hoću da podsetim tim povodom na bekstvo Nemaca pred naletom Crvene armije 1944/1945. godine uz konstataciju da ako je istorija učiteljica života, ili je loš pedgog ili je čovečanstvo loš učenik
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi
